Recimo, prema posljednjim podacima, inflacija u evrozoni u martu iznosila je 6,9 odsto, a zadnji dostupan podatak o inflaciji u BiH govori da je ona u februaru iznosila čak 12,9 odsto, tako da je nastavljen trend iz prethodne godine da je inflacija znatno veća u BiH nego u zemljama EU.

Ekonomisti u Bosni i Hercegovini su jasni i slažu se s tim da BiH u ovoj godini ne može doći do inflacije od šest odsto, kako predviđaju u Međunarodnom monetarnom fondu, istovremeno naglašavajući da inflacija i nije toliko loša, i u svakom slučaju bolja je od deflacije koja je zabilježena, recimo, u Crnoj Gori.

“Može se očekivati da će na domaćem ekonomskom prostoru stopa inflacije biti na nivou koji je viši nego u EU. Moje očekivanje je da će iznositi oko 10 odsto i pitanje inflacije treba shvatiti kao pitanje šansi za viši nivo ekonomije. Ako posmatramo ekonomske sisteme Azije, Kina, Indija i Vijetnam su imale stopu inflacije od pet do šest odsto u posljednjih 20 do 30 godina, a realni rast je iznosio više od pet odsto, i u istoriji nije viđeno smanjenje siromaštva kao u ovim navedenim ekonomskim sistemima”, rekao je za “Nezavisne novine” Saša Stevanović, ekonomista.

Kaže da je manja inflacija u EU nego u BiH slična obrascu inflacije u mnogim zemljama slabijeg institucionalnog uređenja jer kada se dešavaju ekonomski problemi, preduzetnički instinkt nastoji taj problem pretvoriti u svoju šansu.

“Očekivanja da će inflacija u našem sistemu biti na nivou šest odsto su moguća ukoliko u Evropi bude tri do četiri odsto. Za domaći ekonomski sistem inflacija od četiri do sedam odsto je prihvatljiva mjera, sve dok ne narušavamo međunarodnu konkurentnost”, naglasio je Stevanović, dodajući da se mora voditi računa o tome da se ne naruši kapital koji imamo u fiskalnoj poziciji te da se politika upravljanja deviznim rezervama usmjeri na održavanje fiskalne pozicije, ne narušavajući valutni odbor.

Kada je riječ o evrozoni, kao što smo naveli inflacija je iznosila 6,9 odsto, što je značajan pad u odnosu na februarsku koja je iznosila 8,5 odsto, a u izvještaju Evrostata istaknuto je da je osnovni razlog za pad inflacije pad cijena energenata. I evropski ekonomisti, kao i domaći, slažu se da u narednim mjesecima i pored pada inflacije ne treba očekivati veliki pad cijena, prije svega osnovnih životnih namirnica, jer teško je očekivati da u slučaju značajnog pada inflacije trgovci snize svoje cijene, a na koje su građani već navikli.

“Teško je i neizvjesno prognozirati inflaciju, posebno u BiH. Prije da se neće ostvariti ta želja za inflacijom od šest posto, nego da hoće. Mnogo faktora će uticati na to, prije svega politički, jer imamo probleme sa formiranjem sastava Vlade FBiH i ne znamo kada će se to završiti, kako će se konstituisati i ostali organi na ostalim nivoima i to je taj politički element. Pitanje je i kako će međunarodna zajednica reagovati u vezi sa političkom, pravnom i ekonomskom situacijom u BiH i od svega toga zavisi i kretanje inflacije”, rekao je za “Nezavisne novine” Željko Šain, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu.

On kaže da je daleko veća stopa inflacije kod nas nego u Evropskoj uniji normalna za naš ekonomski sistem, čiji je najveći problem taj što “neke stvari nećemo da usaglašavamo na nivou Bosne i Hercegovine”.

“Mi mislimo da možemo nešto usaglašavati na nivou entiteta i to je zabluda. Ne govorim o Dejtonu ili unitarizaciji, ali moramo imati neku zajedničku ekonomsku politiku jer smo mali i to nam treba”, zaključio je Šain.