Doručak, kao prvi obrok u danu, ujedno je i prvi izvor energije.

To je gorivo za mozak koje nam pomaže da funkcionišemo optimalno tokom dana.

Dr Uma Naido, direktorka nutricionističke i metaboličke psihijatrije u Opštoj bolnici u Masačusetsu, već 20 godina istražuje efekte hrane na mozak. Rekla je za CNBC da je njen glavni savet za početak dana čaša vode kada se probudite da biste se borili protiv dehidracije i anksioznosti.

Prema dr Naido, šarene žitarice, šejkovi itd. postali su popularan izbor, ali možda nisu tako zdravi kao što mislite. Ona je navela da su ove opcije često pune šećera i ugljenih hidrata koji mogu izazvati skok šećera u krvi. Stoga je navela pet najboljih ideja za doručak koje će vam dati energiju i istovremeno poboljšati vaše mentalno zdravlje:

Čia puding: Doktorka kaže da sadrži tone vlakana, koja hrane zdrave bakterije u crevima i rezultiraju manje zapaljenim mikrobiomom, optimizovanom komunikacijom između creva i mozga i proizvodnjom neurotransmitera koji podržavaju raspoloženje. U intervjuu za CNBC, ona je naglasila da zbog sadržaja omega-3 masnih kiselina može da pojača i da deluje protivupalno.

Osvježite svoj dom Samsung uređajima uz posebne pogodnosti – sjajne cijene i produžena garancija.

Omlet: Jaja su odličan izvor proteina i smatraju se veoma zdravim. Ima dobru količinu masti, vitamina i proteina za zdrav mozak. Žumance sadrži vitamin D, koji jača mentalno zdravlje.

Tofu: “Tofu je odličan, svestran protein koji je bogat triptofanom i sojinim izoflavonima, za koje se pokazalo da su povezani sa smanjenim simptomima depresije”, rekla je doktorka za CNBC.

Mleko sa kurkumom: “Iako nije nužno obrok sam po sebi, mleko od kurkume je hranljiv napitak i neverovatan način da započnete jutro. Pomešajte šolju svog omiljenog nezaslađenog biljnog mleka sa kurkumom i prstohvatom crnog bibera, jer je moćno antiinflamatorno sredstvo koje pomaže u smanjenju anksioznosti, podiže energiju i pomaže u održavanju fokusa tokom dana.

Zeleni smutiji: Zeleno povrće je puno hranljivih materija, a zeleni smutiji sa kontrolom šećera mogu biti dobar način da započnete dan. Pomešajte svoje omiljeno lisnato povrće poput spanaća sa nekoliko komada bobica, omiljenim čistim proteinskim prahom i malo masti od bademovog putera. Dr Naido je takođe napomenula da se pažnja mora obratiti i na potrebu tela za folatima. Folat pomaže u proizvodnji neurotransmitera u mozgu. Povišeni nivoi folata ukazuju na povišeno raspoloženje, a nedostatak može dovesti do psihijatrijskih stanja.

(B92)

Pravoslavni vjernici koji su postili Vaskršnji post, danas će se, na Vaskrs, omrsiti i tako sa posne hrane, preći na normalnu ishranu.
Međutim, ljekari savjetuju da se polako pređe sa posne na mrsnu hranu, u ograničenim količinama i postepeno, kako ne bi došlo do preopterećenja organizma.

Mrsna i jaka, masna, začinjena hrana, može preopteretiti želudac, jetru, bubrege, ali i naglo povećati krvni pritisak, zbog čega je važno da budemo oprezni.

– Prаzničnој trpеzi је tеško оdоljеti јеr ćе sе nа njој nаći svе оnо čеgа smо sе u pоstu оdrеkli. Vоćе, pоvrćе, žitаricе i ribа bićе zаmijеnjеni mеsоm, rоlаtimа, pеčеnjеm, sаlаtаmа sа mајоnеzоm, pаvlаkоm. Каdа sе tоmе dоdајu kоlаči, tоrtе i аlkоhоl dоbiјаmо kаlоričаn оbrоk – poručili su ranije iz “Batuta”.
Ukоlikо, uz оvаkаv оbrоk, zаbоrаvimо nа umjеrеnоst, mоgu sе јаviti:

mučninа

nаdutоst

bоl u stоmаku

Pоrеd pоstеpеnоg prеlаskа sа pоsnе nа mrsnu hrаnu, pоtrеbnо је unоsiti mаnjе kоličinе hrаnе rаspоrеđеnе nа 3–5 оbrоkа u tоku dаnа, kaže “Batut” u saopštenju.
Uvоđеnjе mеsа u ishrаnu trеbа zаpоčеti sа pilеtinоm, ćurеtinоm uz zаdržаvаnjе ribе u јеlоvniku bаrеm dvа putа nеdjеljnо. Vаžnо је dа sе vоdi rаčunа i о nаčinu priprеmе hrаnе. Кuvаnа, dinstаnа hrаnа sprеmljеnа nа mаnjој kоličini uljа, lаkšа је zа vаrеnjе u оdnоsu nа pоhоvаnu i pržеnu hrаnu.

Štо sе tičе mlijеkа i mlijеčnih prоizvоdа, u ishrаnu prvо trеbа uvеsti mlаd sir, јоgurt, kisеlо mlijеkо оdnоsnо mlijеčnе prоizvоdе sа nižim sаdržајеm mlijеčnе mаsti. Nе trеbа zаbоrаviti ni nа rеdоvаn unоs vоćа, svjеžih sаlаtа, оrаšаstih plоdоvа, žitаricа.

Izlаzаk iz pоstа dоnоsi sа sоbоm znаčајnе prоmеnе u nаčinu ishrаnе. Оdržаvаnjе zdrаvih nаvikа u pеriоdu pоslijе pоstа nе mоrа dа budе tеškо, kаko u prvоm trеnutku mоžе dа nаm sе učini. Dоvоljnо је dа nаm ishrаnа budе umjеrеnа i rаznоvrsnа i dа nе zаbоrаvimо nа vоćе, pоvrćе i žitаricе kоје su nаm, zа vrijеmе pоstа, činilе оsnоvu ishrаnе, piše B92.

Živa je jedna od deset hemikalija koje izazivaju zabrinutost po javno zdravlje, jer može da ošteti rad mozga i bubrega, a povezana je i sa pojedinim vrstama raka.

Sada su naučnici otkrili jednostavan metod za smanjenje nivoa žive u tunjevini za čak 30 odsto.

Prednosti unosa ribe u ishranu su dobro poznate (na primjer, u mediteranskoj ishrani), ali trovanje živom i dalje izaziva zabrinutost. O alarmantnim nivoima žive u konzerviranoj tunjevini koji su otkriveni širom Evrope, svjedoče i nedavna ispitivanja.

Živa je toksičan metal i jak neurotoksin, koji može negativno da utiče na funkciju nervnih ćelija. Izloženost ovom metalu može da ošteti rad bubrega, mozga, a povezana je i sa većim rizikom od bolesti srca i raka.

Rastvor cisteina može da smanji nivo žive u tunjevini
Istraživači tim sa Švedskog univerziteta poljoprivrednih nauka i Tehnološkog univerziteta Čalmers u Getemburgu, eksperimentisao je sa dodavanjem amino kiseline – cisteina u konzervisanu tunjevinu – jednu od vrsta koje mogu da sadrže najviše žive.

Kada se tunjevina potopi u vodu koja sadrži cistein, rastvor cisteina može da ukloni između 25 do 35 odsto žive iz ribe, prema laboratorijskim ispitivanjima. Što je više ribljeg mesa bilo u kontaktu sa rastvorom, to je više žive izvađeno putem rastvora.

Cistein je izabran kao potencijalno rješenje zbog načina na koji se živa snažno vezuje za ovu amino kiselinu – što je način na koji živa može da se akumulira u ribama – a na osnovu prethodne studije o uklanjanju žive koju je sproveo isti istraživački tim.

Kako bi nova metoda mogla da se koristi?
U studiji nije bilo primijetnih promjena u izgledu ili mirisu uzoraka ribe tretiranih cisteinom, a uklanjanje žive je nastavljeno do dvije sedmice. Takođe, nisu bili potrebni dodatni aditivi da bi rastvor djelovao.

“Primjena naših rezultata mogla bi da povećati sigurnosnu marginu za potrošnju ribe. Ne bi bili potrebni nikakvi dodatni proizvodni koraci ako bi se ovakav metod industrijski koristio”, kaže hemičar Femislav Strahovski sa Tehnološkog univerziteta Čalmers.

Kako živa utiče na zdravlje ljudi?
Izloženost ljudi metil-živi može da dovede do oštećenja bubrega, vezivnog tkiva i nerava. Konzumacija žive može da izazove neurološke i poremećaje ponašanja kod ljudi.

Takođe, živa može da izazove probleme sa vidom, a posebno zabrinjava to što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Trudnice i djeca u najvećem riziku

Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstava živu među deset hemikalija koje izazivaju zabrinutost po javno zdravlje, i to je, kako kažu iz SZO, supstanca koja se generacijama ispušta u eko sistem, izazivajući veoma teške posljedice po zdravlje.

Prema SZO, trudnice i djeca su posebno osjetljivi na visoke nivoe metil žive.

U veoma visokim dozama, studije su otkrile da su neki oblici žive pokrenuli razvoj nekoliko vrsta tumora kod pacova i miševa.

Istraživanja o uticaju žive na razvoj raka kod ljudi su, za sad, ograničena.

Alternativni pristupi u uklanjanju žive iz tunjevine
U većini slučajeva, zdravstvene koristi od konzumiranja ribe nadmašuju potencijalne zdravstvene rizike. Stručnjaci smatraju da je malo vjerovatno da se konzumiranjem tunjevine unese značajan nivo žive koji bi predstavljao opasnost po zdravlje, iako se preporučuje da trudnice i mala djeca ograničeno unose konzerviranu tunjevinu.

U svakom slučaju, pronalaženje načina da se smanji nivo žive u ribi svakako bi smanjio potencijalne zdravstvene rizike.

Biće potrebno dalje istraživanje da se novootkivena metoda za smanjenje nivoa žive u tunjevini pretvori u praktičnu opciju za skladištenje ribe, ali rani znaci obećavaju, a istraživački tim smatra da bi se navedene metode mogle da se poboljšaju u budućnosti.

“Naša studija pokazuje da postoje alternativni pristupi rješavanju kontaminacije živom u tunjevini, a ne samo ograničavanje potrošnje. Naš cilj je da poboljšamo bezbjednost hrane i doprinesemo poboljšanju zdravlja ljudi, kao i da bolje iskoristimo hranu koja je trenutno pod određenim ograničenjima”, kaže naučnik Mehdi Abdolah sa Tehnološkog univerziteta Čalmers, prenosi b92.