Connect with us

Svijet

RAT NA PRAGU NATO-a: Ukrajinski dronovi pali na teritoriju Finske, Letonije i Estonije

Sukob u Ukrajini sve više se preliva ka granicama NATO, dok napadi dronovima parališu ključne ruske luke u Finskom zalivu i podižu strah od ekološke katastrofe i šire bezbjednosne krize u regionu.

Rat se posljednjih dana približio granici Finske i Estonije. Ukrajinski napadi dronovima, od kojih su neki završili na finskoj teritoriji, praktično su onemogućili pristajanje u ruskim lukama u Finskom zalivu, Ust-Lugi i Primorsku, zapadno i sjeverno od Sankt Peterburga. A sada se pojavila i nova, bezbjednosno-ekološka prijetnja.

“Kada vetar duva sa istoka, noću čuju borbeni avioni, a danju vidimo crni dim sa ruske strane”, rekao je za finsku javnu televiziju Hari Oli iz finskog naselja Virolahtija, uz samu granicu sa Rusijom, jedva 50 kilometara od naftne luke Primorsk.

Velika šteta na lukama i pad izvoza nafte
Ta luka, kao i obližnja Ust-Luga, sa južne strane Finskog zaliva, nedaleko od estonske granice, bila je poslednjih dana meta napada najmanje 2.500 ukrajinskih dronova. Obe luke su pretrpjele veliku štetu, što potvrđuju satelitski snimci i fotografije na društvenim mrežama, pa je saobraćaj zaustavljen ili u najmanju ruku bitno smanjen.

Rojters procjenjuje da je zbog toga ruski izvoz nafte pao za najmanje 40 posto, a pogođene su i isporuke uglja, žitarica i đubriva. Primorsk, Ust-Luga i Novorosijsk na Crnom moru su glavne naftne luke u evropskom delu Rusije. Finski mediji pišu da je Ukrajina takođe napala rusku energetsku infrastrukturu oko Sankt Peterburga dronovima.

“Ruska protivvazdušna odbrana je u stanju visoke pripravnosti, a vazdušni prostor Sankt Peterburga je nekoliko puta bio zatvoren za civilni saobraćaj”, objavile su finske oružane snage i dodale da su od nedjelje na finskoj teritoriji pronađena tri ukrajinska drona, a od ranog jutra traga se i za četvrtim.

U nedavnim napadima, jedan dron koji je doletio iz ruskog vazdušnog prostora pogodio je elektranu u Estoniji, dok se drugi srušio u Letoniji. Tamošnje vlasti takođe veruju da je riječ o zalutalom ukrajinskom dronu.

Ukrajina se izvinila, stručnjaci skeptični
Ukrajina se zvanično izvinila baltičkim državama i Finskoj zbog dronova koji su završili na njihovim teritorijama, a ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha tvrdi da Rusija zapravo namjerno usmjerava ove dronove. Finski stručnjaci koje je intervjuisao televizijski kanal MTV su skeptični po ovom pitanju.

Miko Hiponen, direktor istraživanja u Sensofusionu, kompanija koja razvija tehnologiju kontramera za dronove, rekao je da se dronovi koji su pali na finsko tlo teško mogu kontrolisati i preusmjeravati. Hiponen kaže da je teoretski moguće namjerno preusmjeriti dron u vazdušni prostor druge zemlje, ali ne veruje da je Rusija to uspjela da izvede u praksi.

Finski premijer Peteri Orpo pokušao je da umiri javnost, ali je takođe priznao da ne postoji potpuno efikasna odbrana od dronova: “Rat se približio našim granicama. Spremni smo i niko ne treba da se plaši ili brine. Ali moram iskreno reći da nema zemlje koja može da zaustavi baš sve dronove. Tehnologija dronova se razvija nevjerovatnom brzinom.”

Građani ne dobijaju upozorenja o dronovima
Finski mediji ističu da je, prema trenutnim informacijama, stopa uspeha Finske oko 33 odsto. Od tri potvrđena drona, samo jedan je detektovalo finsko ratno vazduhoplovstvo. Ostala dva su pronađena nakon dojava građana ili graničnih službi. Sa dozom ironije, MTV piše da građani dobijaju upozorenja na svoje mobilne telefone o divljim životinjama na putevima, ali ne i o dronovima koji padaju u Finskoj.

Finska javna televizija, međutim, javlja da je Finski zaliv bio prepun brodova ruske “tajne” flote. Najmanje pedeset tankera i drugih teretnih brodova nalazilo se na nezvaničnim sidrištima ispred Primorska i Ust-Luge, čekajući da ukrcavanje. U normalnim okolnostima ih nikada nema više od deset, ali zbog napada na spomenute luke i oštećenja na terminalima došlo je do zastoja.

Brodovi u sjenci i rizik od ekološke katastrofe
Većina ovih tankera nalazi se na popisima sankcioniranih plovila. Drugim riječima, to su takozvani brodovi u sjenci. U vlasništvu su kompanija sa nejasnim vlasničkim strukturama, nisu adekvatno osigurani i zaobilaze međunarodne sankcije na transport ruske nafte. To znači da mogu da primaju teret samo u ruskim naftnim lukama.

“Ovakve situacije nisu poželjne, jer raste opasnost od raznih nesreća. Što je više takvih brodova u jednom području, to je rizik veći. A moglo bi se dogoditi da ih se okupi još više”, rekao je Magnus Vinberg iz Pomorske škole u ​​finskom gradu Turkuu, dodajući da se radi o tankerima dugačkim i po 300 metara, kojima nije jednostavno upravljati na uskom prostoru.

U Finskoj i Estoniji najviše strahuju od curenja nafte u more i zagađenje životne sredine. Međutim, Ilja Iljin, zamjenik komandanta finske Obalne straže u Finskom zalivu, kaže da je sreća što su ruski tankeri prazni, odnosno tek čekaju da prime teret sirove nafte: “Jedino što trenutno imaju u rezervoarima je ulje za podmazivanje i pogonsko gorivo.”

“Njihovo usidravanje nije problem sve dok ne ometaju drugi saobraćaj ili ne oštećuju infrastrukturu uz morsko dno”, kaže Iljin za finsku javnu televiziju i objašnjava da je nemoguće predvideti koliko će trajati trenutna situacija u strateški važnim ruskim lukama.

Rusija žuri da nadoknadi gubitke na tržištu
“Teško je reći koliko će vremena biti potrebno za sanaciju štete. Utovar nafte u ovim lukama, gde se utovaruje 40 odsto ruske nafte za izvoz, veoma je ograničen ili čak potpuno obustavljen. A ne treba potcenjivati ni vjerovatnoću novih napada dronovima.”

Zbog rata na Bliskom istoku, cijena nafte na svjetskom tržištu je trenutno veoma visoka, zbog čega Rusija želi da što pre obnovi saobraćaj. Ruske vlasti žele da nadoknade izgubljene dane, a u takvoj situaciji postoji rizik da se koristi oštećena lučka oprema, što bi moglo dovesti do izlivanja nafte.

Related Topics:

Svijet

IZBORI U RUSIJI 18. DO 20. SEPTEMBRA: Ko izlazi na crtu Putinu?

U Rusiji će od 18. do 20. septembra biti održani trodnevni parlamentarni izbori.

Svjetski mediji prenose da će većinu od 450 poslanika u Državnoj dumi zasigurno osvojiti Jedinstvena Rusija predsjednika Vladimira Putina.

Putin ne izlazi na ove izbore kao kandidat, ali izborna trka se vodi između njegove vladajuće stranke Jedinstvena Rusija i opozicije.

Stranke koje “izlaze na crtu” Putinovoj stranci zapravo su pod strogom kontrolom Kremlja, tvrde svjetski mediji.

Predvođena poznatim političarima, kao što su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, Jedinstvena Rusija ima jasan cilj – zadržati dvotrećinsku ustavnu većinu.  Na ovim izborima kao kandidate ističu i velik broj veterana rata u Ukrajini.

Koje su stranke opozicije?

Na ovim izborima biće i Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF), najveća opoziciona stranka, koju vodi veteran ruske politike Genadij Zjuganov.

Iako se u nekim regionima suočavaju sa pritiscima Kremlja, oni u potpunosti podržavaju spoljnu i ratnu politiku zemlje.

Liberalno-demokratska partija Rusije (LDPR) takođe učestvuje na ovim izborima. Stranku je nekada vodio Vladimir Žirinovski, a sada je pod vođstvom Leonida Sluckog.

Ova stranka djeluje kao desna, ultranacionalistička opcija koja je potpuno lojalna predsjedniku.

Među partijama koje izlaze na izbore u septembru je i mlađa stranka Novi ljudi na čelu s Aleksejem Nečajevim i sa istaknutim članom Vladislavom Davankovom.

Na septembarskim izborima bira se svih 450 poslanika Dume. Foto Tanjug/AP
Na septembarskim izborima bira se svih 450 poslanika Dume. Foto Tanjug/AP

Ova stranka privlači mlađe i poslovne birače, ali ne dovodi u pitanje ključne odluke Kremlja.

Antiratnoj liberalnoj stranci Jabuka sudskim su odlukama ukinute regionalne izborne liste u nekoliko ključnih regija, a njihovi istaknuti članovi, među kojima je Lev Šlosberg, osuđeni su ili se suočavaju sa zatvorskim kaznama.

Antiratnom političaru Borisu Nadeždinu je zabranjena kandidatura na ranijim predsjedničkim izborima, a zbog toga što bi mogao biti uhapšen, napustio je Rusiju uoči parlamentarne kampanje.

Putin o izborima

Putin je izjavio da će predstojeći parlamentarni izbori u njegovoj zemlji potvrditi stabilnost ruske države.

“Uvjeren sam da će predstojeći izbori potvrditi stabilnost države”, rekao je Putin obraćajući se na kongresu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija.

Dodao je da će ovi izbori potvrditi i “zrelost” ruskog političkog sistema te sposobnost zemlje da se odupre “bilo kakvim spoljnim prijetnjama”.

Putin ne izlazi kao kandidat, ali izborna trka se vodi između njegove stranke i opozicije. Foto Tanjug/AP
Putin ne izlazi kao kandidat, ali izborna trka se vodi između njegove stranke i opozicije. Foto Tanjug/AP

Istakao je da će izbori takođe izraziti “zajedničku volju miliona ljudi i njihovu želju da osiguraju suverenitet i sigurnost Rusije”.

Fokus na državu i ekonomiju

Putin je rekao da Rusija, “uprkos svim poteškoćama”, razvija, pokreće i provodi velike projekte usmjerene na unapređenje kvaliteta javne uprave, odbrambenih kapaciteta, ekonomskog rasta i društvenog razvoja.

“Sve nove mogućnosti koje zajedno stvaramo moraju ojačati suverenitet, sigurnost Rusije i njen položaj u svijetu”, rekao je Putin.

Naglasio je da će Rusija nastaviti da održava izbore na različitim nivoima širom svoje teritorije.

111 miliona birača

Septembarski izbori odrediće svih 450 poslanika devetog saziva Državne dume Rusije, Donjeg doma ruskog parlamenta.

Izbori se sprovode kroz trodnevno glasanje i uz široku upotrebu elektronskog glasanja.

Centralna izborna komisija Rusije (CIK) saopštila je da je broj birača u Rusiji na dan 1. jula iznosio više od 111 miliona, dok se van zemlje nalazi više od 1,8 miliona birača, prenio je ranije Tanjug.

Na kanalu Centralne izborne komisije na platformi Maks navedeno je da je 1. jula u Rusiji bilo registrovano 111.037.047 birača, prenijele su RIA Novosti.

Van teritorije Rusije živi više od 1.816.000 ruskih birača, dok se u gradu Bajkonuru nalazi više od 11.500 birača, naveli su iz ruske Centralne izborne komisije.

Za ruske državljane koji žive ili borave u inostranstvu biće otvoreno 312 biračkih mjesta u 152 zemlje.

Nastavi čitati

Svijet

PALA ODLUKA ZA UBISTVO ČARLIJA KIRKA! Sudija iz Jute prelomio

– Osumnjičenom ubici američkog intelektualca Čarlija Kirka, Tajleru Robinsonu (23) biće suđeno za teško ubistvo, odlučio je sudija u gradu Provo, u američkoj saveznoj državi Juta, Toni Graf.

Sudija je uvažio zahtev tužilaca, koji su saopštili da imaju dovoljno dokaza da Tajlera Robinsona izvedu pred sud po optužbi za teško ubistvo, zbog čega bi mogao da se suoči sa smrtnom kaznom, doživotnim zatvorom bez mogućnosti uslovnog otpusta, ili 25 godina do doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta, prenosi CBC.

Tužilaštvo je navelo da postoje “ubedljivi” dokazi da je Robinson 10. septembra prošle godine na Univerzitetu Juta u Orumu ispalio hitac koji je usmrtio Kirka (31) tokom jedne od njegovih javnih debata.

Robinson se tereti po sedam tačaka, uključujući teško ubistvo, za koje je u Juti predviđena smrtna kazna.

Odbrana osporava dokaze tužilaštva i tvrdi da nema dovoljno osnova za suđenje, kao i da ubistvo ne ispunjava kriterijume za izricanje smrtne kazne.

Robinson se do sada nije izjasnio o krivici.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Svijet

286 DANA NEIZDRŽIVIH USLOVA! Američki vojnici na ivici snaga, spas od istorijske misije potražili u Aziji!

– Američki nosač aviona “USS Abraham Linkoln” uplovio je danas u tajlandsku luku Laem Čabang, posle izveštaja o pogoršanim uslovima na brodu i problemima sa mentalnim zdravljem pripadnika američke vojske, nakon 286 dana na moru, od čega veći deo vremena na Bliskom istoku.

“USS Abraham Linkoln”, sa oko 5.000 mornara i marinaca, raspoređen je u novembru prošle godine i bio je uključen u američku pomorsku blokadu i borbene operacije u ratu sa Iranom, prenosi Rojters.

Prema rečima američkih demokratskih senatora, taj nosač aviona je postavio moderni rekord po neprekinutim danima koje je proveo na moru.

Komandant Udarne grupe nosača aviona 3, kontraadmiral Robert E. Lofran je kazao u saopštenju da dolazak u Laem Čabang “pruža zasluženu priliku” mornarima i marincima da se odmore i napune energijom.

“To takođe podvlači snažno i trajno partnerstvo i savez između Sjedinjenih Država i Tajlanda. Ono što je ova udarna grupa postigla je zaista istorijsko. Ne mogu biti ponosniji na izuzetan profesionalizam i stručnost koju je pokazao svaki član ovog tima tokom naših operacija”, kazao je Lofran.

Prema saopštenju tajlandskih zvaničnika, “USS Abraham Linkoln” će se, u pratnji drugih američkih ratnih brodova, zaustaviti na Tajlandu, koji je jedini partner Sjedinjenih Američkih Država u kontinentalnoj jugoistočnoj Aziji, na pet dana odmora i oporavka.

(Tanjug) Foto: AP

Nastavi čitati

Aktuelno