Sukob u Ukrajini sve više se preliva ka granicama NATO, dok napadi dronovima parališu ključne ruske luke u Finskom zalivu i podižu strah od ekološke katastrofe i šire bezbjednosne krize u regionu.

Rat se posljednjih dana približio granici Finske i Estonije. Ukrajinski napadi dronovima, od kojih su neki završili na finskoj teritoriji, praktično su onemogućili pristajanje u ruskim lukama u Finskom zalivu, Ust-Lugi i Primorsku, zapadno i sjeverno od Sankt Peterburga. A sada se pojavila i nova, bezbjednosno-ekološka prijetnja.

“Kada vetar duva sa istoka, noću čuju borbeni avioni, a danju vidimo crni dim sa ruske strane”, rekao je za finsku javnu televiziju Hari Oli iz finskog naselja Virolahtija, uz samu granicu sa Rusijom, jedva 50 kilometara od naftne luke Primorsk.

Velika šteta na lukama i pad izvoza nafte
Ta luka, kao i obližnja Ust-Luga, sa južne strane Finskog zaliva, nedaleko od estonske granice, bila je poslednjih dana meta napada najmanje 2.500 ukrajinskih dronova. Obe luke su pretrpjele veliku štetu, što potvrđuju satelitski snimci i fotografije na društvenim mrežama, pa je saobraćaj zaustavljen ili u najmanju ruku bitno smanjen.

Rojters procjenjuje da je zbog toga ruski izvoz nafte pao za najmanje 40 posto, a pogođene su i isporuke uglja, žitarica i đubriva. Primorsk, Ust-Luga i Novorosijsk na Crnom moru su glavne naftne luke u evropskom delu Rusije. Finski mediji pišu da je Ukrajina takođe napala rusku energetsku infrastrukturu oko Sankt Peterburga dronovima.

“Ruska protivvazdušna odbrana je u stanju visoke pripravnosti, a vazdušni prostor Sankt Peterburga je nekoliko puta bio zatvoren za civilni saobraćaj”, objavile su finske oružane snage i dodale da su od nedjelje na finskoj teritoriji pronađena tri ukrajinska drona, a od ranog jutra traga se i za četvrtim.

U nedavnim napadima, jedan dron koji je doletio iz ruskog vazdušnog prostora pogodio je elektranu u Estoniji, dok se drugi srušio u Letoniji. Tamošnje vlasti takođe veruju da je riječ o zalutalom ukrajinskom dronu.

Ukrajina se izvinila, stručnjaci skeptični
Ukrajina se zvanično izvinila baltičkim državama i Finskoj zbog dronova koji su završili na njihovim teritorijama, a ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha tvrdi da Rusija zapravo namjerno usmjerava ove dronove. Finski stručnjaci koje je intervjuisao televizijski kanal MTV su skeptični po ovom pitanju.

Miko Hiponen, direktor istraživanja u Sensofusionu, kompanija koja razvija tehnologiju kontramera za dronove, rekao je da se dronovi koji su pali na finsko tlo teško mogu kontrolisati i preusmjeravati. Hiponen kaže da je teoretski moguće namjerno preusmjeriti dron u vazdušni prostor druge zemlje, ali ne veruje da je Rusija to uspjela da izvede u praksi.

Finski premijer Peteri Orpo pokušao je da umiri javnost, ali je takođe priznao da ne postoji potpuno efikasna odbrana od dronova: “Rat se približio našim granicama. Spremni smo i niko ne treba da se plaši ili brine. Ali moram iskreno reći da nema zemlje koja može da zaustavi baš sve dronove. Tehnologija dronova se razvija nevjerovatnom brzinom.”

Građani ne dobijaju upozorenja o dronovima
Finski mediji ističu da je, prema trenutnim informacijama, stopa uspeha Finske oko 33 odsto. Od tri potvrđena drona, samo jedan je detektovalo finsko ratno vazduhoplovstvo. Ostala dva su pronađena nakon dojava građana ili graničnih službi. Sa dozom ironije, MTV piše da građani dobijaju upozorenja na svoje mobilne telefone o divljim životinjama na putevima, ali ne i o dronovima koji padaju u Finskoj.

Finska javna televizija, međutim, javlja da je Finski zaliv bio prepun brodova ruske “tajne” flote. Najmanje pedeset tankera i drugih teretnih brodova nalazilo se na nezvaničnim sidrištima ispred Primorska i Ust-Luge, čekajući da ukrcavanje. U normalnim okolnostima ih nikada nema više od deset, ali zbog napada na spomenute luke i oštećenja na terminalima došlo je do zastoja.

Brodovi u sjenci i rizik od ekološke katastrofe
Većina ovih tankera nalazi se na popisima sankcioniranih plovila. Drugim riječima, to su takozvani brodovi u sjenci. U vlasništvu su kompanija sa nejasnim vlasničkim strukturama, nisu adekvatno osigurani i zaobilaze međunarodne sankcije na transport ruske nafte. To znači da mogu da primaju teret samo u ruskim naftnim lukama.

“Ovakve situacije nisu poželjne, jer raste opasnost od raznih nesreća. Što je više takvih brodova u jednom području, to je rizik veći. A moglo bi se dogoditi da ih se okupi još više”, rekao je Magnus Vinberg iz Pomorske škole u ​​finskom gradu Turkuu, dodajući da se radi o tankerima dugačkim i po 300 metara, kojima nije jednostavno upravljati na uskom prostoru.

U Finskoj i Estoniji najviše strahuju od curenja nafte u more i zagađenje životne sredine. Međutim, Ilja Iljin, zamjenik komandanta finske Obalne straže u Finskom zalivu, kaže da je sreća što su ruski tankeri prazni, odnosno tek čekaju da prime teret sirove nafte: “Jedino što trenutno imaju u rezervoarima je ulje za podmazivanje i pogonsko gorivo.”

“Njihovo usidravanje nije problem sve dok ne ometaju drugi saobraćaj ili ne oštećuju infrastrukturu uz morsko dno”, kaže Iljin za finsku javnu televiziju i objašnjava da je nemoguće predvideti koliko će trajati trenutna situacija u strateški važnim ruskim lukama.

Rusija žuri da nadoknadi gubitke na tržištu
“Teško je reći koliko će vremena biti potrebno za sanaciju štete. Utovar nafte u ovim lukama, gde se utovaruje 40 odsto ruske nafte za izvoz, veoma je ograničen ili čak potpuno obustavljen. A ne treba potcenjivati ni vjerovatnoću novih napada dronovima.”

Zbog rata na Bliskom istoku, cijena nafte na svjetskom tržištu je trenutno veoma visoka, zbog čega Rusija želi da što pre obnovi saobraćaj. Ruske vlasti žele da nadoknade izgubljene dane, a u takvoj situaciji postoji rizik da se koristi oštećena lučka oprema, što bi moglo dovesti do izlivanja nafte.