U Evropskoj uniji se 8,2 odsto građana koji spadaju u kategorije zaposlenih ili samozaposlenih suočava sa rizikom od siromaštva, pokazuju podaci Evrostata.

Podaci pokazuju da rad ne garantuje uvijek finansijsku sigurnost i da i oni koji rade mogu da žive ispod granice siromaštva.

Žene su nešto manje ugrožene od muškaraca, sa stopom rizika od 7,3 odsto, dok je kod muškaraca ta stopa devet odsto.

Trendovi pokazuju da postoji značajna razlika među polovima u mnogim zemljama Evropske unije, ali i izuzeci gdje su žene više pogođene.

Najviše zaposlenih u riziku od siromaštva danas je u Luksemburgu 13,4 odsto, dok je najmanje u Finskoj, samo 2,8 odsto.

U 22 od 27 zemalja Evropskoj uniji, stopa rizika od siromaštva među zaposlenima je viša kod muškaraca nego kod žena, a najveća razlika registrovana je u Rumuniji i ona iznosi 8,1 odsto.

Nasuprot tome, u Češkoj, Letoniji, Kipru i Luksemburgu, žene koje rade su u većem riziku od siromaštva nego muškarci, pokazuju podaci Evrostata, prenosi Tanjug.

Italijanski novinar Gabrijele Nunciati ostao je bez posla u Briselu nakon što je postavio, kako je ocijenjeno, “tehnički pogrešno” pitanje na konferenciji za novinare Evropske komisije, saznaje danas list “Pais”.

Treba li Izrael da plati obnovu Gaze

“Ako Rusija mora da plati obnovu Ukrajine, treba li Izrael da plati obnovu Gaze, s obzirom na to da ju je gotovo cijelu uništio?”, upitao je novinar agencije Nova portparolku Evropske komisije na konferenciji za medije održanoj 13. oktobra.

Portparolka Komisije, Paula Pinjo, tada je odgovorila da je to zanimljivo pitanje, ali da ga neće komentarisati “u ovom trenutku”.

Agencija Nova raskinula je saradnju s njim

Agencija Nova raskinula je saradnju s njim dvije nedjelje kasnije, navodeći da je pitanje bilo “tehnički pogrešno, neprimjereno i netačno”.

Nunciati, koji je u Brisel došao krajem avgusta kao spoljni saradnik, izjavio je za španski list da je smatrao da je pitanje “logično i zasnovano na činjenicama”.

U saopštenju agencije Nova navedeno je da je pitanje izazvalo “nelagodu” i da je “tehnički pogrešno“, jer je “Rusija napala Ukrajinu bez provokacije, dok je Izrael bio izložen oružanom napadu”.

Agencija dodaje da je snimak sa konferencije kasnije dijeljen “na kanalima ruskih nacionalista i islamističkih medija” što je, kako se tvrdi, “ugrozilo povjerenje između redakcije i saradnika”.

Evropska komisija  “pridaje najveći značaj slobodi medija”

Evropska komisija je saopštila da “pridaje najveći značaj slobodi medija” i da “nije bila u kontaktu sa agencijom Nova povodom ovog slučaja”.

Grčka vlada planira uvođenje mikročipova za praćenje domaćih životinja i njihovu registraciju u digitalnoj bazi podataka, kako bi povratila povjerenje u upravljanje poljoprivrednim subvencijama nakon nedavne afere o prevarama odnosno zloupotrebi EU subvencija.

Dok ne postane potpuno operativan, broj grla provjeravaće se putem računa o prodaji mlijeka i mesa, kao i evidencije o kupovini stočne hrane.

Evropsko javno tužilaštvo otkrilo zloupotrebe

Evropsko javno tužilaštvo prethodno je otkrilo zloupotrebe u kojima su stočari na Kritu prijavljivali nerealno veliki broj koza i ovaca u odnosu na kapacitete ostrva.

Na taj način, poljoprivrednici su nezakonito ostvarivali veće subvencije iz Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), pojašnjava briselski portal.

Od 2020. godine broj registrovanih životinja u Grčkoj skočio je sa 2,2 miliona na čak 7,8 miliona, što predstavlja oko 45 odsto ukupnog stočnog fonda zemlje.

Vlada se u planu obavezala i na izradu nove digitalne geoprostorne karte države, kao i na razvoj alata za provjeru vlasništva nad poljoprivrednim parcelama.

Istovremeno, nezadovoljni grčki poljoprivrednici najavili su proteste u Atini 11. novembra, zbog, kako navode, lošeg reagovanja vlasti na aferu koja je potresla zemlju.

Hapšenja širom Grčke

Prethodnog mjeseca, najmanje 37 ljudi uhapšeno je širom Grčke u okviru istrage o osobama koje su lažirale vlasništvo nad zemljištem i stočnim grlima kako bi dobile poljoprivredne subvencije Evropske unije.

Grčka policija procjenjuje da su osumnjičeni primili 20 miliona evra subvencija u periodu od 2018. do 2022. godine i da je oko polovine te pomoći dobijeno nezakonito.

Pretresi su izvedeni u saradnji policije Grčke i Evropskog javnog tužilaštva (EPPO).

Ranije ove godine, evropski tužioci su saopštili da su pronašli dokaze da su poljoprivrednici i pojedini državni zvaničnici prevarili Evropsku uniju kako bi dobili subvencije, i to najkasnije od 2019. godine.

Grčko tužilaštvo pokrenulo je istragu vladine agencije OPEKEPE, koja rukovodi poljoprivrednim subvencijama i na godišnjem nivou raspodjeljuje oko 2,5 milijardi evra pomoći.