U BiH samo 44 odsto djece uzrasta od tri do šest godina pohađa vrtić, što je jedna od najnižih stopa u Evropi, a prosjek u zemljama EU je 92 odsto, saopštio je Unicef u BiH.

U BiH pristup je naročito ograničen za djecu iz ranjivih grupa – manje od dva odsto djece romske nacionalnosti, djece iz ruralnih sredina, kao i djece s teškoćama u razvoju imaju priliku da pohađaju vrtiće.

Navodeći da je više od 6.500 djece na listama čekanja za upis, iz Unicefa su konstatovali da su budžetska izdvajanja za predškolske ustanove nedovoljna da bi se obezbijedili pristup i kvalitetne usluge.

Javna potrošnja za predškolsko obrazovanje u BiH iznosi 0,3 odsto BPD-a i upola je manja od potrošnje u zemljama EU, gdje je 0,6 odsto BDP-a.

U FBiH samo 5,5 odsto ukupnog budžeta za obrazovanje se izdvaja za predškolske ustanove, u Republici Srpskoj 9,3 odsto, a u Brčko distriktu 7,6 odsto.

Ističući da predškolsko vaspitanje predstavlja osnovni stub za razvoj ljudskog kapitala, Unicef je naveo rezultat njihovih studija ulaganja u djecu, prema kojima će svaka konvertibilna marka uložena u predškolsko vaspitanje u BiH biti vraćena sedmorostruko.

Povećanje obuhvata bi za domaću ekonomiju generisalo više od 33 milijarde KM u narednih 30 godina.

Prema Unicefu, djeca koja su pohađala vrtić imaju bolje rezultate u školi i češće se odlučuju za nastavak obrazovanja, što dovodi do veće produktivnosti i profesionalnog uspjeha, a efekti su još veći za djecu iz ranjivih grupa.

Predškolsko vaspitanje se vidi i kao stub ekonomskog osnaživanja žena, a povećanje obuhvata predškolskim obrazovanjem u BiH moglo bi da omogući pristup tržištu rada za više od 2.200 žena godišnje, što bi za ekonomiju u BiH generisalo više od 500 miliona KM u narednih 30 godina.

Iz Unicefa su naveli da ima puno žena, odnosno majki, koje ne rade samo iz razloga što im vrtić nije cjenovno prihvatljiv, ističući da kvalitetno i dostupno predškolsko vaspitanje predstavlja važan motivacioni faktor za ostanak porodica u BiH.