Politika

Šmit da objasni nametanje odluka u izbornoj noći u BiH

Grupa članova Evropskog parlamenta i parlamenata država članica EU zahtjeva od visokog predstavnika u BiH kojeg RS ne priznaje Kristijana Šmita da pojasni odluke o nametanju izmjena Izbornog zakonodavstva BiH u izbornoj noći, s obzirom na to da su, kako kažu, te odluke u skladu sa jasnim propisima navedenim u Dejtonskom mirovnom sporazumu i smjernicama OSCE-a, kao i da obrazloži navodnu kordinaciju sa Zagrebom koju je imao u vezi s tim odlukama.

U pismu Šmitu oni podsjećaju na Anex III Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim se kaže da će izbori u BiH biti održani u skladu sa odgovarajućim dokumentima OSCE-a.

“Smjernice OSCE-a za reviziju pravnog okvira za izbore navode da je potrebno donijeti izborno zakonodavstvo jedne zemlje dovoljno ranije pred izbore, kako bi birači i svi učesnici mogli biti obaviješteni o pravilima”, navodi se u pismu Šmitu.

Ističu da izborno zakonodavstvo doneseno u “posljednjem trenutku” potencijalno potkopava povjerenje procesa i umanjuje mogućnost političkim učesnicima i biračima da budu pravovremeno upoznati s pravilima izbornog proces.

Dvadeset osam potpisnika pisma je pozvalo je Šmita da obrazloži način na koji je korišćenje bonskih ovlašćenja u konkretnom slučaju u skladu s ovim odredbama OSCE-a, predlažući nezavisnu procenu OSCE-a.

Navode da čvrsto veruju da demokratske reforme ne bi trebalo nametati kao odluke, već bi ih, kažu trebalo realizovati kroz transparentan i inkluzivan proces, koji uključuje širok krug aktera, uključujući mišljenja OSCE-a i Venecijanske komisije.

“Ključna uloga civilnog društva takođe će biti presudna u ovom pogledu”, naglašava se u pismu.

Parlamentarci su izrazili i zabrinutost u vezi s daljim tokom reformi, uglavnom zbog ključne uloge koju bi u tom procesu igrala stranka HDZ BiH.

“Kao što znate, zbog trenutnih struktura pod Dejtonom, biće vrlo teško postići bilo kakvo ozbiljno sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, jer je potrebno mnogo aktera za većinu, uključujući i stranku HDZ. Bojimo se da će Vaši predlozi zakomplikovati ovaj proces, jer neće biti ozbiljnih podsticaja da HDZ pristane na druge promjene, jer je njihov najveći zahtjev zadovoljen. Osim toga, ljubazno molimo da pojasnite navodnu koordinaciju sa Zagrebom u vezi s tim odlukama”, navodi se u dokumentu.

Parlamentarci su još izrazili i punu podršku mandatu visokog predstavnika u BiH i istakli da je njegovo prisustvo u zemlji i dalje neophodno “zbog nedostatka uspostavljene odgovornosti u državnim institucionalnim strukturama BiH”.

“Mandat OHR-a je uvjerljivo najmoćnija i najdalekosežnija međunarodna nadzorna struktura u bilo kojoj zemlji svijeta. Takozvana bonska ovlašćenja mogu nadglasati demokratske institucije i odluke OHR u slučajevima kada je Dejtonski mirovni sporazum ugrožen. Stoga, onaj koji poseduje ovaj mandat mora uzeti u obzir ogroman osjećaj odgovornosti, integriteta, proporcionalnosti, i poštovanje državnih institutcija i građana”, naglašava se u pismu, prenosi sarajevska N1 TV.

Inače, Šmit je juče na sastanku sa Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta iza zatvorenih vrata govorio upravo na ovu temu, a jedna od učesnica sastanka, parlamentarka Tineke Strik je raspravu ocijenila “prilično razočaravajućom”.

Politika

PETROVIĆ HOĆE DUEL SA BLANUŠOM “Jedva čekam da se potvrdi termin”

Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske /ERS/ Luka Petrović izjavio je danas Srni da je spreman da učestvuje u javnom duelu sa Brankom Blanušom iz Odbora za energetiku SDS-a i da razgovara o brojnim temama vezanim za “Elektroprivredu”, ali i o ostalim oblastima.

“Jedva čekam da RTRS potvrdi termin i ja dolazim Banjaluku da uživo govorim o `Elektroprivredi` i volio bih da bude nešto duži termin jer ima dosta tema”, rekao je Petrović nakon što su predstavnici PDP-a i SDS-a zatražili da se u narednih deset dana organizuje javno suočavanje Petrovića i Blanuše, koji je i kandidat SDS-a na predstojećim prijevremenim predsjedničkim izborima.

Što se tiče izjave predstavnika opozicije ispred zgrade RTRS-a u Banjaluci o navodnim planovima za oslobađanje RTRS-a, Petrović je rekao da opozicija uvijek ima pravo da kritikuje i da daje negativne opaske, ali da bi volio da čuje i pozitivne primjere i prijedloge rješenja, a ne samo isticanje tematike kao da se ništa ne radi i kao da ništa ne funkcioniše. “Promašili su temu i svjesni su da nisu potpuni i spremni za vođenje Republike Srpske. To će se pokazati i u narednim nedjeljama kao što se pokazalo i u prethodnih 20 godina”, rekao je Petrović.

Nastavi čitati

Politika

OPOZICIJA ISPRED RTRS-a: „Javni servis nije više u službi građana“

Predstavnici opozicije u Republici Srpskoj danas su održali konferenciju ispred zgrade RTRS u Banjaluci, kritikujući rad javnog servisa i pozivajući na njegovu depolitizaciju i reformu.

Igor Crnadak, šef Kluba poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini RS, istakao je da RTRS već godinama širi mržnju, vodi huškačku politiku i dijeli narod. „RTRS pripada svakom čovjeku u društvu i vrijeme je da se to promijeni“, poručio je, dodajući da opozicija želi konkretna rješenja koja bi osigurala objektivno izvještavanje i ravnopravan pristup svim političkim akterima.

Crnadak je posebno naglasio da javni servis uskraćuje prostor političarima poput Jelene Trivić i Nebojše Vukanovića te pozvao na privremeno zajedničko uređivačko rukovodstvo koje bi uključivalo i vlast i opoziciju, uz monitoring programa. Kao primjer dobre prakse naveo je Sjevernu Makedoniju, gdje su reforme medija smanjile tenzije u društvu.

Sličan stav iznijeli su i predstavnici SDS-a na čelu da načelnikom Istočne Ilidže Marinkom Božovićem. Božović je naglasio da RTRS treba omogućiti tematske emisije o ključnim društvenim pitanjima, poput stanja u Elektroprivredi RS, uz učešće direktora koji mogu objasniti nastalo stanje, ali i poslanika iz Parlamenta BiH u drugim relevantnim emisijama. Istakao je da javni servis trenutno radi u interesu jedne političke stranke i pojedinca, umjesto da izvještava objektivno i profesionalno.

Opozicija poručuje da politika više ne smije biti pitanje „života i smrti“ na RTRS-u te da je neophodno hitno osigurati ravnotežu u medijskom prostoru RS, uz profesionalne standarde i slobodu govora za sve novinare.

Nastavi čitati

Politika

PETROVIĆ “SAHRANIO” ERS! Duguju milijardu i 300 miliona KM

Ukupne finansijske obaveze „Elektroprivrede Republike Srpske“ i svih zavisnih preduzeća iz sistema ERS-a premašuju milijardu i 300 miliona maraka, otkriva CAPITAL.

Prema tvrdnjama našeg izvora iz vrha ERS-a, radi se o kreditnim obavezama, obavezama prema dobavljačima, kao i obavezama nastalim u međunarodnim arbitražnim sporovima.

„Postoje tri velika kredita koja zbirno iznose oko 650 miliona KM. To su krediti kineskih banaka u iznosu od 380 miliona KM za izgradnju HE Dabar i 150 miliona KM za HE Bistrica. Treći veliki kredit je onaj za projekat odsumporavanja u RiTE Ugljevik u visini od 80 miliona evra. Njegova otplata je u toku, a ostalo je još oko 60 miliona evra ili 120 miliona KM. To ukupno dođe 650 miliona KM“, objašnjava naš izvor. Kada je riječ o ostalim kreditima, on dodaje da sva zavisna preduzeća zbirno imaju oko 150 miliona KM kreditnih obaveza.

Što se tiče obaveza prema dobavljačima, nastavlja naš izvor, prednjače RiTE Ugljevik i RiTE Gacko koje zajedno imaju oko 85 miliona evra ili oko 165 miliona KM.

„Kada se tome dodaju još samo obaveze po osnovu obnovljivih izvora u iznosu od oko 30 miliona KM, to je već skoro milijarda KM. Međutim, kada se dodaju i obaveze RiTE Ugljevik prema Slovencima po osnovu izgubljenog arbitražnog spora koje premašuju 300 miliona KM, to ukupno dođe oko milijardu i 300 miliona KM“, objašnjava naš izvor.

On dodaje da ERS ima i dugovanja koja ne doživljava kao obavezu kao što su obaveze HE Bočac po osnovu dividendi, ističući da i 120 miliona KM koje su plaćeni slovenačkom „Vijaduktu“ praktično predstavljaju obavezu koju je stvorio HE Bočac.

„Veliko je pitanje koliko još skrivenih obaveza bi pronašla nezavisna dubinska revizija“, kaže naš sagovornik.

Direktor ERS-a Luka Petrović potvrdio je za CAPITAL da su obaveze po osnovu tri velika kredita oko 650 miliona KM.

„Tačno je da su ukupne obaveze po osnovu tri velika kredita oko 650 miliona KM, pri čemu treba istaći da krediti za HE Dabar i HE Bistrica dospijevaju na naplatu kada HE budu na mreži. Kreditne obaveze ostalih zavisnih preduzeća su oko 150 miliona KM“, rekao je Petrović za CAPITAL, ističući da u strukturi ukupnih obaveza treba razlikovati dugovanja i obaveze Matičnog preduzeća i zavisnih preduzeća.

Minić: „Elektroprivreda“ gigant koji je posrnuo
Da je ERS u problemima priznao je i predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić koji je danas izjavio da je nezadovoljan stanjem u „Elektroprivredi RS“.

„U ovom momentu važno je preduzeti kratkoročne mjere kada je riječ o termoelektranama. To je ozbiljan posao. ‘Elektroprivreda’ je veliki gigant koji je posrnuo“, rekao je Minić novinarima u Banjaluci.

On je rekao da očekuje da će se, nakon padavina, popraviti hidrološka situacija i da će električna energija za građane Srpske biti obezbijeđena u kontinuitetu. Minić je istakao i da će Vlada Srpske održati tematsku sjednicu o ERS-u.

Nastavi čitati