Connect with us

Svijet

SNJEŽNA OLUJA POGODILA EVROPU “U Njemačkoj stablo usmrtilo čovjeka” FOTO

Jedna osoba je poginula kada je drvo palo na automobil u oluji koja je pogodila pokrajinu Šlezvig-Holštajn na krajnjem sjeveru Njemačke, što je prva žrtva prve veće oluje u zemlji ove jeseni.
Nesreća se dogodila u petak popodne na ostrvu Femarn u Baltičkom moru, rekao je portparol policije.

Snažna istočna oluja u petak je lomila grane i poplavila plaže i obale u Šlezvig-Holštajnu.

Željeznički i automobilski saobraćaj na mnogim mjestima je bio otežan.
U gradu Flenzburgu voda je dostigla nivo više od dva metra iznad normalnog, prema podacima ministarstva životne sredine Šlezvig-Holštajna. Za Flenzburg, ovo je najviši vodostaj u više od 100 godina.

Tokom noći očekuje se ponovno smirivanje vremena i povlačenje poplavnih voda.

Problemi u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj

Olujni udar u Baltičkom moru izazvao je u petak evakuacije i nestanke struje u južnim i istočnim danskim obalnim područjima.

Danska policija pozvala je stanovnike i turiste preko platforme društvenih medija Ks, ranije poznate kao Tviter, da napuste područje oko plaže Sandersvig. Prema navodima policije, popustio je nasip u vikend naselju u blizini Hadersleva u jugoistočnom Jutlandu. Na ostrvu Møn na jugoistoku Danske, stanovnicima odmarališta je rečeno da napuste svoje domove do petka uveče.

Nadležna opština je na svom sajtu objavila da očekuju poplave u regionu. Oko 200 danskih domova ostalo je bez struje u petak popodne, a prema izveštaju TV2, snabdevač strujom N1 rekao je da su pogođene sve ljetnje kuće u Abenrau, nedaleko od njemačko-danske granice.

Danski vazdušni i trajektni saobraćaj u petak je bio strogo ograničen. Aerodrom Kopenhagen je u popodnevnim satima saopštio da je do sada otkazano 88 letova zbog jakog vetra. Kako se navodi u saopštenju, moglo bi doći do daljih otkazivanja letova i dužih kašnjenja u večernjim satima.

Od četvrtka uveče obustavljen je i trajektni saobraćaj između Njemačke i Danske. Očekuje se da će se redovni raspored nastaviti u subotu.

Pogođene su i susjedne zemlje Švedska i Norveška.

Na jugu Švedske zatvoreno je nekoliko železničkih linija i došlo je do poplava, prenosi novinska agencija TT. Norveški meteorološki zavod upozorio je na nevreme i jake udare vjetra na jugu i jugozapadu zemlje, a otkazano je nekoliko letova i trajektnih veza.


Jedna žrtva u Austriji

U austrijskoj pokrajini Tirol, jednog čovjeka ubilo drvo koje je palo tokom nevremena. Prema navodima policije, 86-godišnji muškarac je u petak izašao iz svog automobila u Landeku jer je drvo bilo na kolovozu.

U tom trenutku su se srušila još dva drveta, od kojih je jedno palo na čovjeka, rekli su. U Tirolu su u petak izmjereni udari vjetra od skoro 200 kilometara na sat. Topla oluja Foehn sa juga rušila je drveće i čupala krovove.

Želejznička pruga preko prevoja Brener zatvorena je ujutru zbog drveća koje je palo na prugu. Štete od nevremena je bilo i u drugim provincijama.

Related Topics:

Svijet

TRAMP TVRDI: Blizu smo dogovora, kraj rata u Ukrajini nikad bliži

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je da je blizu rješenje sukoba u Ukrajini.

“Mislim da će se to riješiti. Mislim da se približavamo”, rekao je Tramp novinarima.

Tramp je dodao da je sa potpredsjednikom Sjedinjenih Država Džejmsom Dejvidom Vensom uključeni u napore za rješavanje sukoba i da SAD žele da se sukob okonča.

Nastavi čitati

Svijet

ZELENSKI TRAŽI ODLUČNIJE POTEZE: Rusija mora biti primorana na mir

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas, nakon ruskog napada na fabriku dečje hrane u Kijevskoj oblasti, da međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak na Rusiju kako bi okončala rat i prešla na diplomatsko rešavanje sukoba.

Zelenski je naveo da su u napadu na fabriku, koja proizvodi dečju hranu, poginule četiri osobe, dok je sedam ljudi povređeno.

“Rusija nastavlja svoj rat protiv života i svi koji pomažu Ukrajini zaista učestvuju u njegovoj odbrani”, poručio je Zelenski na Telegramu.

Prema njegovim rečima, među metama ruskih napada poslednjih dana bili su i skladišta hrane i poštanski objekti u Dnjepropetrovskoj oblasti, vozilo hitne pomoći u Hersonu, školska zgrada u Sumskoj oblasti, lučka infrastruktura u Odeskoj oblasti, kao i stambeni objekti i ambulanta u Harkovskoj oblasti.

Zelenski je zahvalio saveznicima na vojnoj i finansijskoj pomoći, ističući da paketi podrške, sistemi protivvazdušne odbrane i sankcije protiv Rusije doprinose zaštiti života građana.

“Važno je da svi nateramo Rusiju da okonča ovaj svoj rat i pređe na diplomatiju”, dodao je on.

Spasilačke ekipe i dalje rade na mestu napada u Brovarskom okrugu Kijevske oblasti, gde se pod ruševinama traga za još dve osobe.

Dan ranije, predsednik Ukrajine objavio je otvoreno pismo Vladimiru Putinu, u kojem je ruskom lideru predložio da održi lični sastanak kako bi razgovarali o načinima za okončanje rata.

(Tanjug) Foto: Tanjug

Nastavi čitati

Svijet

NOVI FRANCUSKO NJEMAČKI non-pejper za pristup Z. Balkana EU

Nemačka i Francuska su predložile da se zemljama koje žele da postanu članice Evropske unije pruži više mogućnosti da se pridruže programima EU i da pristupe jedinstvenom tržištu pre nego što se pridruže bloku, navodi se u diskusionom dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

U radnom dokumentu se navodi da je namera da se unese novi zamah u diskusije o proširenju bloka od 27 članica pre današnjeg samita između lidera EU i Zapadnog Balkana, i još jednog samita sa Moldavijom kasnije tokom juna.

“Moramo da obezbedimo dodatne podsticaje kao deo procesa integracije zasnovanog na zaslugama, postepeno, i da pojednostavimo trenutni proces kako bismo ga učinili efikasnijim i omogućili bržu i dublju integraciju”, piše u francusko-nemačkom dokumentu, kako prenosi Rojters.

U dokumentu se predlaže moguće učešće u programima razmene studenata i istraživanja EU, kao i potencijalna integracija u oblastima kao što su energetika, industrija i sistem trgovine emisijama bloka, ukoliko zemlja kandidat ispunjava određene standarde.

Takođe se pokreće mogućnost da se predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije dozvoli učešće u delovima ministarskih sastanaka i samita EU, bez prava glasa na njima.

Autori dokumenta naglašavaju da predloženi model ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo niti produžavanje pristupnog procesa, već pokušaj da se reforme ubrzaju i da građani zemalja kandidata osete konkretne koristi od evropskih integracija i pre formalnog prijema u Evropsku uniju.

Dokument je sačinjen nakon predloga nemačkog kancelara Fridriha Merca od prošlog meseca da se Ukrajini dodeli novi status “pridruženog člana”, kao prelazni korak ka članstvu u EU, što je pokrenulo pitanja o zemljama Zapadnog Balkana koje godinama rade na pridruživanju EU i koje, prema njegovom planu, ne bi dobile iste mogućnosti kao Ukrajina, napominje Rojters.

Nastavi čitati

Aktuelno