Saša Milivojev, novinar i pisac rodom iz Aleksandrova, koji već duži niz godina živi i radi u Dubaiju, nestao je 25. februara baš u momentu nemira i sukoba na Bliskom istoku. Njegova porodica pokušavala je bezuspješno da stupi u kontakt s njim, obraćali su se i ambasadama, Ministarstvu spoljnih poslova, ali odgovora nije bilo. Saša se poslije 25 dana pojavio. Bio je, kaže, izolovan, uhapšen i mučen u zatvoru u Dubaiju. Nakon 25 dana međunarodne potrage za nestalim licem, državljaninom Srbije, portal Nova.rs stupio je u kontakt sa Sašom Milivojevim koji je ispričao kakvu torturu je preživio u gradu koji je do skoro bio njegov – u Dubaiju.

U trenutku kad je Iran napao zemlje Zaliva i kad su pale prve bombe na Dubai – zabrinuta porodica i prijatelji izgubili su kontakt sa Sašom i počela je panika.

Nestanak je prijavljen policiji, Interpolu, Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ambasadama Srbije u Abu Dabiju, Rijadu, Teheranu, Kuvajtu, Bahreinu. Milivojev je uhapšen u Dubaiju nakon povratka iz Irana, gdje je duže vrijeme boravio u Širazu i pojavljivao se u iranskim medijima sa njegovom pjesmom na persijskom jeziku „Genocid u Gazi“. Teheran Tajms je na naslovnoj strani objavio njegovu kolumnu o humanitarnoj katastrofi u Gazi.

Nakon povratka u Dubai, a zbog ratnih tenzija u regionu, uhapšen je pod optužbama da je saradnik iranske Sepah službe (Korpus Islamske revolucionarne garde).

„Stavili su mi lisice, vezali mi oči crnom maskom da ništa ne vidim i iz policijske stanice luksuznim džipom vozili me u nepoznatom pravcu kroz pustinju. Sjećam se uspona automobila uzbrdo, prijetili su mi smrću, mislio sam da su me odvezli negdje da me bace niz neku liticu. Plakao sam i molio da me ne ubiju, a oni su se smijali i govorili ‘možemo i da te ubijemo’“, priča Milivojev za naš portal. Kako dalje objašnjava, oduzeli su mu mobilni telefon i sve stvari, a potom ga strpali u samicu.

„Strpali su me u strašnu samicu, tamnicu i ispitivali satima više dana, prijetili mi batinama i robijom od 10 godina. Tražili su od mene da priznam nešto za šta nisam kriv, da radim za Sepah, da me oni plaćaju kao agenta na terenu, da prenosim osjetljive informacije o ratnim brodovima u Zalivu. A ja nisam imao šta da priznam.“

Kontakt sa Sepah
Istina je, dodaje, da je imao kontakte sa Sepah.

„Oni su me zvali kad sam produžavao iransku vizu. Zvali su me na ručak prijateljski, govorili mi da im je čast što je autor poput mene u Iranu i da žele da me ugoste. Pitali su me šta zajedno možemo da uradimo za Palestinu, a ja sam im rekao da ja nemam nikakvu moć, samo talenat za pisanje. Dakle, oni stoje iza mojih objava u iranskim medijima, gdje sam se pojavio kao slobodan, nezavisan autor, kao pjesnik, umjetnik, novinar kolumnista, mislilac. I ništa više od toga.“

Naglašava da ne piše da bi zaradio novac, nego da bi pomogao drugima.

„Vjerovao sam da moja pjesma ‘Genocid u Gazi’ može da slomi neko bitno srce u svijetu. Sva ta objašnjenja nisu vrijedila, mučitelji su nastavili da me muče i prijetili mi da su oni ‘vladari svijeta’, da nijedna ambasada, nijedan političar, nijedna organizacija za ljudska prava neće moći da mi pomogne da izađem iz njihovog zatvora. Ali neko mi je pomogao, ne znam ko, svi su zvali Abu Dabi i Dubai zbog mene, moguće je da je bilo i diplomatskih pritisaka“, priča on.

Zahvaljuje se roditeljima, bratu i svim prijateljima koji su brinuli i borili se za njega.

„Zahvaljujem se i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i svim ambasadama u regionu Bliskog istoka, ruskim, turskim i egipatskim službama bezbjednosti. Ne daj Bože nikome da robija nevin, nema veće tragedije i grijeha, bila je to nepodnošljiva tortura, plašio sam se da će zaista da me drže tamo 10 godina, takav život bi bio besmislen.“

Razmišljao je, dodaje, i o samoubistvu.

„Razmišljao sam kako da razbijem neko staklo i da presiječem vene i kako da se ubijem, a da to bude fizički bezbolno. Ali s druge strane, vjerovao sam da je nemoguće da na ovom svijetu ne postoji baš nikakva pravda. Neprestano sam se molio Bogu i dozivao sve svece u pomoć, i na zidovima sa jednim šrafom urezivao tekst ‘Bože pomozi’.“

San ili java
Nakon 23 dana mučenja u samici, rečeno mu je da putuje za Beograd.

„Deportacija. Nepravedno su mi ukinuli Golden vizu. Niko nikada u istoriji Emirata nije pisao o Emiratima s ljubavlju kao ja, dovoljno je samo pročitati moju pjesmu ‘The Son of the UAE’. Ja ovo nisam zaslužio od Emirata. Strašna nepravda i razočaranje. Biće potrebno mnogo vremena da se oporavim od šoka i stresa“, kaže naš sagovornik.

Inače, Milivojev je autor romana „Dečak iz Žute kuće“, „Eho Nuklearne Bombe“ i „Ljubav i Smrt u Dubaiju“.

Godinama je živio i radio u Dubaiju, gdje je od Ministarstva kulture UAE dobio Golden vizu kao značajan autor sa internacionalnom karijerom.

Ona mu je sada ukinuta.
Nova.rs