Danas smo obilježili 33 godine od smrti generala Momira Talića, čovjeka koji je u najtežim vremenima stao uz svoj narod i branio slobodu, čast i pravo na postojanje. Njagova žrtva obavezuje nas da ne zaboravimo, ali i da ne odustanemo od borbe za ono što je naše.

Poručio je ovo gradonačelnik Banjaluke i predsjednik PDP, Draško Stanivuković na današnjem događaju.

– Osjećao sam potrebu da baš sa ovog mjesta pošaljem tri jasne poruke, ne kao političar, već kao neko ko duboko vjeruje u Republiku Srpsku, identitet i budućnost svog naroda. Prva je da nema preglasavanja Srba u Sarajevu. Glas srpskog naroda mora biti ravnopravan i zaštićen. Podrška vetu nije politički hir, već dužnost, čuvar nacionalnog interesa i mira u Bosni i Hercegovini – poručio je Stanivuković.

Poručuje da je druga je da hapšenje i progoni naših predstavnika moraju ostati dio prošlosti.

– Sjećamo se vremena kada su se i na Vidovdan privodili oni koji su nas predstavljali. Nikad više! Ne smijemo dozvoliti da političke razlike unutar naroda postanu izgovor za ugrožavanje nacionalnog jedinstva. I treća, u vremenu kada se približava Svesrpski sabor, moramo pokazati zrelost. Uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve, podršku akademske zajednice i jedinstvo političkih predstavnika, vrijeme je da se definišu jasni nacionalni ciljevi i principi ispod kojih se ne smije ići. Sve ostalo mogu biti političke razlike, ali ne i razlog za narušavanje potrebnog srpskog jedinstva – poručio je Stanivuković.

Zaključuje da uspomena na generala Talića obavezuje nas da budemo dostojni njegove žrtve.

– Da čuvamo Republiku Srpsku, jedinstvo srpskog naroda i pravo na glas, na odbranu, na slobodu. Neka mu je vječna slava i hvala – poručio je Stanivuković u obraćanju.

Predstavnici opozicije su pokušali da odblokiraju procese na nivou BiH, međutim HDZ je sačuvao pozicije SNSD-a, pa do promjene vlasti nije došlo.

Oko vlasti Republike Srpske ponovo se steže obruč, jer su nakon pojave njemačko-francuskog nonpejpera, sada izvjesne i nove sankcije drugih zemalja Evropske unije.

U BiH blokade i usvajanje restriktivnih zakona u Republici Srpskoj, pa sve ukazuje da je BiH u najvećoj postdejtonskoj političkoj krizi, a malo ko je optimista da ćemo uskoro iz iste izaći. Da li će ovo trajati do narednih izbora 2026. godine?

Na nivou BiH blokade i zakočeni procesi, dok u Republici Srpskoj vlast, koja je u sve većoj međunarodnoj izolaciji, uvodi zakone kojima se direktno obračunava sa opozicionim strankama. Da li je BiH u najvećoj političkoj krizi? I koliko će ovo trajati?

“Vlasti i na jednom i na drugom nivou koristi i produkuje krize kako bi dugoročnije mogla da ostane na pozicijama i kako bi se moglo izvući što više novca za svoje političke i lične interese.

Što se tiče Republike Srpske da ćemo ući u još dublju krizu ukoliko dođe do kupovine kumove zgrade od strane UIO BiH i vjerujem da će tada vlast u RS posegnuti za nekim novim političkim odlukama”, kaže poslanik Narodnog fronta u Narodnoj skupštini Republike Srpske Željko Dubravac.

Predstavnici opozicije su pokušali da odblokiraju procese na nivou BiH, međutim HDZ je sačuvao pozicije SNSD-a, pa do promjene vlasti nije došlo.

“Treba promijeniti ne samo vlast nego i čitav sistem, da se profesionalizuju i depolitizuju institucije, prije svega ključne: policija, pravosuđe i kontrolni organi”, kaže poslanik Liste za pravdu i red u NSRS Nebojša Vukanović.

U međuvremenu se pominju nove sankcije rukovodstvu Republike Srpske, kroz francusko-njemački nonpejper kojim se traži da zemlje Evropske unije uvedu sankcije rukovodstvu Republike Srpske.

“Nažalost ovaj non-pejper pokazuje da smo sada došli u fazu da će izolacija i jedan katastrofalan položaj našeg rukovodstva početi direktno da se prenosi i na samu Republiku Srpsku”, smatra poslanik PDP-a Igor Crnadak.

I dalje izostaje podrška Donalda Trampa koju vlast Republike Srpske mjesecima priželjkuje. Da li će i na koji način stranci uticati na trenutnu političku krizu?

“Mislim da međunarodna zajednica u ovom trenutku ima i prečih problema i da ostavlja BiH za neki drugi period neko drugo vrjeme. Neće napustiti BiH jer je ovdje uložen ogroman novac”, kaže Dubravac.

“Treba reći da su nam oni nametnuli i doveli na tenkovima Dodika, da su posjekli kao šumu sve političke protivnike kako je to govorio Ešdaun, a ostavili jedno drvo, a to je Dodik, koje su zaljevali bili su brutalni, Dodik je ispunjavao sve njihove želje”, smatra Vukanović.

U međuvremenu se čeka drugostepena presuda Dodiku, jer se na prvostepenu žalio Sudu BiH koga navodno ne priznaje.

S druge strane, mjesecima je aktivna poternica za Dodikom, Viškovićem i Stevandićem, dok se oni slobodno kreću po Republici Srpskoj.

“Mi jednostavno vidimo da država ne funkcioniše, da sistem ne funkcioniše, da institucije ne funkcionišu na pravi način, da oni nisu u nekom javnom interesu, nego da su tu kao sluge političkih elita i krupnog kapitala”, smatra novinar Đorđe Vujatović.

Kako će se ova kriza završiti? Da li bi mogla potrajati sve do sledećih izbora?

“U postojećoj konstalaciji odnosa zaista je teško predvidjeti dokle će ova pat pozicija moći da potraje.

Neko kaže da je ovo sada nova realnost koja će potrajati čak i do izbora sljedećih i da su političke stranke na svim nivoima odavno ušle u predizbornu kampanju i na osnovu ove postojeće krize pokušavaju da izgrade svoju poziciju za nove izbore”, kaže komunikolog Mladen Bubonjić.

Sve ukazuje, smatraju naši sagovornici, da bi zbog odnosa vlasti prema domaćim i međunarodnim pitanjima mogli da ispaštaju i građani i privreda.

BN

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je BiH na bazi slova Dejtonskog sporazuma prihvatljiva kao i neke male modifikacije, ali ne i nametanja, te da je to jedini način da se razgovara.

– BiH na bazi slova Dejtona i neke male modifikacije koje bi prihvatili, može, druga BiH ne može – rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Dodik je ukazao da izvan pravnog prometa definitivno mora da ode svaka nametnuta odluka Kristijana Šmita, što je uslov za bilo klakav razgovor.

– Ne bježim od razgovora. Republika Srpska ima svoje predstavnike i oni će u njeno ime govoriti. Ja sam ustavno obavezan da predstavljam Republiku Srpsku a oni neka dogovaraju sa Šmitom šta god hoće, sa nama neće dogovoriti te budalaštine – istakao je Dodik.

Na poruke iz Dejtona, kao na ono što je govorio zamjenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau, Dodik je istakao da mu je drago što u tim rečenicama ima to da ne treba ništa da se nameće bez obzira koliko to njima u FBiH bilo glupo.

Napomenuo je da se sad čuje stav nove politike SAD koji kaže da se njihova politika mijenja i da se mora prilagoditi vremenu.

– Naša politika se ne mijenja. Mislim da je jedini način da se pregovara, razgovara. Na dnevni red treba staviti sve što je nametnuto od izvornog Dejtona do danas, sve preispitati ne u smislu da sve mora da bude ukinuto nego prilagođeno nekom budućem vremenu – rekao je Dodik.

Vjeruje, kaže, da je to moguća varijanta ali ako oni to neće, to je njihov problem.

– Neću namjerno da ulazim u polemike sa njima, moj poziv koji sam izrekao na Narodnoj skupštini ostaje baš onakav – da razgovaramo, da ograničimo vrijeme da vidimo može li ova zemlja bez nametanja i sile da postoji napomenuo je Dodik.

Napomenuo je da se moraju obezbijediti tri konstitutivna naroda, što je jeste suština Dejtona, a to se moglo i čuti.

Dodik je podsjetio da je Republika Srpska usvojila u parlamentu Dejtonski mirovni sporazum, a oni to nikada nisu, da je verifikovala graničnu liniju između entiteta, dok oni to nisu željeli da urade, ali pričaju da je to “ludačka košulja” koju treba mijenjati i srpsku stranu optužuju da ruši Dejton.