Iako se ovih dana u medijima uveliko spekuliše ko su kandidati za novog visokog predstavnika, čini se da niko još nema jasnu sliku o tome ko bi mogao biti predložen

Hoće li biti dovoljno vremena
Po svemu sudeći, čeka se sjednica Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira naredne sedmice, kako bi se vidjelo kakvo je raspoloženje među zemljama članicama u vezi sa potencijalnim kandidatima, ali nije izvjesno da će biti dovoljno vremena da se donese odluka.

Ko je najbolji kandidat
Kako saznajemo, SAD i dalje misle da bi najbolji kandidat bio Italijan Antonio Zanardi Landi, međutim čini se da su Evropljani skeptični posebno jer smatraju da je ušao u poslovne aranžmane u Americi.

Britanci, kako izgleda, nemaju preferenciju, osim da kandidat mora da bude zajednički dogovor s obje strane Atlantika.

Kako saznajemo, oni neće predlagati kandidata, ali su ga spremni ponuditi ako ne bude bilo dogovora, da se razriješi eventualna pat situacija koja bi mogla nastati.

Dio evropskih zemalja smatra da ne treba žuriti s imenovanjem novog visokog predstavnika bez dobre analize, razgovora unutar EU i s ostalim saveznicima kako bi naredni visoki predstavnik izbjegao probleme koji su se pojavili pred Kristijanom Šmitom.

Amerikancima se žuri
Amerikancima se, kako saznajemo, žuri da se posao završi do kraja juna jer se ne želi ući u situaciju da se o novom visokom predstavniku odlučuje u istom trenutku kada se bude produžavao mandat EUFOR-a u BiH.

Ono u vezi sa čim se svi slažu jeste da izbor neće ići u Savjet bezbjednosti UN na potvrdu, što traže Rusija i lideri Republike Srpske, kao što smo već pisali.

Tu bi mogao nastati poseban problem jer Amerikanci insistiraju na tome da naredni visoki predstavnik mora imati prostor za manevar, a da bi to mogao mora imati komunikaciju sa svim stranama u BiH. Ako bi RS sprovela svoju politiku o neprihvatanju visokog predstavnika bez odobrenja u UN, ta osoba bi se mogla suočiti sa sličnim problemima koje je imao Šmit.

Koga predlažu Amerikanci
Čak se spominje mogućnost da bi Amerikanci mogli predložiti “superteškaša”, nekog poznatog američkog diplomatu, ne zato što bi željeli da se nametnu Evropljanima, nego da izbjegnu pokazivanje nepoštovanja ili ponižavanja institucije OHR-a. Sarajevski portal Politicki.ba tvrdi da se Amerikanci spremaju da ovu funkciju ponude američkom diplomati Vilijamu Rugeru, ali to nismo uspjeli da potvrdimo.

Međutim, u razgovorima koje smo proteklih dana imali s nekoliko evropskih diplomata, postoji ljutnja jer se smatra da Amerika želi da ponizi Evropu time što joj prvo propisuje da sadašnji visoki predstavnik mora da napusti funkciju, a onda još nameće svog kandidata.

Smatraju da je Tejmi Brus, američka zamjenica šefa Misije UN, ponizila Evropu na sjednici Savjeta bezbjednosti UN kada je rekla da će Amerika imati kandidata ako ne bude bilo moguće postići dogovor. To je shvaćeno kao poruka da Evropljani mogu da pričaju koliko hoće, ali da se zna ko će na kraju presjeći.

Problem za Evropu
Kao što smo već pisali, problem za Evropu je da nema jedinstven spoljnopolitički nastup pa se američko brzo i odlučno djelovanje često shvata kao američko nametanje, a ne evropsko kolebanje i neodlučnost, bez obzira na to da li je to stvarna namjera.

Sve u svemu, za BiH se počinje ostvarivati vrlo nepovoljan i opasan scenario u kojem saveznici koji su zajedno zaključili Dejton pokazuju sve veće strateške razlike o tome kako vide politiku prema ovoj zemlji. S obzirom na to da je BiH istorijski zemlja koja u velikoj mjeri ovisi o odnosu regionalnih, evropskih i globalnih aktera, bilo kakvo ozbiljnije neslaganje moglo bi BiH baciti u još dublju i težu krizu, s teško sagledivim posljedicama.

Jedino dugoročno stabilno rješenje za BiH se čini nastavak evropskog puta uz ubrzano sprovođenje reformi, ali sve više ponestaje motivacije kod domaćih političara da se na tome radi.

Premijer Savo Minić siječe starom SNSD oštricom – zajedničke pare dijeli šakom i kapom isključivo svojim, tj. opštinama i gradovima na čijem čelu sjede njegovi stranački drugovi.

U izbornoj godini će tako 17 lokalnih zajednica počastiti sa 61 milion maraka.

Počela je podjela predizbornih poklona. Cijela Republika uplaćivala je u budžet ono što krčme odabrani.

“Najviše para, ukupno 9,5 miliona KM, ide u Prijedor. Slijedi Gradiška sa osam, Laktaši šest i Trebinje četiri miliona KM”, saopšteno je iz Vlade Republike Srpske

Ostala 33 miliona dijele se na još 13 lokalnih zajednica, sve SNSD-ove osim Šamca, rodnog grada premijera u kome ne uspjeva da pobijedi SDS. Stara praksa, jasan našelnik Šamca Đorđe Milićević.

“Opština Šamac je dobila za renoviranje objekta koji je već pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu kulturno istorijskog nasljeđa. Nešto što je davno trebalo da se obnovi i sanira ako je već pod zaštitom države”, rekao je on.

Već odavno, u nemilosti i Banjaluka, poručuje prvi čovjek najvećeg grada Srpske Draško Stanivuković.

“Volimo Laktaše, Prnjavor i ostala mjesta u Srpskoj, ali su neka manja od Banjaluke procentualno po broju stanovnika i po sedam, osam puta. Kada pogledate u jednoj godini, oni dobiju do šest projekata više od Banjaluke”, tvrdi Stanivuković.

Ništa bolje nije pršao ni drugi po veličini grad u Srpskoj – Bijeljina. Iz posljednje tranše dobili su kao i iz svake prethodne u ovoj godini – nulu, navodi poslanik PDP-a Slaviša Marković.

“Već četiri godine kako sam poslanik, u Bijeljinu nije otišla nijedna marka iz javnih investicija. Da podsjetim građane, da smo u prethodne tri godine imali preko 300 miliona KM, a za 2026. je predviđeno 147 miliona KM.”

Veliki gradovi možda i mogu da prežive bez Vlade, ali šta će male nerazvijene opštine? Načelnik
Ljubinja Stevo Drapić napominje da iz Minićevog kabineta čak ni ne odgovaraju na zahtjeve.

“Po ovom konceptu Vlade Republike Srpske ide se na deset enklava. Gradovi su sigurni za budućnost. Mi iz malih lokalnih zajednica se borimo za opstanak”, kaže on.

Dok je bio na čelu Bileće Veselin Vujović kaže nije imao pristup vrhovnim institucijama u Banjaluci.

“Prvih 18 mjesec niko nije smio da me primi u Vladu od, kako su tada reki, Mila, Milorada Dodika. Oni jednostavno ne daju pristup onima koji ne misle kao oni.”

Vlada je u obrazloženju navela da novac ide na sanaciju škola, izgrdnje koncertnih dvorna i sportskih sala, te kanalizacionih mreža i saobraćajne infrastrukture. Opozicionari sumnjaju!

“Ostaje pitanje šta će se zaista od tih sredstava realizovati od projekata, a šta će završiti u džepovima za finansiranje kampanje”, pita Milićević.

Drapić napominje da o svemu odlučuje jedan čovjek bez prioriteta.

“Donose odluke šta je marketinški dobro u predizborne svrhe.”
Stanivuković je stava da je ova podjela novca isključivo u stranačke svrhe.

“Na kraju, penzioneri će ove godine imati veće penzije, nisu imali prošle, zato što je ova godina izborna, dobiće jednokratne pomoći, takođe jer je godina izborna i onda će im naredne sve to oduzeti.”

Majska tranša je treća u ovoj godini. Prethodno je Vlada Srpske doznačila sredstva u januaru i aprilu. Ukupan iznos 112 miliona KM, a uz Šamac sada, ranije se, od opozicionih sredina sreća osmjehnula još samo Istočnom Starom Gradu.

Podsjećamo, u Srpskoj od 64 lokalne zajednice, 35 je izrazito nerazvijeno.

(BN)

Bivši visoki službenici policije i Državne bezbjednosti Srbije Milan Glamočanin i Radosav Karlo Dulović u emisiji “Globalno” BN TV iznijeli su šokantne podatke da su imali informacije da će se teroristički akt dogoditi u Londonu 2005. godine i da su sa tim povezani ljudi koji su se obučavali u BiH.

Glamočanim je kazao da je to predao svojim predpostavljenim u zemlji da obavijeste kolege u Velikoj Britaniji, ali se to očito nije desilo jer se teroristički akt desio u Londonu 2005. godine, upravo onako kako su oni imali informacije.

Pošto je raspolagao podacima o pripremi islamskih terorista na tlu Srbije i BiH za terorističke aktivnosti na tlu EU tokom 2005. godine, Milan Glamočanin, tada visoki policijski funkcioner, kaže da je tada, nakon terorističkog akta u Londonu, kontaktiran od Dragana Andana, koji je u to vrijeme bio direktor policije Republike Srpske.

“Zazvonio mi je telefon, ja se javim, kaže čovek sa druge strane: “Dobar dan, da li možemo da se nađemo na istom mjestu gdje ste bili? Htio bih sa Vama da razgovaram o temi o kojoj ste razgovarali sa svojim kolegom, vezanom za teroristički akt”?…,priča Glamočanin i dodaje:

“Ja zovnem dvojicu kolega i kod sebe sam imao pištolj, pošto taj kafić gdje ćemo se naći ima samo jedan ulaz i kažem im da ako me nema za 15 minuta upadnu unutra, pa šta bude”.

– Dođem do vrata tog kafića, a ona zaključana. Pomislih da se neko šali samnom. Krenuh da se vratim, kad otključavaju se vrata, pitaju da li sam ja Glamočanin, ja kažem da jesam, kaže on da me unutra čekaju.

Ja uđem, a u ćošku sjedi čovjek. Pozdravimo se, a on kaže: “Ja sam direktor policije Republike Srpske Andan Dragan”. Ja kažem da sam Nikola Tesla, a on: “Nisi ti Nikola Tesla, već Milan Glamočanin.

– Ja kažem da jesam, a on mi daje vizit-kartu…Kaže da su Englezi raspoloženi da dobiju te činjenice i podatke.

Ja kažem: “Čekaj prijatelju, ti radiš u Republici Srpskoj, a tebe angažuju Englezi? Imaš li neki ugovor ili papir da su te oni ovlastili da pričaš samnom, jer ne znam ni ko si ni šta si? Ja vidim da nešto tu meni nije uredu. Direktor policije, a radi za Engleze!? – priča Glamočanin i nastavlja:

-I ja onda da bih ga “otkačio”, kažem: “Daću ti te podatke, a meni i kolegi po 500.000 dolara, ako bi htjeli i da se raziđemo i izađem napolje. Kad on trči zamnom i pita da li može da me zove. Ja rekoh da može”.

– Kasnije me zvao i pitao da li možemo sutradan da se nađemo, na šta sam mu odgovorio pozitivno. Kaže mi i da su Englezi pristali, ali da ima još jedna molba, to jest’ da hoće i “Ameri” da se uključe.

Pitam: “Kakve Amerika veze ima sa terorističkim aktom u Londonu, a on kaže da ih interesuje da li možda postoji i neka “ćelija da hoće da pravi nešto i kod njih”? Ja kažem može ali i ja imam zahtjev:

 – Da napravimo ugovor o tehničko-poslovnoj saradnji, da nam uplatite to na tekući račun, da platite kapitalnu dobit i porez, da bi sve bilo čisto”.

Kaže on (Andan) da hoće da nam plate u kešu.

– Ja mu kažem da treba da pređem dvije granice, a ako me uhvate sa 2 miliona  dolara bez porijekla, završiću u zatvoru ili ako mi daju falsifikate, završiću na Gvantanamu. On onda kaže: “Dobro, dogovorićemo se” i pita da li možemo za vikend da dođemo u etno-selo “Stanišić”? Ja kažem da ćemo doći.

Grulović dalje otkriva da mu je priijatelj Karlo sumnjičav i da je rekao: “da mu 6. čulo kaže da će da nas pohapse ili ubiju”.

– Zovne on nekog kolegu u MUP-u u Banjaluci – pomoćnik ministra, pita da se vide sutra, kaže od da ne može jer baš sutra imaju neku “frku”. Zovnemo i ovde u Bijeljini neke naše iz policije, kažu i oni da sutra imaju “frku”. Zovnemo i u Sarajevo u Graničnoj policiji i oni kažu isto i mi ukapiramo da je to zbog nas.

Karlo ode u inostranstvo, a oni zovu mene.

– Pitaju da li ću da dođem, a ja kažem da Karlo nije tu i da imam samo pola dokumentacije, da je druga polovina kod njega i da im ono što imam ne znači ništa. On kaže da me čekaju, a ja da znam da me čekaju, priča Glamočanin.

Dodaje da su trebali da ih “pokupe, ali im je, kako navodi, propao plan da nam naprave doček”.

Njima nije bio problem što znamo da obučavaju teroriste, već odakle nama spisak instruktora, odnosno ko je “krtica” u njihovim redovima. A jasno je, da ako u nekoj zemlji postoji toliko tih kampova, za to znaju i domaće i strane službe koje su to uspostavile, kaže Glamočanin.

Upitan da su više imali kontakt sa tim visokim funkcionerom MUP RepublikeSrpske, odgovorio je potvrdno.

“Jednom je poslije nazvao i rekao da smo ja i Dulović mafijaši i kriminalci”.

(BN)