Demohrišćanska Unija CDU/CSU i Socijaldemokratska stranka Njemačke (SPD) dogovorile su se u subotu, 8. marta, oko spornih političkih pitanja, korak naprijed prema formiranju koalicijske vlade.

-Oko cijelog niza spornih stručnih pitanja smo postigli dogovor koji nosi zajednički potpis svih učesnika u pregovorima – rekao je predsjednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i kandidat za kancelara Fridrih Merc na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Dodao je da će stranačkom vrhu predložiti početak konkretnih koalicionih pregovora početkom sljedeće sedmice.

Rast minimalne satnice

Jedno od dogovorenih je pitanja na sastanku u Berlinu je i pitanje minimalne satnice. Do 2026. godine u Njemačkoj će biti uvedena minimalna satnica od 15 evra. Dogovoreno je da se prekovremeni radni sati više neće oporezivati.

Takođe, dnevno ograničenje broja radnih sati trebalo bi postati fleksibilnije.

Uvodi se aktivna penzija

Visinu penzije treba osigurati, slažu se učesnici sastanka. Nakon 45 godina uplaćivanja doprinosa trebala bi biti moguća penzija bez odbitaka. Za starije osobe koje rade uvodi se aktivna penzija, što znači da se neoporezivo može zaraditi 2.000 evra.

Za kvalifikovane radnike planirani su jednostavniji procesi koji bi trebali omogućiti brzo useljavanje, pišu njemački mediji.

Na prekovremene sate radnici u Njemačkoj više neće plaćati porez, prenosi Atv.

Ruski predsednik Vladimir Putin je signalizirao spremnost da razmotri momentalni prekid vatre u Ukrajini, ali samo pod strogim i potencijalno kontroverznim uslovima.

Dok Donald Tramp, predsednik SAD, nastoji da posreduje u mirovnom sporazumu, Kremlj koristi priliku da progura sopstvene strateške ciljeve, prenosi Dejli mejl.

Međunarodna zajednica je uzdrmana Trampovim zaokretom prema Moskvi, što predstavlja dramatičan preokret u dosadašnjoj politici SAD. Istovremeno, Tramp pojačava pritisak na Ukrajinu da pristane na pregovore.”Sa Rusijom nam ide veoma dobro. Iskreno, mnogo mi je teže da se nosim s Ukrajinom”, izjavio je Tramp u Ovalnom kabinetu u petak.

Izvori iz Kremlja navode da je Rusija otvorena za momentalni privremeni prekid neprijateljstava, ali samo ako se ispune određeni preduslovi.

Prema osobama upoznatim s visokim pregovorima, Putinovi uslovi uključuju konkretan okvir za konačni mirovni sporazum i pažljivo odabranu listu zemalja koje bi učestvovale u potencijalnoj mirovnoj misiji.

Međutim, ovakvi zahtevi izazivaju zabrinutost u Ukrajini i među njenim zapadnim saveznicima, koji strahuju da bi svaki takav dogovor bio u korist Moskve.

Administracija Donalda Trampa je daleko od očiju javnosti istraživala načine za ublažavanje ekonomskih sankcija Rusiji, uključujući i razmatranje ukidanja limita na njenu prodaju nafte, što je izazvalo uzbunu među evropskim saveznicima.Ipak, u petak je Tramp upozorio Moskvu da sada “ozbiljno razmatra” uvođenje dodatnih sankcija i tarifa Rusiji sve dok se ne postigne prekid vatre i mirovni sporazum.

Američko Ministarstvo finansija istražuje mogućnost novih sankcija protiv ruskih naftnih kompanija i preduzeća za usluge u naftnim poljima, čime bi se dodatno produbile mere koje je administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena već uvela u januaru.

Bivši portparol Saveta za nacionalnu bezbednost pod Bajdenovom administracijom, izjavio je da Trampova retorika o sankcijama predstavlja “priznanje naivnosti” u vezi sa Putinom, čije snage su prethodne noći lansirale 67 projektila i gotovo 200 dronova na Ukrajinu.

“Ne samo da je očigledno pogrešno procenio kada je više puta tvrdio da Putin želi mir, već su njegove akcije, kojima vrši pritisak na Ukrajinu, zapravo smanjile šanse za mir tako što su ojačale Putinovu poziciju umesto ukrajinske”, poručio je on.

Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, već je meta više od 20.000 sankcija koje su Sjedinjene Države i njihovi partneri uveli nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Samo SAD su od tada uvele 6.433 sankcije Rusiji, dok su mere drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Australiju, Evropsku uniju i Kanadu, dostigle ukupno 21.692 sankcije, prema podacima platforme Castellum AI.

Američke sankcije uključuju ograničenja na prihode Rusije od nafte i gasa, kao što je limit od 60 dolara po barelu za izvoz ruske nafte.

Ovaj Trampov potez predstavlja promenu tona nakon što je ranije zabrinuo saveznike svojim pozitivnim komentarima o Putinu i pozivima da se Rusija ponovo pridruži grupi G7.

Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen vjeruje da odbrambeni paket od 800 milijardi evra koji je predložila može pretvoriti EU u “odbrambenu uniju”.

– Ova sedmica je donijela jednoglasnu podršku /tokom samita lidera EU o odbrani u četvrtak/ za program “Ponovo naoružajmo Evropu”. Upoznati ste o paketu od 800 milijardi evra za odbranu, to je istorijska stvar. Ovo može da bude temelj evropske odbrambene unije – rekla je Fon der Lajenova na konferenciji za novinare povodom 100 dana svog drugog mandata.

Ona je naglasila da će akcija ponovnog naoružavanja Evrope biti pokrenuta “punom snagom”.

Fon der Lajenova je dodala da bi EU trebala da se “udruži sa drugim zemljama istomišljenicima” kao što su Velika Britanija, Norveška i Kanada da bi “oslobodila svoj pun potencijal pred konkretnim prijetnjama”.

Ona je rekla da Evropska komisija nema nikakvu ulogu u nuklearnom odvraćanju u Evropi, jer je to nacionalni prerogativ, te da će tako i ostati.

– Nuklearno odvraćanje jeste i uvijek će ostati čisto nacionalni prerogativ, tako da Komisija nema komentara na to – rekla je fon der Lajenova.

Francuski predsjednik Emanuel Makron pokrenuo je inicijativu ranije ove sedmice o potencijalnoj ulozi Evropske komisije u ovom kontekstu.

Fon der Lajenova je napomenula da EU ostaje posvećena potpunom ukidanju nabavki ruskog gasa.