Advokat Novak Lukić smatra da će komandna odgovornost biti jako lako dokazana, dok advokat Tomislav Višnjić ističe da će optuženi vrlo vjerovatno biti i direktno osuđeni.

– Odozgo ka dole, svi su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu. Ako neko posle ovoga može da kaže da to nije suđenje zločinačkom delovanju OVK, jer je cela organizacija ustrojena na užasnim zločinima i etničkom čišćenju, onda ova optužnica pada, ali ja sam apsolutno uveren da je ova optužnica jako dobro postavljena i da ona dokumentuje hijerarhijsku strukturu – dodaje Drecun za RTS.

Podsjeća da je čitava odbrana Prištine bila da OVK nije bila čvrsto hijerarhijski ustrojena organizacija, da su postojale neke gerilske odvojene grupe koje su delovale.

– Mi smo kao radna grupa, koju sam formirao preko Odbora za Kosovu i Metohiju, napravili taj prelomni trenutak da bismo imali ovu optužnicu tako što smo Specijalizovano tužilaštvo snabdeli neoborivom dokumentacijom o hijerarhijskoj povezanosti – ističe Drecun.

Poručuje da se sudi cijeloj OVK za zločine koje su počinili, kao i četvorici vođa za individualne zločine i sudi im se po komandnoj odgovornosti.

Advokat Tomislav Višnjić u Emisiji “Takovska 10” na RTS naveo je da se o komandnoj strukturi OVK već raspravljalo u nekoliko procesa pred bivšim Tribunalom, a kasije čak i u Euleksovom predmetima u Prištini. Ističe da je u predmetu u kojem je on postupao kao branilac tražio sudskim nalogom da im se dostavi dokumentacija OVK.

– Dobili smo zvaničan odgovor od prištinskih vlasti u to vreme, to je neka 2004. godina, da dokumentacija OVK ne postoji – dodaje Višnjić.

Ističe da su onda doveli njihovog načelnika štaba koji je svjedočio da je u periodu od novembra 1998. do marta 1999. godine OVK postojala kao strukturno organizovana vojna organizacija sa operativnim zonama, sa komandnim lancem, sa sistemom izvještavanja, sa čak utvrđenim sistemom disciplinskih sudova.

– Prosto da ne verujete, i sa nekim brojem od 17.000 do 18.000 aktivnih članova. U tom trenutku je nekome, tadašnjem tužilaštvu, trebalo da dokaže je OVK imala potpunu strukturu vojne organizacije i kroz tog svedoka i kroz nešto dokumentacije su to dokazali. Sada u ovom istom postupku za isti vremenski period treba da tvrde upravo suprotno – da su oni bili grupa seljaka, studenata i sitnih trgovaca koja se samoorganizovala i tu je bilo izolovnih incidenata – naglašava Višnjić.

Dodaje da sada tvrde da zbog nepostojanja jasnog lanca komandovanja i kontrole to nije moglo da se smatra politikom te organizacije, odnosno oni koji su bili u to vreme na čelu ne mogu da odgovaraju bar po komandnoj odgovornosti.

Jedan od argumenata Tužilaštva sada su i memoari Krasnićija i Seljimija koji pokazuju da nije tačno da nije postojala hijerarhija, ali njihova odbrana kaže da je to propaganda u ratu.

Advokat Novak Lukić kaže da zakoni na osnovu kojih su formirani specijalni sudovi Kosova primjenjuju međunarodno običajno pravo, a to znači primjenjuju se svi standardi međunarodnog prava koji su već bili u praksi i koji su se primenjivali i u Haškom tribunalu.

Navodi da je u odnosu na komandnu odgovornost suštinski važan pojam efektivne kontrole. Smatra da će komandna odgovornost biti jako lako dokazana i da će odbrana da pokušava da dokaže da ona nije postojala, ali da je sa teorijom efektivne kontrole mnogo bolja pozicija tužioca da dokaže da je ona postojala.

– Tipična odbrana u predmetima ratnih zločina je teorija da nije postojao komadni plan, da su postojale neke jedinice koje su vršile same zločine bez saznanja onih koji su im nadređeni i drugo je da se vezuje za zločine suprotne strane i da se kroz to pokuša da se prikaže – objašnjava Lukić.

Naglašava da su to odbrane koje ne prolaze i koje ne ostavljaju nikakav efekat na sud.

Poručuje da memoari, izjave i svi pismeni dokazi koji su u praksi tribunala korišćeni, dakle svaki dokument može da bude dokaz i da je to praksa međunarodnog običajnog prava.

– Nama su najviše zagorčavali priču kojekakvi memoari, dnevnici i beleške iz tog perioda, a činjenica da oni sada govore da su to propagandni materijali, a oni govore jasno o nekim činjenicama koje će verovatno biti dokazane. Takva vrsta odbrane ne može da stoji i takav dokaz iz tog perioda ima mnogo veću težinu nego neko ko vam priča priču posle 25 godina – poručuje Lukić.

Na pitanje da li je činjenica da će na suđenju biti više od 300 svjedoka, dokaz da je optužnica jaka ili slaba, Višnjić kaže da, kada se radi o suđenjima o događajima poslije toliko dugo vremena, postoji određena bojazan da svjedoci neće moći da ponove svoja sjećanja tako kvalitetno, imajući u vidu vremensku razliku.

Međutim, kako kaže, prednost tih suđenja poslije toliko dugo vremena je što isplivavaju dokumenta koja u relativno kratkom vremenu nisu mogla da se nađu.

– Sada imamo 25 godina od tih događaja i sada već postoji značajna pismena dokumentacija koja u krajnju ruku podržava neke od izjava svedoka, pogotovu onih koji bi govorili o vezama ili o svom saznanju o nekim odnosima – dodaje Višnjić.

Poručuje i da je bitno da će oni najvjerovatnije pokušati da izbjegnu unakrsno ispitivanje svedoka koji su bili direktne žrtve, a da će fokusirati na one svjedoke koji bi govorili o eventualnim odnosima, hijerarhiji i o nekim drugim stvarima.

– Suština i što vidimo iz optužnice je da ne samo da postoje svedoci koji bi govorili o tome, već iz onoga kako je opisano u optužnici, mi vidimo da su postojali sastanci na kojima su ova četvorica raspravljala o zločinima koji su se dešavali u njihovim zonama odgovornostima. Imate isto tako sastanke sa međunarodnim predstavnicima koji im ukazuju na zločine, a oni negiraju da oni postoje. Imate i članove porodica nestalih lica i Albance i Srbe i ostale koji im se obraćaju pokušavajući da saznaju sudbinu svojih bližnjih, a od njih ne dobijaju nikakvu pomoć – objašnjava Višnjić.

Na pitanje ima li mogućnosti da neki svjedoci iz straha se predomisle ili neće da govore, Višnjić kaže da misli da će u ovim slučajevima veću težinu da imaju dokumenta nego svedoci.

Govoreći o zaštiti svjedoka, advokat Lukić kaže da su tri stvari zbog kojih veruje da će se ta zaštita bolje sprovesti nego u slučaju suđenja Haradinaju.

– Prva činjenica je da već postoji pravosnažna presuda za ometanje pravde gde su dva lica osuđena za to što su krili identitet određenih lica i dokumenta i to su dobili prilično visoke kazne – po četiri godine i tri meseca zatvora – navodi Lukić.

Druga stvar je, kako kaže, da su Tači i ostale vođe u pritvoru već preko dvije i po godine i da je jedan od osnova za pritvor bio i da ne bi ometali istragu i uticali na svedoke.

– Još jedna dodatna stvar, kada se gleda optužnica protiv Tačija i ove grupe srpska optužnica je ustvari zastrašivanje, dakle ceo smisao zajedničkog zločinačkog poduhvata je bio da se stvori atmosfera zastrašivanja kroz mučenja, torture i ubistva i sada kada se taj način razmišljanja poveže sa zastrašivanjem svedoka u postupku bi bilo katastrofalno – navodi Lukić.

Ističe da kada bi se sada pojavio svjedok u sudnici koji bi rekao meni je prećeno, to bi bilo katastrofalno za odbranu.

– Mislim da oni neće tako aktivno i otvoreno vršiti zastrašivanje svedoke, ali će sigurno na perfidan način pokušavati da se vrši zastrašivanje – ukazuje Lukić.

Višnjić kaže da su oni optuženi po dva oblika odgovornosti u odnosu na udruženi zločinački poduhvat – pod jedan kao direktni izvršioci i pod dva da su bili članovi poduhvata, ali da su pristali da jedan određeni broj krivičnih djela koji izlazi izvan poduhvata da po tom osnovu mogu da dogovaraju.

– Suština svega toga je da se preuzme vlast na Kosovu i Metohiji eliminušući kroz razne načine, a uglavnom pretnjama, zastrašivanjem, pritvaranjem, nezakonitim otmicama, političke i druge pritivnike, ono što se naziva u optužnici oponente – dodaje Višnjić.

Objašnjava da su svi oni bili markirani i targetirani kao oponenti OVK što je dovodilo do reperkusija prema njima.

– Jedan deo njihove odbrane je da tvrde da je deo tih žrtava sarađivao sa vojskom i policijom. Međutim, to će lako biti uklonjeno imajući u vidu broj žrtava i način na koji su oni bili hapšeni i ispitivani. Kada vi kao rukovodioci neke organizacije kažete svojim članovima da pohapse ili na drugi način maltretiraju oponente i protivnike, a ne definišete šta se njima stavlja na teret i ko su ti protivnici onda je njima pušteno na volju da hapse i da vrše određene zločine, sve u cilju da jedna organizacija preuzme vlast – poručuje Višnjić.

Na pitanje šta daje nadu da će ovo suđenje donijeti pravdu žrtvama, Višnjić kaže da mu daje nadu najpre to što je sud izmješten sa teritorije Kosova.

– Ona aktivna pomoć njihovih organa, koja bi se ustvari sastojala u opstrukciji, je daleko umanjena imajući u vidu gde se sud nalazi i gde će svedoci dolaziti – dodaje Višnjić.

Drugo, kako kaže, je znatno veći broj dokumenata koji je otkriven i koji se sada koristi.

– I konačno, pored ovih redovnih oblika odgovornosti ovaj zajednički zločinački poduhvat treći oblik koji je strahovito teško braniti, jer podrazumeva vaše učešće u toj grupi, ali i dela izvan vašeg pristanka i za njih možete biti oglašeni odgovornim. To se strahovito teško brani i mislim da ako nijedan od direktnih oblika, a ovde imamo situaciju da će biti vrlo verovatno i direktno osuđeni, uvek ostaje ovaj oblik tri koji imajući u vidu njihove pozicije i opšte znanje o događajima na terenu i dešavanjima i njihove aktivnosti lične mislim da to neće moći da se odbrani na klasičan način – poručuje Višnjić.

Drecun ističe da je snaga dokaza ovoga puta toliko jaka da će teško izmeći osudu.

Lukić navodi da oni koji ne vjeruju u međunarodnu pravdu bilo kakva odluka koja bude donijeta oni je neće prihvataiti

– Meni je žao što se kod nas stvara narativ o specijalizovanim većima da je to jedna propala priča, a ja iz onoga što se do sada dešavalo i podizanjem ove optužnice i u krajnjem slučaju tolikom protivljenju i protestima protiv tog suda tamo gde to najviše svrbi, na Kosovu, pokazuje da je to ozbiljno suđenje i da može da dovede do nekih ozbiljnih posledica – zaključuje Lukić.

Glas Srpske