Zemljotres jačine 5,2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je noćas sjeverni dio Maroka, javila je agencija MAP.

Potres se dogodio u 23:48 sati po lokalnom vremenu u provinciji Uezan, saopštio je Nacionalni institut za geofiziku.

Epicentar potresa bio je u opštini Brikča, 200 kilometara sjeveroistočno od glavnog grada Rabata, gdje se takođe osjetio potres.

Zemljotres nije izazvao materijalnu štetu, navode lokalne vlasti.

Potres je, međutim, podstakao stanovnike nekoliko gradova, uključujući Rabat, da izađu na ulice zbog straha od daljih naknadnih potresa, prenio je Figaro.

U snažnom zemljotresu jačine 6,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio region Marakeša 8. septembra 2023. godine, poginulo je skoro 3.000 ljudi i ranjeno 5.600.

Američki predsednik Donald Tramp pojasnio je da od Ukrajine zahteva retke minerale u vrednosti od 500 milijardi dolara u zamenu za nastavak podrške u ratu protiv Rusije.
“Moramo nešto da dobijemo. Ne možemo da nastavimo da plaćamo ovaj novac”, rekao je predsednik SAD, prenosi Politico.

U drugom delu intervjua za Fox News koji je emitovan kasno uveče u ponedeljak, Tramp je rekao da bi Sjedinjene Države trebalo da dobiju deo ogromnih prirodnih resursa Ukrajine kao kompenzaciju za stotine milijardi dolara, koje su potrošene na pomoć Kijevu u odbrani od ruske invazije.

“Rekao sam im (Ukrajini) da želim ekvivalent od 500 milijardi dolara u retkim zemnim resursima. I oni su u suštini pristali na to, tako da barem nećemo da se osećamo glupo“, rekao je Tramp.

“Inače, mi smo glupi. Rekao sam im da ‘moramo nešto da dobijemo. Ne možemo da nastavimo da plaćamo ovaj novac’“, dodao je Tramp.

Tramp je u intervjuu naveo i da bi “Ukrajina jednog dana mogla da bude ruska”, dok se njegov potpredsednik Džej Di Vens nalazi u Evropi gde će se sastati sa Volodimirom Zelenskim, kasnije ove nedelje na bezbednosnoj konferenciji u Meksiku.

“Ukrajinci možda prihvate dogovor, a možda i ne prihvate dogovor. Oni možda jednog dana budu Rusija ili možda ne budu”, rekao je Tramp.

Ukrajina poseduje ogromne depozite kritičnih elemenata i minerala, od litijuma do titana, koji su od vitalnog značaja za proizvodnju modernih tehnologija. Takođe ima ogromne rezerve uglja, kao i nafte, gasa i uranijuma, ali je veliki deo tih resursa na teritorijama koje se nalaze pod ruskom kontrolom na istoku zemlje.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, pokušava da iskoristi mogućnost da SAD dobiju pristup prirodnim resursima njegove zemlje, kao taktiku da zadrži Trampa na svojoj strani. Ova ideja je takođe deo “plana pobede” Ukrajine, koji sadrži i spisak ekonomskih i bezbednosnih mera usmerenih na obezbeđivanje pravednog mira sa Rusijom, a koji je Zelenski prošle godine predstavio saveznicima.

“Amerikanci su pomogli najviše, i stoga bi Amerikanci trebalo da zarade najviše”, rekao je Zelenski u intervjuu za Reuters i dodao: “Takođe bih želeo da o tome razgovaram sa predsednikom Trampom”.

Tramp, koji se nada da će pobediti Kinu u globalnoj trci za resursima, ranije je govorio o želji da iskoristi mineralna bogatstva Ukrajine. Početkom ovog meseca, on je prvi put novinarima u Ovalnom kabinetu spomenuo ovaj plan:

“Pokušavamo da napravimo dogovor sa Ukrajinom, gde će oni osigurati ono što im dajemo, svojim retkim zemnim resursima i drugim stvarima”.

Njegove primedbe izazvale su negativno reagovanje nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je kritikovao Trampov transakcioni stil spoljne politike kao “vrlo egocentričan i vrlo sebičan”.

(Telegraf.rs) Foto: Tanjug/AP

Ulaskom u 2025. godinu pod uticajem klimatskog fenomena La Ninja, koji značajano utiče na globalne vremenske obrazce, prošli mjesec je evidentiran kao najtopliji januar ikada, izjavio je Levent Kurnaz, direktor Centra za primjenu i istraživanje klimatskih promjena i politika na turskom Univerzitetu Bogaziči.

Prema podacima klimatske službe Kopernikus, januar 2025. godine bio je globalno topliji za 0,79 stepeni Celzijusa od prosjeka za januar u periodu od 1991. do 2020. godine, sa apsolutnom temperaturom vazduha od 13,23 stepena Celzijusa, što ga čini najtoplijim januarom u istoriji, prenosi Anadolija.

Globalno, godišnji prosjek za period od poslednjih 12 mjeseci, od februara 2024. do januara 2025. godine, bio je za 0,73 stepena Celzijusa iznad prosjeka u poređenju sa prosekom u periodu od 1991. do 2020. godine i 1,61 stepen Celzijusa iznad procjenjenog proseka za period od 1850. do1900. godine koji se koristi za definisanje pre-industrijskog nivoa temperatura.