Čovjek iz Luizijane morao je tri puta da se istušira da bi se riješio smrada od, kako se navodi, najsmrdljivije hrane na svijetu, kako je detaljno opisano u viralnom Instagram snimku koji ima više od 9 miliona pregleda.

„To je ubjedljivo najodvratnija stvar koju sam ikada probao u životu“, rekao je Džejms Elingsvort za Jam Press.

Neustrašivi gastronaut često se snima kako proba uobičajena jela poput sirovog mesa i sušija od lososa iz Kostkoa i dijeli snimke sa svojih 55.000 pratilaca na Instagramu.

Za svoj posljednji test koji izaziva mučninu, avanturistički gurman je odlučio da zagrize “surstreming”, tradicionalni švedski delikates napravljen od fermentisane Baltičke haringe.

Mnogi gurmani su ga svrstali na “planinu Rašmor” najsmrdljivijih jela, pored smrdljivog tofua iz Kine i hakarla, islandskog delikatesa napravljenog od fermentisanog mesa grenlandske ajkule.

Ovaj kreator sadržaja je rekao da je inspirisan nakon što je vidio „brojne video snimke ljudi koji pokušavaju i muče se da otvore konzervu, a kamo li da je pojedu, zbog toga koliko su rekli da užasno miriše“.

U snimku, Elingsvort otvara konzervu i odmah počinje da se guši dok mu miris udara u nozdrve.

“Mirisalo je kao da ste sipali tečnu zadnjicu na mrtvog rakuna“, prisjetio se menadžer kompanije za prodaju krovova.

Nažalost, zombificirana riba „imala je tačno onakav ukus kako je i mirisala“, prema riječima gurmana. Uprkos pokušaju da riblje jelo ubaci u brioš lepinju sa puterom poput bizarne rolnice sa jastogom, ipak je na kraju prilikom prvog zalogaja sve ispljunuo.

Zatim se udaljava da udahne svjež vazduh.

„Poštujem sve kulture, ali možete da zadržite to”, rekao je Elingsvort, koji je tvrdio da je „morao da se istušira – nasapunja, ispere, ponovi dva puta – a zatim opere zube oko tri puta“.

„Miris je bio toliko loš da sam morao više puta da perem pribor za jelo izbeljivačem, sirćetom i solju“, dodao je. „Morao sam da ih ostavim u toj kombinaciji nekoliko dana prije nego što je miris ishlapio.“

Južnjak je rekao da je riba bila toliko smrdljiva da sumnja da je konzerva stigla trula, posebno zato što je bila ispupčena prije nego što je otvorena, što ukazuje na visok nivo gasova.

Posmatrači su bili zgroženi smrdljivim “potezom”, a jedan je napisao: „Muve i suvo povraćanje? Preskočiću.“

Drugi je dodao: „Zadržavam dah samo gledajući ovo… Takođe, sve muve bi trebalo da budu pokazatelj. Ovo nije namijenjeno za ljudsku ishranu.“

Drugi su se složili da nešto definitivno nije u redu sa jelom.

„Brate, kao profesionalac u industriji konzerviranja hrane, mislim da je ova konzerva loša i nepodobna za ljudsku ishranu, ne bi trebalo da ima ovoliku količinu gasa unutra“, rekao je jedan skeptik.

View this post on Instagram

A post shared by James Patrick Ellingsworth III (@james_ellingsworth)

„Trebalo bi da budu fileti, a ne gnjecava kaša od mesa i kostiju“, napisao je drugi. „Tvojoj konzervi je istekao rok trajanja, možeš to da primijetiš po tome koliko je konzerva bila naduta od gasova izazvanih raspadanjem mesa. Upravo si jeo trulu ribu, brate.“

Uprkos iskustvu koje mu je izazivalo povraćanje, Elingsvort je rekao da bi ponovo rado probao surstreming, prenosi Telegraf.

Cucla. Duda. Zovite ih kako god želite – činjenica je da su se vratile u punoj snazi.

Ne, ne govorimo o bebama, već o novom trendu koji je eksplodirao na mrežama: cuclama za odrasle.

Kako je sve počelo
Fenomen je krenuo iz Kine, gdje su mladi pod stresom otkrili “jeftiniji način” da se smire. Umjesto terapije ili cigareta – cucla. South China Morning Post piše da su neki plaćali i do 60 evra za verzije dizajnirane za odraste, a pojedini prodavci tvrde da prodaju i po 2.000 komada mjesečno. Trend je ubrzo prešao u Evropu i SAD, a TikTok je preplavljen snimcima ljudi koji sisaju cucle u saobraćajnoj gužvi, na poslu ili poslije loših vijesti.

Cucla za odrasle: Šta kažu stručnjaci

Stomatolog Tang Caomin iz Čengdua upozorava:

“Ako spavate sa cuclom u ustima, to može ometati disanje, a dugotrajna upotreba mijenja položaj zuba”.

Francuska federacija ortodonta otišla je još dalje i nazvala ovaj trend “čistim placebo efektom”.

“Ovo je apsurdno. Nismo očekivali takve ekscese društvenih mreža”, rekao je dr David Kuša.

Psihološka dimenzija
Psiholozi ipak nude drugačiji ugao: cucle su oblik regresije, povratak sigurnosti djetinjstva u stresnim trenucima.

“To je odbrambeni mehanizam. Ljudi se vraćaju onome što im je davalo osjećaj mira”, objašnjavaju stručnjaci.

Takođe, za neurodivergentne osobe (autizam, ADHD) cucle mogu služiti kao “stimulišući predmet” koji pomaže da se regulišu emocije i smiri anksioznost.

Najmanje zloo
Da li su cucle za odrasle bizaran hir ili nova antistres alatka, ostaje pitanje. Ono što je sigurno jeste da kratkoročno mogu donijeti osećaj mira, ali dugoročno ne rješavaju uzroke stresa. Stručnjaci i dalje preporučuju zdravije alternative: vježbanje, meditaciju i psihološku podršku.

Jer koliko god apsurdno izgledalo, ako nekom cucla znači spokoj, možda to i nije najgora stvar na svijetu, prenosi Telegraf.

Njemački restorani najavljuju uvođenje doplate za hranu koja se ne pojede na švedskom stolu.

Boško Bubanja kaže da ne vjeruje da bi ovakva praksa mogla skorije da zaživi na ovim prostorima.

Koliko puta vam se dogodilo da kada odete na švedski sto, uzmete više nego što zaista možete da pojedete? Oči gladne, stomak sit, a tanjir pun. Upravo o tome se sada polemiše u Njemačkoj, gdje restorani razmišljaju da uvedu dodatnu naplatu za hranu koja ostane u tanjiru.

Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Boško Bubanja, predsjednik udruženja Event industrija Srbije, i kuvar Milan Stojanović.

Ličina kaže da bacanje hrane jeste veliki problem, a prema izvještaju UN godišnje se baci 931 milion, a prema statistikama u Srbiji baci se oko 250 hiljada tona hrane.

“Hranu koja se ne pojede pakujemo i koristimo za stoku, isklučivo živinu. Imamo prijatelje koji nose hranu, pogotovo hleb, koji nikada ne bacamo, već se on pakuje. Kod nas je tradicija godinama unazad da se sve što pretekne ponese. Ljudi oji se bave stočarstvom i uzgajanjem živine ponesu to, ali naše porcije su jako ukusne pa je teško da nešto ostane posle naših obroka”, kaže jedan od ugostitelja iz Novog Pazara.

Bubanja kaže da je ovo pravilo uvedeno u nekim rezortima najviše kategorije, a nije strana praksa ni u Turskoj koja je poznata po švedskim stolovima:

“Ne verujem da će se to kod nas skorije pojaviti. Kada jedete po tim restoranima to i platite, nekada ljudi ne mogu da pojedu sve pa se u nekim restoranima i pakuje za poneti. Kada su u pitanju proslave, nikada nećete moći da naplatite gostu to što nešto nije pojeo, jer to plaćaju slavljenici”. kaže Bubanja.

On dodaje da kod švedskog stola mora da postoji neko predjelo, odnosno hladno predjelo, čorba, toplo predjelo, a u toku događaja koji traje više sati ljudi rasporede ovu hranu tokom vremena i ona bude pojedena.

“Ovako treba pristupati i švedskim stolovima, prvo uzmete neke slane delikatese, pršuta, sirevi, pecivo, salata, pasta, onda nakon pauze uzmete neko glavno jelo uz priloge. Ipak, naše navike nisu takve, pa gosti u prvom prolazu uzmu da jedu i ne razmišljaju više o hrani”.

Stojanović kaže da je bacanje hrane tužno, pa je i dodao:

“Tužno je dati novac i trud. Sreća je to retko, moj restoran je a-la-carte i jako je malo hrane koja se baca, to su uglavnom salate. Žena koja radi na prijemu ima kucu i skuplja hranu za nju”. kaže Stojanović.

On dodaje da devedesetih godina radio u Njemačkoj, gde je primijetio da se nikada ne dešava da Nijemac ne ponese iz restorana hranu koju nije pojeo.

“U Nemačkoj može da zaživi ovaj zakon. Drugar je bio pre par dana u Milanu, kineski restoran, 26 evra, neograničena hrana, ali ukoliko ne pojedete sve, doplatite”, kaže Stojanović.