Nadzorni odbor Predstavničkog doma američkog Kongresa, kojim upravljaju republikanci, objavio je konačni izvještaj o slučaju Džefrija Epstina, zaključivši da su zločini koje je ovaj finansijer počinio nakon 2005. godine mogli biti spriječeni da su nadležne institucije pravovremeno reagovale.

Dokument je nastao nakon 15 mjeseci istrage, tokom koje su analizirani finansijski dokumenti, vladini dosjei, svjedočenja i razgovori s osobama povezanim sa slučajem.

Istražioci su posebnu pažnju posvetili propustima u postupanju prema Epstinu i njegovoj dugogodišnjoj saradnici Ghislaine Maxwell, kao i okolnostima koje su im omogućile da godinama izbjegavaju ozbiljnije pravosudne posljedice.

Epstin je preminuo 2019. godine u pritvoru u Njujorku, gdje je čekao suđenje zbog optužbi za trgovinu ljudima radi seksualnog iskorištavanja.

Sporazum koji je omogućio nastavak zločina
Jedan od najvažnijih zaključaka izvještaja odnosi se na postupanje američkog tužilaštva na Floridi 2007. godine.

Umjesto da provede sveobuhvatnu istragu o Epstinovim aktivnostima, uključujući navode o zločinima počinjenim u drugim saveznim državama, Kancelarija američkog tužioca za Južni okrug Floride pristala je na sporazum koji je Epstinu omogućio da izbjegne federalno krivično gonjenje.

Kongresmeni smatraju da su pojedine odluke bile posljedica pogrešnih procjena, dok se za druge postavlja pitanje Epstinovog uticaja na ljude i institucije uključene u slučaj.

– Dok su neki od ovih propusta uključivali loše procjene tužilaštva, drugi su, čini se, bili posljedica Epstinovog široko rasprostranjenog uticaja – navodi se u dokumentu.

Predsjedavajući Nadzornog odbora, republikanac Džejms Komer, poručio je da je riječ o ozbiljnom neuspjehu američkog pravosudnog sistema.

– Epstin je djelovao nekažnjeno, zahvaljujući moćnim vezama i pravosudnom sistemu koji je iznova iznevjeravao njegove žrtve – izjavio je Komer.

Zatražio je da Ministarstvo pravde ponovo ispita ključne svjedoke, detaljnije istraži Epstinove saradnike i omogući žrtvama pristup relevantnoj dokumentaciji.

Smrt u zatvoru i propusti službi
U izvještaju se razmatraju i okolnosti Epstinove smrti u njujorškom pritvoru 2019. godine.

Odbor je utvrdio niz ozbiljnih organizacionih i bezbjednosnih propusta, uključujući nedostatak zatvorskog osoblja, preopterećenost čuvara, nepravilno vođenje evidencija i nedovoljno provođenje bezbjednosnih procedura.

Istovremeno, istražioci navode da prikupljeni dokazi nisu omogućili konačno razjašnjenje svih pitanja koja su se pojavila nakon njegove smrti, posebno zbog nedostataka u snimcima nadzornih kamera.

Odbor je kritikovao i Ministarstvo pravde zbog načina na koji je postupalo s osjetljivim dokumentima.

Visoka predstavnica EU, Kaja Kalas, istakla je da sankcije Moskvi ostaju na snazi, bez obzira na tok mirovnih pregovora

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas izjavila je danas da će Evropa nastaviti da podržava Ukrajinu bez obzira na tok mirovnih pregovora, kao i da će sankcije Rusiji ostati na snazi i biti dodatno pooštrene, prenosi agencija Tačno.

Kalas je na društvenoj mreži X navela da su pred Ukrajinom ključne nedjelje i da je tokom sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Parizu razgovarala sa šefom ukrajinske diplomatije Andrijem Sibihom.

“Kako god da se budu odvijali mirovni pregovori, Evropa će biti uz Ukrajinu. Sankcije Moskvi ostaju na snazi i biće pojačane”, poručila je Kalas.

Ona je upozorila da ne treba prihvatati ruske tvrdnje o navodnim bezbjednosnim zabrinutostima, ističući da je NATO odbrambeni savez koji nikada nije predstavljao pretnju Rusiji.

Kalas je naglasila da poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prava država da slobodno biraju svoja savezništva predstavljaju temeljne principe međunarodnih odnosa i ne mogu biti predmet političke trgovine.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da Vašington trenutno nema potrebu za pokretanjem velikih vojnih operacija protiv Irana, jer ekonomske sankcije i pomorska blokada, prema njegovoj oceni, nanose ozbiljnu štetu iranskoj privredi, dodajući da će ekonomski pritisak na Teheran biti nastavljen i pojačan.

Rubio je istakao i da je američkim partnerima poručio da ekonomska kampanja protiv Irana daje rezultate i da predsednik SAD Donald Tramp zbog toga trenutno ne vidi potrebu za opsežnijim vojnim dejstvima.

“Razaranja koja naša ekonomska kampanja nanosi iranskom režimu toliko su velika da predsednik zaista nema potrebu da sprovodi velike vojne operacije”, rekao je Rubio, preneo je Foks njuz.

On je, međutim, upozorio da je američka vojska spremna da reaguje ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim preduzme poteze koji bi zahtevali odgovor Vašingtona.

“Ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim učini nešto što ne bi smelo da se dogodi, američka vojska, najmoćnija na svetu, spremna je da reaguje”, poručio je Rubio.

Prema njegovim rečima, ekonomske sankcije protiv Irana postaju sve efikasnije, a njihovi efekti biće vidljivi i u narednim nedeljama i mesecima.

“Ekonomski pritisak na Iran je uspešan u tolikoj meri da predsednik Tramp smatra da nema potrebe za proširenjem vojnih operacija protiv Teherana”, naveo je američki državni sekretar.

Rubio je ocenio da iranska privreda trpi ozbiljne posledice, ističući da Teheran trenutno neće moći da prodaje naftu na svetskom tržištu.

On je dodao da će ekonomske teškoće vremenom dodatno uticati na iransko rukovodstvo, koje će morati da obezbedi sredstva za osnovne potrebe stanovništva, ali i za isplatu pripadnika oružanih i bezbednosnih snaga.

Govoreći o mogućnosti diplomatskog rešenja sukoba, Rubio je naveo da bi Iran želeo dogovor, ali da su uslovi koje Teheran trenutno postavlja, kako je ocenio, apsurdni i pokazuju da iranska strana još nije ozbiljna u pregovorima.

On je istakao da su SAD otvorene za postizanje sporazuma, ali da neće prihvatiti loš dogovor.

“Nećemo pristati na neki glup dogovor. U suprotnom, oni će samo nastaviti da sami sebe guraju u siromaštvo”, rekao je Rubio.

Dodao je da više zemalja pokušava da posreduje između strana, navodeći da su katarski zvaničnici prethodnog dana boravili u Vašingtonu i razgovarali sa američkim predsednikom.

Rubio je ocenio da građani Irana zaslužuju bolji život i da ne bi trebalo da žive u zemlji “trećeg sveta”, za šta je odgovornost pripisao iranskom rukovodstvu