Vid Luković se vratio iz Njemačke i sa porodicom živi na Goliji punim plućima. Kaže da mu se srce vratilo na mesto tek kada se vratio u rodni kraj.
Vid Luković (53) sa ženom Radunom i decom živi u selu Plešin na Goliji okružen planinom i životinjama, jer ljudi nema. Međutim, prvo je pošao jednim potpuno drugačijim životnim putem. Naime, preselio se kao mladić u Njemačku, tražeći bolju budućnost. Ali ljubav prema porodici i domovini je bila jača od svega. Shvatio je da novac ne uslovljava sreću, naprotiv.

Sa Zapada se vratio 1993. godine i odlučio da na zemlji na kojoj se rodio sagradi kuću i osnuje porodicu.
– Osamdesetih sam radio u Austriji i Nemačkoj. Vratio sam se iz više razloga. A najviše zahvaljujući ocu i majci, koji su imali nas trojicu sinova. Nije mi bilo teško tamo raditi. Radi se manje, a zarađuje više. Sve ovo mi je nedostajalo. Zahvalan sam Bogu što me je vratio. Voda i vazduh koje nam daje Golija su neverovatan dar. Dok je na Zapadu vazduh težak, jedva sad disao – priča dok mu se suza sliva niz obraz.

I sa ponosom naglašava da ovo parče raja na Zemlji ne bi menjao ni za šta na svetu, te da nema tih para koje mogu to da plate.

Na visini od 1.300 m nadmorske visine uspijeva šljiva, pšenica i krompir, a Lukovići se bave stočarstvom. Imaju ovce, koze, krave, konje, manglulice…

Vid i Raduna imaju sedmoro djece.

Vid Luković (53) sa ženom Radunom i decom živi u selu Plešin na Goliji okružen planinom i životinjama, jer ljudi nema. Međutim, prvo je pošao jednim potpuno drugačijim životnim putem. Naime, preselio se kao mladić u Njemačku, tražeći bolju budućnost. Ali ljubav prema porodici i domovini je bila jača od svega. Shvatio je da novac ne uslovljava sreću, naprotiv.

Sa Zapada se vratio 1993. godine i odlučio da na zemlji na kojoj se rodio sagradi kuću i osnuje porodicu.

– Osamdesetih sam radio u Austriji i Nemačkoj. Vratio sam se iz više razloga. A najviše zahvaljujući ocu i majci, koji su imali nas trojicu sinova. Nije mi bilo teško tamo raditi. Radi se manje, a zarađuje više. Sve ovo mi je nedostajalo. Zahvalan sam Bogu što me je vratio. Voda i vazduh koje nam daje Golija su neverovatan dar. Dok je na Zapadu vazduh težak, jedva sad disao – priča dok mu se suza sliva niz obraz.

I sa ponosom naglašava da ovo parče raja na Zemlji ne bi menjao ni za šta na svetu, te da nema tih para koje mogu to da plate.

Vid i Raduna imaju sedmoro đece.

Konačno na našem tržištu. Prirodni preparat koji poboljšava sluh i najveći je neprijatelj tinitusa i infekcija uha.

– Četvoro je na okupu, dve ćerke su se udale, sin oženio, imam četvoro unučadi – kaže domaćin.

Njihova nasljednica je jedini đak u školu.

– Do škole svaki dan pešačim pola sata. Jedino mi nedostaje društvo, ali volim život na planini – govori Desanka.

Lukovići se osvrću i na mnoge prazne domove i ističe da im se prvi komšija nalazi na oko kilometar od kuće, a ima 93 godine.

– Ima dosta kuća, ali su prazne. Nema naroda, stariji su umrli, a posle njih tu niko nije došao. Jedino na ljudi nedostaju, drugo ništa – naglašavaju.

I dalje koriste samo monofaznu struju, a do kuće nema ni čestitog puta.

– Deca i žena su prihvatili ovakav način života. Što je najbitnije, zdravi smo. Deca ne znaju šta je lekar, osim što su išli da prime vakcine. Ljudi kažu svašta za mene, neki ovako, neki onako, ali ja sam pronašao svoju smisao. Glavni cilj mi je da se izborim da vodimo jedan starostavni život. Da vidi narod kako se proizvodi zdrava hrana i kako su živeli našu preci, pa možda se neko opameti i vrati. Još moj deda mi je pričao da nema ništa gore nego kad čovek izgubi sram i obraz. Zavladale su su mrzovolja i interest, a to je najveća bolest današnjice – smatra.

Bez obzira što je divljina lijepa, ona često umije da bude i surova, posebno kada je riječ o đečici. Vidova supruga, Raduna Luković, istakla je da, iako svi od jutra do mraka obavljaju poslove, uvijek imaju svega.

– Deca pomažu oko stoke, po kući. Što imamo, to im damo, i oni drugo ne traže – kaže Raduna Luković.

I domaćin se slaže da njihovoj deci neće biti lako, jer se svet mnogo promijenio i udaljio od pravih vrijednosti.

– Za moju decu će biti jako teško, oni su patrijarhalno vaspitanu, kako su i mene moji roditelji vaspitali. ne mogu da se snađu u današnjoj civilizaciji. Ali, poštenje i poverenje jednom mora izađe na površinu – zaključuje Vid.

(AloOnlineBa)