Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da podrška Srbiji Republici Srpskoj nije pitanje lične politike, nego opstanka i budućnosti Srpske.

„Nije reč o Miloradu Dodiku već o sudbini Republike Srpske. Druga je stvar što kod nas Srba se sve vezuje za ličnost. To što su radili Miloradu Dodiku je zločin bez presedana. I pored svih priča o korupciji na kraju su se sveli na odluku okupacionog aulejtera i verbalni delikt koji je on počinio. Što se tiče Srbije, Srbija će uvek biti uz Republiku Srpsku, neće čak ni da se meša u unutrašnje stvari Republike Srpske, njihove izbore, ali ćemo uvek da stojimo na raspolaganju svom narodu da mu pomognemo na svaki mogući način“, rekao je Vučić za RTS.

Dodao je da je to zakonska, ustavna i ljudska obaveza Srbije.

„U skladu sa Dejtonskim sporazumom i to je ono što ćemo da radim“, istakao je Vučić.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković u emisiji Uranak na K1 televiziji istakao je da nijedna politička stranka ne bi trebalo da učestvuje na prevremenim izborima u Republici Srpskoj, ukazujući na dugogodišnju institucionalnu blokadu i politički zastoj u ovom entitetu.

„Moramo svaki deo naše zemlje da čuvamo, to je imperativ. Republika Srpska je odbranjena od 1992. do 1995. godine i međunarodno oblikovana kroz Dejtonski sporazum, gde je naša matica Srbija potpisnica zajedno sa svetskim silama“, rekao je Stanivuković, dodajući da od prvog dana nastanka do međunarodnog priznanja Republika Srpska svakodnevno vodi borbu za očuvanje svojih nadležnosti.

Gradonačelnik je istakao da su mnoge nadležnosti prenete na nivo Bosne i Hercegovine, čime je, po njegovom mišljenju, oslabljen suverenitet Republike Srpske.

„Veoma često državnost BiH predvođena bošnjačkim političarima znači unitarizaciju, što slabi entitete, a jača državu. Cilj je da entiteti ostanu bez snage“, naveo je Stanivuković. On je kritikovao ulogu međunarodnih faktora i visoke predstavnike, tvrdeći da je kroz istoriju Dejtonski sporazum bio razgrađivan „korak po korak“.

„Imali smo snagu da odbranimo Republiku Srpsku i da dobijemo državu u državi sa 83 nadležnosti. Danas je sve to umanjeno, a Ustavni sud BiH ukinuo je himnu i grb Republike Srpske“, rekao je gradonačelnik.

Govoreći o ulozi predsednika Republike Srpske i odnosu prema institucijama, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković istakao je da danas ne želi da postupi kao Dodik prema prethodnom predsedniku.

„Danas kao neko ko je Milorad bio pre 25 godina ja neću raditi ono što je Dodik radio tada nekadašnjem predsedniku. Ali je ne želim tu priliku da iskoristim. Bez obzira pa da je više nikad ne dobijem. Danas moja generacija koja je rođena u tom trenutku, kaže predsednik Republike Srpske je došao na tenkovima i došao je tako što je pristao da visoki predstavnik smeni Poplašena koji je u tom trenutku imao 300 hiljada Srba koji su glasali za njega da bude predsednik Republike Srpske. Moram reći mi Srbi tada ili jedan deo Srba je pristao na obezglavljivanje legitimno izabranog predstavnika Srba. I 30 godina posle toga nama se isto dešava.“

O značaju jedinstva i zaštiti institucija Republike Srpske, Stanivuković je dodao:

„Moja poruka je: Moramo zajedno jednom sa maticom našom Srbijom, sa srpskim korpusom, sa crkvom, akademskim predstavnicima našim, sa najjačim predstavnicima institucija jednom sesti i reći – Ovo mora biti poslednja žrtva na koju pristajemo. Sud BiH vodi montirani proces protiv institucije predsednika koji ja ne dam za živu glavu, ne Milorada Dodika, mi se politički razlikujemo, ja želim da vidim instituciju predsednika Republike Srpske, svoju Republiku Srpsku, i kad je tu Dodik i kad nije. Nemojte da budemo zaslepljeni političkom borbom. Koliko god se mi razlikovali, mi smo ostali bez institucije predsednika Republike Srpske koja je smenjena mimo ustava, mimo zakona, mimo volje našeg naroda. Ako postoji značajan deo političara i ako na kraju sam SNSD pristane na ovakve izbore, nažalost onda su oni pristali na ovaj politički proces. Moj stav je od početka bio – Ne idite na takav sud, jer je to strani faktor koji destabilizuje našu Republiku Srpsku. Zato je moj stav koliko god se politički razlikovali, moramo pokazati jedinstvo “, zaključio je Draško Stanivuković.

Svjetski lideri reagovali su na samit predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i ruskog predsjednika Vladimira Putina, a kako su mediji prenijeli, reakcije su podijeljene – jedni kritikuju nedostatak konkretnih rezultata, dok drugi ističu važnost samog dijaloga.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto pohvalio je održavanje samita i naglasio važnost dijaloga.

– Svijet je sigurnije mjesto dokle god SAD i Rusija razgovaraju. Rat u Ukrajini neće biti riješen na frontu, već za pregovaračkim stolom – poručio je Sijarto i dodao da Mađarska već godinama poziva na pregovore, za razliku od, kako je rekao, “proratnih političara iz Brisela”.

Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide rekao je da je Putin na samitu “ponovio poznate propagandne narative” i ocijenio da je nužno da se pojača pritisak na Moskvu.

– Moramo jasno da stavimo do znanja Rusiji da će snositi posljedice. Putin pokušava da podijeli Evropu i SAD, i to moramo da spriječimo – rekao je Eide i dodao da ne očekuje neposredne promene na frontu u Ukrajini.

Češka ministarka odbrane Jana Černohova ocijenila je da sastanak “nije doneo nikakav suštinski napredak”, ali je otkrio, kako je navela, “prave motive i propagandne ciljeve ruskog lidera”.

– Putin ne traži mir, već koristi ovakve susrete da oslabi zapadno jedinstvo i opravda agresiju. Zato je ključno da Zapad ostane jedinstven i istrajan u podršci Ukrajini – napisala je Černohova na platformi Iks.

Samit na Aljasci trajao je gotovo tri sata, ali nije doveo do mirovnog sporazuma niti prekida vatre.

Ukrajinska strana nije bila uključena u razgovore, a međunarodni posmatrači ističu da ostaje neizvjesno da li će sastanak pokrenuti konkretne mirovne inicijative, preneo je Rojters.

Tramp i evropski lideri održali telefonski razgovor
Jelisejska palata saopštila je danas da je francuski predsjednik Emanuel Makron zajedno sa evropskim liderima razgovarao telefonom sa Donaldom Trampom, nakon sastanka sa Vladimirom Putinom na Aljasci.

Telefonski razgovor je, kako se navodi, trajao sat vremena, a prisustvovalo je još sedam evropskih lidera, uključujući predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, njemačkog kancelara Fridriha Merca, britanskog premijera Kira Starmera, italijansku premijerku Đorđu Meloni, finskog predsjednika Aleksandra Stuba i poljskog predsenika Karola Navrockog, kao i generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, prenosi Rojters.