Pravo na slobodu pristupa informacijama obećano je svim građanima, ali bez obzira na zakonsku garanciju, tražioci informacija često ostanu bez odgovora, a zakoni postanu samo mrtvo slovo na papiru.

Zbog povrede prava na pristup informacijama na adresu Institucije ombudsmana za ljudska prava Bosne i Hercegovine tokom ove godine stigle su 194 žalbe, a kako navode, u svom radu svakodnevno dobijaju žalbe koje se odnose na navodne povrede prava na pristup informacijama od strane javnih organa na svim nivoima vlasti u BiH.

“Najčešći osnov obraćanja pravnih i fizičkih lica odnosi se na neodlučivanje u zakonom propisanom roku, pravo na dvostepenost, nedosljedno ili nepravilno utvrđivanje izuzetaka od saopštavanja, neadekvatno ili nikako proveden test javnog interesa”, istakli su iz Institucije ombudsmana.

Kako su saopštili iz ove institucije, poštujući zakonom utvrđena ograničenja od objavljivanja, nužno je osigurati proporcionalnost između ograničenja prava i cilja koji se želi ograničenjem postići.

“Pristup informacijama je osnov svakog demokratskog društva i predstavlja alat putem kojeg građani kontrolišu rad javnih organa”, istakli su u Ombudsmanu.

Nepoštivanjem slova Zakona o slobodi pristupa informacijama i ne dostavljanjem odgovora u roku od 15 dana najviše su pogođeni novinari, čije priče često zavise od podataka iz institucija vlasti.

Siniša Vukelić, predsjednik Kluba novinara Banjaluka, kazao je za “Nezavisne novine” da je ovaj broj žalbi velik, ali da on ne odražava stvarno stanje i da je on tri ili čak četiri puta veći nego što je zabilježeno u Ombudsmanu.

“Veliki broj novinara se ne odlučuje da podnese žalbu Ombudsmanu jer jednostavno ne vide svrhu toga s obzirom na to da on ne može narediti nekome da dostavi informacije koje traže novinari. Ukoliko i da preporuku da to uradi, ta institucija to ignoriše”, istakao je Vukelić.

Navodeći nedostavljanje podataka o prodaji robne kuće “Boska” i ugovora o izgradnji auto-puta Banjaluka – Prijedor, Vukelić ističe da se ignorišu i sudske odluke.

“Zapravo, institucije u RS godinama potpuno ignorišu svoje obaveze. Odbijaju odgovoriti na pitanja koja njima ne odgovaraju i takvi upiti završavaju u kantama za smeće. To je vrlo neodgovorno i zabrinjavajuće”, kazao je Vukelić.

Miloš Vasiljević, novinar “Glasa Srpske”, ističe da novinari zbog brzine posla kojim se bave najčešće nemaju vremena čekati odgovore do 15 dana.

“Ipak, teško je bilo šta generalizovati, neke odgovore dobijemo za tri sata, neke za 10 dana, dosta toga zavisi i od kompleksnosti pitanja. Uvijek sam dobio te odgovore, doduše znalo se desiti da mi odgovori više ništa ne znače jer je sličan tekst izašao u nekom drugom mediju. Definitivno, čekati dvije sedmice na odgovore je previše”, rekao je Vasiljević.

Mirsada Lingo Demirović, novinarka UNA televizije, ističe da novinari u Federaciji BiH, ali i u cijeloj BiH često imaju problem da dobiju pravovremenu informaciju.

“Teško je dobiti pravu informaciju. Predstavnici institucija često šalju odgovore u zadnji čas kada se pozovete na zakon. Najčešće su odgovori uopšteni i bez smisla, te ne mogu biti korisni za priču”, rekla je Lingo Demirovićeva.

Prema podacima Ombudsmana, tokom čitave prošle godine registrovano je 308 žalbi iz ove oblasti.