Evropski parlament konstituisan je sredinom ove sedmice, a po prvi put se u ovoj instituciji smanjio udio žena, dok je prosječna starost poslanika blago povećana.

Za predsjednika Evropskog parlamenta izabrana je ponovo Roberta Mecola.

Podaci EUMatriksa, vodeće platforme za društveno-politička istraživanja, pokazuju da će žene činiti 38,75 odsto poslanika u Evropskom parlamentu.

“To je, zapravo, prvi put otkako su održani izbori za Evropski parlament 1979. godine, da je udio žena smanjen u odnosu na prethodni mandat”, rekao je za Euronews Doru Frantesku, osnivač i izvršni direktor platforme za društveno-politička istraživanja.

On je dodao i da to nije veliki pad, da iznosi jedan odsto, ali da je to prvi put da nije došlo do uzlaznog trenda ka paritetu.

Samo će grupa Zeleni/EFA imati paritet, sa 50,9 odsto članica Evropskog parlamenta u svojim redovima. Ljevica i centristički “Obnovimo Evropu” su sljedeći sa oko 45 odsto, dok će “nešto više od petine (21,7 odsto) poslanika iz tvrdo desničarske grupe evropskih konzervativaca i reformista (ECR) biti žene – najniži broj od svih grupa”.

Manji udio žena, rekao je Frantesku, može se objasniti izbornim rezultatima, zbog kojih su Zeleni/EFA, “Obnovimo Evropu” i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) izgubili mjesta. Samo grupa Ljevica povećala je broj poslanika na lijevom krilu.

U međuvremenu, Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i ECR dobili su mjesta kao i evroskeptične snage krajnje desnice koje sada čine dvije grupe: Patriote za Evropu i Evropu suverenih nacija.

“Tradicionalno je veća zastupljenost žena u grupama centra i ljevice. Dakle, to je uglavnom sociološki fenomen, nema nikakve veze sa mogućnošću učešća žena u politici”, rekao je Frantesku.

Netradicionalne stranke privlače mlađe poslanike
Prosječna starost se veoma malo povećala sa 49,5 godina na 50 godina, otkrio je EUMatriks, sa oko petinom poslanika ispod 40 godina, a još jednom petinom starijim od 60 godina.

Najmlađa članica Evropskog parlamenta je 23-godišnja austrijska klimatska aktivistkinja Lena Šiling, a najstarija 76-godišnja Leoluka Orlando, bivši gradonačelnik Palerma, oboje iz grupe Zeleni/EFA.

“Mlađi ljudi imaju tendenciju da se opredijele za novije stvorene stranke, kao što su Zeleni (41,5 odsto) i neke od novih ljevičarskih partija. Tradicionalnije stranke imaju nešto veći prosjek godina”, rekao je Frantesku.

EPP ima najmanji udio poslanika mlađih od 40 godina (11,17 odsto), dok novoformirana krajnje desničarska Evropa suverenih nacija i Zeleni/EFA imaju najveći, sa 32,14 odsto odnosno 41,51 odsto.

“Generalno, mladi ljudi koji žele da se uključe u politiku moraju da nađu najbrži put do vrha. A najbrži put nije kroz tradicionalne partije, jer još uvijek ima mnogo važnih ličnosti koje igraju vodeću ulogu”, rekao je Frantesku i dodao:

“Zbog toga vidimo proliferaciju novih partija širom kontinenta, uključujući i radikalnu desnicu, jer mladi ljudi žele da se uključe. Oni shvataju da je sada lakše stvarati nove političke pokrete i to je dobro za demokratiju. S druge strane, to je negativnije u pogledu stabilnosti i predvidljivosti političkog spektra, o tome se dosta raspravlja, ali rekao bih da je, generalno, politički život sve dinamičniji”.

Većina poslanika iz nevladinih partija
Još jedna zanimljiva statistika iz novog parlamenta je da skoro dvije trećine (61,5 odsto) poslanika dolazi iz nevladinih partija. To bi moglo da utiče na međuinstitucionalne odnose, rekao je Frantesku, jer kako je dodao, “ovi poslanici nemaju interes da podržavaju ono što njihova vlada brani na nivou Evropskog savjeta”.

“Zbog toga se često suprotstavljaju Savjetu i Komisiji, posebno zato što nisu njihove stranke birale komesare. U slučaju Evropske komisije, oni su više zainteresovani za kritiku”, dodao je on.

Dvije zemlje članice koje su najviše pogođene su Francuska i Njemačka, koje se vide kao pokretači bloka.

“Osamdeset pet odsto francuskih poslanika u Evropskom parlamentu ne pripada stranci aktuelne vlade u Parizu, predsjednika Emanuela Makrona. To znači da će većina evroposlanika kritikovati sve što Makron radi u Evropskom savetu”, rekao je Frantesku.

“U Nemačkoj su stranke na vlasti takođe prošle loše, pošto većina poslanika dolazi iz CDU (desni centar) i Alternative za Nemačku (krajnja desnica). Samo u nekoliko zemalja, poput Italije, Poljske i Grčke, su vladine stranke uspele da pobede na evropskim izborima”, dodao je.

Na kraju, više od polovine poslanika u Evropskom parlamentu su novopridošli i trebalo bi da prođe oko šest mjeseci da se upoznaju sa načinom rada Evropskog parlamenta, ocijenio je Frantesku.

Oni koji se vraćaju i nisu tu prvi put, stoga bi trebalo da imaju prednost jer “znaju kako da postanu uticajniji i mogu lakše da postanu izvjestioci i predsjednici odbora”.