Connect with us

Svijet

MEDIJI SE PITAJU Da li će Tramp biti poput MUSOLINIJA?

Fašistički lider Benito Musolini je sedmog aprila 1926. održao govor na konferenciji hirurga i onda pješke u pratnji svojih saradnika krenuo ulicama Rima. Kada je bio kod Kapitolskog trga iz mase je iskočila Irkinja Vajolet Gibson i upucala ga.

Metak je okrzno Musolinijev nos, a Gibsonova je pokušala ponovo da puca ali se metak zaglavio i policija ju je ubrzo savladala. Musolini je brzo prebačen na sigurno. Poslije nekoliko sati on se pojavio u javnosti kako bi uvjerio svoje pristalice da je dobro.

Pozirao je za velikim bijelim zavojem na nosu. Portal “Politico” je u svojoj analizi dao osvrt na dešavanja od prije skoro jednog vijeka i nedavni pokušaj ubistva Donalda Trampa, kandidata Republikanske stranke na predstojećim izborima u SAD.

Atentat je pokušaj da se jednim potezom promijeni tok istorije. Međutim, kroz istoriju se pokazalo da oni češće ne uspijevaju i da više služe ne za likvidaciju moćnika već za jačanje njegovog kulta ličnosti. Musolini je pokazao kako se to radi.

Nakon što je bio premijer jedne koalicione vlade, Musolini je proglasio diktaturu u januaru 1925. Nakon toga, pucanj Vajolet Gibson je bio treći pokušaj ubistva Musolinija.

Ranije napade izveli su italijanski antifašisti: Tito Zamboni, član parlamenta, socijalista, uhapšen je prije nego što je uspio da ispali bazuku na Dučea iz hotelske sobe koju je iznajmio. Anarhista Đino Luketi bacio je bombu na Musolinijevu kolonu, ali ona nije eksplodirala.

U vrijeme kada je Gibsonova pucala, Musolini je koristio niz napada kao opravdanje za izdavanje “Zakona za odbranu države”, koji su Italiju transformisali iz demokratije u autoritarnu državu.

Poređenje između Musolinija i Trampa može biti preuveličano. Kao prvo, Tramp trenutno nije na vlasti. On je moćan čovjek, ali ne možemo sa sigurnošću da znamo kako bi reagovao da se pucnjava dogodila kada je bio u Bijeloj kući i da li bi to iskoristio da se obračuna sa kritičarima ili da proširi svoj autoritet.

Ono što je sada jasno jeste da je atentat učinio Trampov kult ličnosti snažnijim i moćnijim za njegove sljedbenike. Njegove tvrdnje da je žrtva u njihovo ime sada su vjerodostojnije, a njegova ličnost zacementirana kao nesalomivi borac. I on to zna.

Od Dučea pa nadalje, jake vođe su se stalno iznova trudile da pokažu da su drugačije od drugih ljudi. Oni misle o velikim djelima, radeći stvari u obimu koje većina političara ne bi ni pokušala (pamti se Trampova ambicija da deportuje 15 do 20 miliona ljudi iz Amerike), razmišljaju unaprijed, zadržavajući kontrolu nad svakom situacijom čak i u trenucima kada su lično na meti i akutno su svjesni političkog i medijskog uticaja događaja koji stvaraju istoriju, uključujući i atentate.

Poznavanje ponašanja moćnika daje Trampovim postupcima u dramatičnim trenucima nakon što je upucan ključni referentni okvir, prenosi “Telegraf”. Većina ljudi u toj situaciji bi imala instinkt da pobjegne na sigurno. Ne i Tramp, koji je rekao agentima Tajne službe “čekaj, čekaj” kako bi mogao da obuje cipele, izloži svoje lice, ruku i šaku kamerama i gomili, i uzvikuje “bori se, bori se, bori se”.

Baš kao što je Duče prepravio vladu da podrži svoje ambicije za apsolutnu vlast prije tačno jednog vijeka, Tramp je mogao da da sve od sebe da ga slijedi. A pokušaj ubistva potencijalno ojačava njegovu poziciju.

U ovom svijetlu, Musolinijev zavijeni nos i Trampovo zavijeno uho govore o tome kako autokrate mogu da iskoriste nevolju da ojačaju svoju moć i to na račun demokratije.

Related Topics:

Svijet

PAD GIGANTA “Volkswagen” OTPUŠTA 35.000 RADNIKA

Volkswagen je u dogovoru sa sindikatima najavio otpuštanje više od 35 000 radnika u budućnosti i znatno smanjenje proizvodnih kapaciteta.

Sindikalni lideri su rekli da trenutno neće biti zatvaranja fabrika, niti otpuštanja, a kompanija je odustala i od zahtjeva da smanji plate za 10 odsto.

Dogovorom o korjenitim promjenama u poslovanju njemačkog automobilskog giganta sprečavaju se masovni štrajkovi.

Sindikalni lideri pozdravili su dogovor nakon 70 časova pregovora, najdužih u istoriji kompanije u prethodnih 87 godina.

“Volkswagen” je od septembra pregovarao sa predstavnicima sindikata o mjerama za koje tvrdi da su neophodne da bi ostao konkurentan sa jeftinijim kineskim rivalima, da bi se nosio sa slabom potražnjom u Evropi i sporijim prelaskom vozača na električna vozila.

U posljednjih mjesec dana oko 100.000 radnika već je organizovalo dva odvojena štrajka, najveće u istoriji “Volkswagena”, protestujući povodom planova za smanjenje troškova.

“Poslije dugih i intenzivnih pregovora sporazum je važan signal za buduću održivost marke `Volkswagen`”, saopštio je generalni direktor “Volkswagen grupe” Oliver Blume.

Kompanija je objavila da će sporazum omogućiti uštedu 15 milijardi evra godišnje u srednjoročno, prenosi Bankar.me.

Nastavi čitati

Svijet

TENZIJE SE MOGU “REZATI NOŽEM”! Rusija izvela veliki napad, pogođen štab CIA

Ruska vojska je izvela masovni raketni napad na niz strateških ciljeva u Kijevu, uključujući objekat koji se koristi za potrebe rezidenture CIA, nekoliko ključnih vojnih i obaveštajnih baza Ukrajine, kao i energetske objekte i NATO proksi u Ukrajini.

U današnjim napadima ruska vojska, između ostalih meta, pogodila je CIA stanicu u Kijevu, naveo je za TASS analitičar i programski direktor Ruske akademije nauka Aleksandar Stepanov.

“Dostupni izveštaji ukazuju na to da, osim energetskih objekata, pogođene su i baze NATO-ovih obaveštajnih službi, uključujući specijalnu grupu “Alfa” Službe bezbednosti Ukrajine i štab CIA u ‘Holidej In-u'”, rekao je za TASS Stepanov.

Prema njegovim rečima, osvetnički udari nisu jednokratna iznenadna mera, već sistemski napori da se postepeno unište vojni potencijali i kontrolni centri internacionalnog terorističkog krila, takođe poznatog kao kijevski režim.

Napadi su izvedeni visokopreciznim oružjem dugog dometa kao odgovor na raketni udar Oružanih snaga Ukrajine na industrijski kompleks “Kombinat Kamenski” u Rostovskoj oblasti. Rusija je time demonstrirala odlučnost da uzvrati na sve napade koji ugrožavaju njenu teritoriju i civile.

Podsećamo, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je ruska avijacija i artiljerija oštetila energetske objekte koji podržavaju rad ukrajinskih preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, infrastrukturu vojnih aerodroma i oborili 89 dronova.

S druge strane, Ukrajina je od jutros napala Kazanj u Rusiji. U tokom protekle noći izvedeni napadi bespilotnim letelicama, usled čega su izbili požari u stambenim objektima u okruzima Sovetski, Kirovski i Privolžski, objavila je kanclarija gradonačelnika na Telegramu.

Aerodrom u Kazanju privremeno je obustavio polaske i dolaske aviona, saopštila je ruska nadzorna vazduhoplovna služba Rosaviatsia na Telegramu, nakon ukrajinskog napada dronovima na taj grad, prenosi Rojters.

Ruske državne novinske agencije izvestile su da je napad izveden na stambeni kompleks u Kazanju, gradu oko 800 kilometara udaljenom od Moskve.

Agencija TASS javlja da je zabeleženo osam udara dronom, uključujući šest na stambene strukture. Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama, navode ruske agencije pozivajući se na lokalne vlasti.

Nastavi čitati

Svijet

SLOVAČKI PREMIJER FICO optužio Zelenskog “Pokušao je da me PODMITI”

Slovački premijer Robert Fico optužio je ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da je pokušao da ga podmiti iznosom od 500 miliona evra da obaveže Bratislavu da podrži nastojanja Kijeva za ulazak u NATO.
Fico je istakao da bi Bratislava mogla da razmotri „recipročne mjere“ nakon što je Ukrajina odbila da produži svoj sporazum o tranzitu gasa sa Rusijom, koji ističe krajem godine.Ukrajina je kao razlog navela sukob koji je u toku, što je izazvalo zabrinutost u Slovačkoj, koja se oslanja na isporuke ruskog gasa u tranzitu kroz Ukrajinu. Fico je istakao potrebu za alternativnim rješenjima kako bi se izbjegla gasna kriza.

Fico je podsjetio da je tokom njihovih razgovora ukrajinski lider odbio da dozvoli tranzit gasa, već je ponudio „apsurdne“ prijedloge za rješavanje gasnog pitanja.

Prema njegovim riječima Zelenski ga je, između ostalog, pitao da li bi glasao za članstvo Ukrajine u NATO-u ako mu da 500 miliona evra iz ruske imovine zamrznute na Zapadu nakon izbijanja sukoba između Moskve i Kijeva.

Slovački premijer je rekao da je ukrajinskom lideru odmah rekao da „nikada“ neće pristati na takvu ponudu.

„Znate moje mišljenje o članstvu Ukrajine u NATO-u i čudno mi je što mi je postavio takvo pitanje jer dobro zna da je poziv Ukrajine u NATO potpuno nerealan“, naglasio je on, prenosi „Raša tudej“.

Ukrajinski opozicioni poslanik Artjom Dmitruk, koji je navodno pobjegao iz zemlje ranije ove godine strahujući od krivičnog gonjenja, rekao je da je Zelenski ponovo „osramotio“ Ukrajinu pred cijelim svijetom pokušavajući da podmiti Fica.

Francuski list „Mond“ je ranije objavio da su ne samo Slovačka već i članice poput SAD, Njemačke, Mađarske, Slovačke, Belgije, Slovenije i Španije trenutno protiv ulaska Ukrajine u NATO.

Nastavi čitati

Aktuelno