Connect with us

Svijet

AMERIKANCI IMAJU NOVU METU! Nude 25 miliona dolara za hapšenje Madura

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro položio je danas zakletvu za treći šestogodišnji mandat uprkos međunarodnim protestima zbog rezultata izbora.
„Zaklinjem se pred Bolivarom, Sukreom, Manuelom Saezom, pred večnim sećanjem na našeg komandanta Uga Čavesa… Zaklinjem se pred istorijom, zaklinjem se životom“, rekao je Maduro na inauguraciji, javlja CBS News, prenose agencije.

Dok je Maduro polagao zakletvu, pristalice su ga dočekale aplauzom.

Opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je juče predvodila proteste u Karakasu, nakratko je bila pritvorena nakon protesta, što je ponovo izazvalo međunarodnu osudu Madurove navodne krađe glasova i zastrašivanja kritičara njegove vlasti.

Vlada je negirala njeno hapšenje, a prema izjavama svedoka, bezbednosne snage zaustavile su njen konvoj, a Mačado je nasilno odvedena.

Opozicija i međunarodna zajednica oštro su osudile njegovu izbornu pobedu, prenose agencije.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp i drugi svetski lideri osudili su hapšenje Marije Korine Mačado i podržali borbu za slobodu.

Takođe, Španija i Kolumbija su izrazile zabrinutost zbog stalnog političkog nasilja i zastrašivanja opozicije u Venecueli.

Nove sankcije

Sjedinjene Američke Države su u petak uvele sankcije za osam venecuelanskih zvaničnika i povećale na 25 miliona dolara nagradu za hapšenje predsednika Nikolasa Madura (Nicolas) na dan njegove inauguracije za treći mandat posle spornih izbora prošle godine.

To su nove u nizu kaznenih mera odlazeće administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) protiv Madurove vlade posle julskih izbora, na kojima su i vladajuća Socijalistička partija i opozicija tvrdili da su pobedili.

Među novim sankcionisanim zvaničnicima su nedavno imenovani šef venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA Ektor Obregon (Hektor), venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Velaskes (Velasquez), kao i policijski i vojni zvaničnici.

Potez SAD poklopio se sa sankcijama koje su objavile Velika Britanija i Evropska unija protiv 15 venecuelanskih zvaničnika, uključujući članove Nacionalnog izbornog veća i bezbednosne snage. Kanada je takođe uvela nove sankcije Venecueli.

“Maduro i njegovi saradnici nastavili su sa svojim represivnim akcijama u Venecueli”, naveo je u saopštenju Bredli Smit (Bradley Smith), zvaničnik ministarstva finansija SAD.

On je dodao da su SAD i partnerske zemlje solidarne s narodom Venecuele za koji je rekao da je izabrao “novo rukovodstvo”, kao i da SAD “odbacuju lažnu tvrdnju Madura o pobedi”.

Maduro i njegovi saradnici su uvek odbacivali sankcije SAD i drugih zemalja, navodeći da su to nelegitimne mere koje predstavljaju “ekonomski rat” osmišljen da osakati Venecuelu.

“Odlazeća vlada SAD ne zna kako da nam se osveti”, rekao je Maduro tokom svog inauguracionog govora, ne pominjući direktno sankcije.

On i njegovi saveznici hvale, kako navode, otpornost zemlje kaznenim merama, iako su krivili sankcije za ekonomske poteškoće i nestašice.

Izborne vlast i najviši sud u zemlji tvrde da je Maduro, čiji su dosadašnji predsednički mandati obeleženi dubokom ekonomskom i socijalnom krizom, pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, iako nisu objavili detaljne podatke.

Vlada, koja je optužila opoziciju da podstiče fašističke zavere protiv nje, saopštila je da će uhapsiti opozicionog predsedničkog kandidata Edmunda Gonzalesa (Gonzalez) ako se vrati u zemlju iz egzila i da je privela istaknute članove opozicije i aktiviste uoči inauguracije.

Opozicija navodi da je 75-godišnji Gonzales ubedljivo pobedio. Kao dokaz je objavila svoje podatke s birališta, pridobivši podršku vlada širom sveta, uključujući i SAD koje Gonzalesa smatraju novoizabranim predsednikom. Međunarodni posmatrači izbora rekli su da izbori nisu bili fer.

Maduro (62) je na vlasti od 2013. godine, a nove sankcije uvedene su nešto više od nedelju dana pre nego što će završiti Bajdenov mandat kada 20. januara Donald Tramp (Trump) položi zakletvu.

Pored sankcija, američka vlada je povećala na 25 miliona dolara, sa prethodnih 15 miliona dolara, nagradu koju nudi za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura.

(RSE)

Related Topics:

Svijet

VELIKA RACIJA U 15 PROVINCIJA! Turske vlasti udarile na LGBTQ+ udruženja, PALA I HAPŠENJA!

Turske vlasti uhapsile su najmanje 47 osoba tokom opsežnih racija usmjerenih protiv LGBTQ+ udruženja.

Policijske akcije provedene su širom zemlje. Ured glavnog tužioca u Istanbulu saopćio je da je u 12 provincija privedeno 26 od ukupno 38 osumnjičenih osoba.

Tokom pretresa zaplijenjeni su droga, vatreno oružje, digitalna oprema i krijumčareni alkohol.

Istovremeno, tužilaštvo u Ankari usmjerilo je istragu na poznato LGBTQ+ udruženje “Kaos GL”. U toj istrazi privedena je 21 osoba, dok se za još pet traga.

Ministar pravde Akin Gurlek potvrdio je razmjere akcije, navodeći da su pravni postupci pokrenuti protiv ukupno 162 osobe, devet udruženja i 13 firmi u 15 provincija.

Tužioci kao jedan od razloga navode i “neprimjeren utjecaj na maloljetnike” u vezi s pitanjima rodnog identiteta.

Iz organizacije “Kaos GL” ističu da je broj uhapšenih veći od zvaničnog i da iznosi najmanje 50 aktivista. Mnogi od njih su odvedeni direktno iz svojih domova.

Pored fizičkih hapšenja, vlasti su provele i digitalnu cenzuru, blokirajući pristup desetinama web-stranica i profila na društvenim mrežama koji pripadaju borcima za ljudska prava i LGBTQ+ organizacijama.

Nastavi čitati

Svijet

RUSIJA VIŠE NE ĆUTI! Lavrov “Ono što RADE U HAGU nema nikakve veze sa pravdom!”

Međunarodni krivični sud /MKS/ u Hagu je kvazipravosudno tijelo koje ima malo toga zajedničkog sa pravdom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On je naglasio da neke zapadne zemlje, uključujući SAD, ne podržavaju rad Suda, koji sprovodi političke naloge kršeći međunarodno pravo i sopstveni statut.

Lavrov je dodao da nije potrebna ni alternativa MKS-u, kao ni sam taj sud, budući da međunarodni krivični tribunali nikada ne uspijevaju da pomognu u rješavanju sukoba ni u procesu pomirenja nakon ratova.

Nastavi čitati

Svijet

ORMUSKI MOREUZ POSTAO PRESKUP: Rekordne cijene tankera

Cijena iznajmljivanja naftnog tankera na referentnoj trgovačkoj ruti prvi put je premašila milion dolara dnevno, jer je rat sa Iranom doveo do nestašice brodova čiji su vlasnici spremni da rizikuju prolazak kroz Ormuski moreuz kako bi preuzeli teret.

Rekordna cijena prevoza
Tankeri koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva prema Kini u ponedjeljak su ugovarani po cijeni od čak 1,035 miliona dolara dnevno, pokazuju podaci londonske Baltičke berze, što predstavlja rekord za ovu ključnu rutu.

Iako je ta referentna ruta tokom rata izgubila dio nekadašnjeg značaja, jer se sve veća količina nafte iz Persijskog zaliva prebacuje kroz Ormuski moreuz i zatim preuzima tankerima koji čekaju izvan rizičnog područja, ekstremno visoke vozarine pokazuju koliko je sukob poremetio tržište pomorskog transporta, navodi thbl.

Brodovi izbjegavaju Ormuski moreuz
Glavni razlog eksplozije cijena nije nedostatak tankera u globalnoj floti, već činjenica da veliki broj brodovlasnika zbog opasnosti od napada nije spreman da šalje svoja plovila kroz Ormuski moreuz, čime je raspoloživi kapacitet za prevoz nafte iz Zaliva drastično smanjen.

Poremećaji oko Ormuskog moreuza već su izbacili značajan broj velikih tankera iz efektivne ponude, bilo zato što su ostali zarobljeni u Zalivu ili čekaju izvan visokorizičnog područja, pa rekordne vozarine pokazuju koliko geopolitička neizvjesnost i rizik plovidbe mogu povećati troškove transporta nafte.

Nastavi čitati

Aktuelno