Predsjednik SAD Džozef Bajden rekao je u posljednjem govoru o spoljnoj politici da je zaslužan za izbjegavanje rata sa Rusijom, uprkos tome što je u Ukrajinu poslao oružje vrijedno milijarde dolara.

“Kada je (ruski predsjednik Vladimir) Putin započeo svoju invaziju, imao sam dva posla – jedan je da okupim svijet da odbrani Ukrajinu, drugi da izbjegnem rat između dvije nuklearne sile. Uradili smo obje stvari”, rekao je Bajden.

Prema njegovim riječima, Kina nikada neće nadmašiti SAD.

“Prema najnovijim predviđanjima o trenutnom kursu Kine, oni nas nikada neće nadmašiti i tačka”, dodao je Bajden.

On je izrazio nadu da će Kina i druge zemlje poštovati međunarodna pravila.

Bajden je naglasio da je veoma blizu sklapanje sporazuma o prekidu vatre u Gazi i oslobađanju talaca koje drži Hamas, te da će uskoro povodom toga razgovarati sa egipatskim predsjednikom Abdelom Fatahom El Sisijem.

Čelnica francuske krajnje desnice Marin Le Pen priznala je da neće nikada sebi oprostiti što je svog oca, Žan Mari Le Pena, izbacila iz stranke.

Marine Le Pen preuzela je dužnost šefice Nacionalnog fronta 2011. te je brzo povlačila poteze kako bi stranku učinila prihvatljivijom većem dijelu biračkog tijela. Provodila je “politiku de-demonizacije” stranke. 2015. je izbacila svog oca iz stranke zbog njegovih antisemitskih stavova.

“Nikad sebi neću oprostiti ovu odluku jer znam da mu je nanijela ogromnu bol. Bila je to jedna od najtežih odluka mog života. I do kraja svog postojanja uvijek ću sama sebi postavljati pitanje: ‘Jesam li mogla drugačije?’”, rekla je Le Pen za novine Journal du dimanche, prenosi N1.

Žan Mari Le Pen je 1987. godine izjavio da su nacističke plinske komore korištene za istrebljenje Jevreja u koncentracionim logorima “samo detalj u istoriji Drugog svjetskog rata”. 2014. je Patricku Bruelu, jevrejskom pjevaču, poručio da će ga “smjestiti u pećnicu”, piše Le Monde.

“Pomalo je nepravedno suditi mu samo na osnovu ovih kontroverzi. Nakon njegove duge političke karijere, neizbježno je imati teme koje izazivaju kontroverze. Šteta što je zaglibio u te provokacije. Problem je bio u tome što je stalno to opet radio”, navela je Le Pen, prenosi Index.hr.

Intervju je označio rijedak odnos Marine Le Pen s njenim ocem, koji je sahranjen u subotu na tihoj porodičnoj ceremoniji u svojoj rodnoj regiji Bretanji, u zapadnoj Francuskoj.

Marine Le Pen, koja se tri puta kandidovala za predsjednicu i vjerovatno se sprema za još jednu kandidaturu 2027, izrazito je diskretna po pitanju svog privatnog i porodičnog života. Magazin Paris Match objavio je fotografiju Marine Le Pen u suzama nakon što je obaviještena o očevoj smrti, ali ju je ubrzo obrisao.

Smrt  Žan Mari Le Pena objavljena je novinskoj agenciji AFP u utorak, 7. januara, u izjavi potpisanoj s “Porodica Le Pen”.

Međutim, Marine Le Pen, koja je bila u avionu koji se vraćao s ciklonom opustošenog francuskog otoka Majota, tek je kasnije saznala vijest prilikom presjedanja u Najrobiju.

Desetine hiljada ljudi protestovalo je danas u Bukureštu protiv prošlomesečne odluke visokog suda da poništi predsedničke izbore na kojima je neočekivano najviše glasova dobio proruski desničar Kalin Đorđesku.

Mnogi demonstranti u Bukureštu trubili su i mahali rumunskim plavo, žuto, crvenim zastavama dok su drugi mahali transparentima sa natpisima kao što je „demokratija nije opciona“ i „želimo slobodne izbore“. Mnogi su takođe tražili nastavak predsedničke trke i održavanje drugog kruga izbora.

Protest je organizovan mesec dana od kada je Ustavni sud napravio potez bez predsedana i poništio izbore samo dva dana pred drugi krug 8. decembra.

Desni populista Kalin Đorđesku šokirao je mnoge kada je pobedio u prvom krugu 24. novembra, posle čega su se pojavili navodi o izbornim kršenjima i ruskom mešanju.

George Simion, vođa ekstremnodesničarskog Saveza za jedinstvo Rumuna rekao je danas na protestu: „Protestujemo protiv državnog udara koji se desio 6. decembra“. „Žao nam je da otkrijemo tako kasno da živimo u laži i da su nas vodili ljudi koji su tvrdili da su demokrate ali uopšte nisu“, rekao je novinarima Simion čija partija je organizovala današnji protest.

„Zahtevamo vraćanje demokratije preko nastavka izbora, počevši od drugog kruga“, rekao je on.

Poništenje izbora prošlog meseca uvelo je Rumuniju, zemlju članicu EU i NATO u previranje i usledilo je posle drugih kontroverznih poteza uključujući ponovno prebrojavanje glasova iz prvog kruga.

Novi datumi određeni su za ponavljanje izbora, a prva runda treba da bude 4. maja. Ako ni jedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova drugi krug će se održati dve nedelje kasnije 18. maja. Nije jasno da li će Đorđesku moći da učestvuje u novim izborima.

U međuvremenu Đorđesku je osporio odluku suda na lokalnom apelacionom sudu i žalio se Evropskom sudu za ljudska prava.

Ustavni sud je poništio izbore pošto je Vrhovni savet odbrane skinuo tajnost sa dokumenata, za koje se tvrdi da dokazuju da je kandidatura Đorđeskua pomognuta kampanjom koju je vodio neimenovani „državni akter“ preko kineske društvene mreže TikTok.

Ustavni sud je u presudi naveo da će izborni proces biti ponovljen u celosti. Članice nove vladajuće koalicije u Rumuniji su postigle dogovor da predsednički izbori budu ponovljeni 4. i 18. maja.

U petak je na protestu u Bukureštu bilo više hiljada ljudi koji su takođe izrazili ljutnju zbog poništene predsedničke trke, prenose agencije.