Francuske vlasti najavile su da će izdati vodič za preživljavanje svojim građanima, uključujući i kako preživjeti nuklearni napad, nakon što je predsjednik Emanuel Makron upozorio da “Evropa mora da se pripremi za rat”.

Francuska planira da izda priručnik za preživljavanje domaćinstvima širom zemlje, koji će građane savjetovati kako da reaguju na invaziju ili bilo koju drugu “neposrednu prijetnju”.

Ovaj dramatičan potez dolazi usred rasta tenzija u Evropi i sve većih strahova zbog agresivnih taktika Rusije.

Novi vodič na 20 strana, koji navodno sadrži 63 mjere, savjetovaće Francuze kako da zaštite sebe i svoje porodice u slučaju oružanog sukoba, prirodnih katastrofa, industrijskih nesreća ili čak nuklearne havarije.

Vodič će uključivati savjete o tome kako da napravite “pribor za preživljavanje”, sa esencijalnim stvarima, uključujući šest litara vode, konzerviranu hranu, baterije, baterijsku lampu i osnovne medicinske potrepštine poput paracetamola i zavoja.

Ključno, biće uključeni savjeti o tome šta treba da radite ako napad postane neizbježan, uključujući kako da se pridružite lokalnim odbrambenim naporima, kao što je prijavljivanje za rezervne jedinice ili vatrogasne grupe.

Građani će biti savjetovani i da “zaključju vrata” u slučaju nuklearne nesreće, savjet koji je već izazvao podsmijeh od komentatora.

Uprkos alarmantnom sadržaju, francuska vlada insistira da vodič nije direktna reakcija na sukob u Ukrajini.

Predsjednik Emanuel Makron je prethodno upozorio da Evropa mora biti spremna da se suoči sa “ruskom prijetnjom” i da se prilagodi mogućnosti da Amerika smanji vojnu podršku.

Početkom ove nedjelje, Makron je otkrio da će francuski borbeni avioni opremljeni novim hipersoničnim nuklearnim raketama biti poslati na njemačku granicu kao dio njegove strategije da obnovi francuski vazdušni nuklearni odvraćajući potencijal.

Zvaničnici Generalnog sekretarijata za odbranu i nacionalnu sigurnost (SGDSN), koji su nadgledali kreiranje vodiča, tvrde da je cilj priručnika jednostavno da ojača otpornost Francuske na “sve vrste kriza”.

Odluka o izradi priručnika navodno datira iz 2022. godine, nakon pandemije Covid-19, kao dio nacionalne strategije za poboljšanje javne pripremljenosti.

Međutim, trenutak njegovog objavljivanja, koji se očekuje prije ljeta ako ga odobri premijer Fransoa Bajru, izazvao je podozrenje. Francuski list “Le Figaro” je primjetio da bi distribucija ovog vodiča “mogla lako da sugeriše da država reaguje na nestabilnu međunarodnu situaciju”.

Makron je nedavno pozvao Evropu da se naoruža zbog ruske akcije u Ukrajini i nesigurnosti u vezi sa posvećenošću Amerike očuvanju evropske sigurnosti pod Donaldom Trampom.

On je inicirao udvostručavanje francuskog budžeta za odbranu tokom svojih dva mandata i nedavno postavio još viši cilj, rekavši da bi zemlja trebalo da poveća izdvajanja za odbranu na 3-3.5 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa trenutnih 2 odsto.

Francuska javna investiciona banka “Bpifrance” lansiraće fond od 450 miliona evra koji će biti posvećen finansiranju odbrambenih projekata, rekao je ministar finansija Erik Lombar.

“Francuski građani će moći da ulažu svoj novac na duži rok, u tranšama od po 500 evra (419 funti)”, rekao je Lombar za “TF1”.

Francuske kompanije u odbrambenom sektoru biće u potrebi za više od pet milijardi evra dodatnog kapitala u narednim godinama, prema podacima ministarstava finansija i odbrane.

Makron je takođe ponudio da proširi zaštitu francuskih nuklearnih oružja, takozvani nuklearni kišobran, na druge evropske zemlje.

Tokom posjete vazduhoplovnoj bazi Luxeuil-Saint-Sauveur na sjeveroistoku Francuske, rekao je posadi da će njihova baza uskoro dobiti eskadrilu Rafale F5 aviona, najnoviju evoluciju francuskog borbenog aviona, koji se očekuje da uđe u službu 2030. godine.

Avioni će biti opremljeni ASN4G – nuklearnim hipersoničnim krstarećim raketama koje su trenutno u fazi razvoja i koje će navodno letjeti brzinom većom od 8.000 km/h, sa dvostruko većim dometom od trenutnih nuklearnih oružja koja se lansiraju iz vazduha.

Makron je rekao da je vlada izdvojila više od 1.5 milijardi evra za transformaciju Luxeuila – poznate vazduhoplovne baze iz Prvog svjetskog rata, koja se nalazi samo 80 km od Njemačke – u jednu od najnaprednijih vojnih baza u zemlji.

Rafale F5 avioni opremljeni novim nuklearnim hipersoničnim raketama biće spremni za raspoređivanje u bazi do 2035. godine, rekao je on pred grupom pilota i oficira Vazduhoplovnih snaga ispred njihovih hangara.

“Nismo čekali 2022. godinu ili trenutni prelom da bismo shvatili da je svijet u kojem živimo sve opasniji, sve nesigurniji, i da to podrazumijeva inovaciju, jačanje i veću autonomiju”, rekao je on i dodao:

“U narednim nedjeljama ću najaviti nove investicije kako bismo otišli dalje od svega što je učinjeno tokom posljednjih sedam godina”.

Makron je takođe rekao da će vlada naručiti dodatne Rafale borbene avione od francuskog proizvođača aviona Dassault Aviation, kako bi zamijenili zastarjele Miraž borbene avione – od kojih su neki poslati u Ukrajinu.

Početkom ovog mjeseca, izvješteno je da će Poljska uskoro poslati vodič svojim građanima o tome kako da prežive buduće krize, nakon što je upozorila svoje muške građane da će morati da prođu kroz vojnu obuku uslijed rastućih tenzija sa Rusijom. Zemlja, koja graniči sa Ukrajinom i Rusijom, poslaće letke domaćinstvima ove godine.

Švedska, Norveška i Finska već su preduzele slične korake uslijed rastuće geopolitičke nestabilnosti, prenosi “Telegraf”.

Najveći evropski aerodrom Hitrou biće zatvoren cijeli dan u petak zbog velikog požara na obližnjoj električnoj trafostanici koja ga snabdijeva strujom, prenosi “BBC”.

Ovako nešto je bez presedana u istoriji vazdušnog saobraćaja u Evropi. Naravno, podrazumijeva se kakav će saobraćajni haos širom Evrope izazvati činjenica da Hitrou danas ne radi.

Preko aerodroma svakodnevno putuje više od 200.000 ljudi, a očekuje se da će haos koji se očekuje zbog zatvaranja imati posljedice i tokom vikenda.

Požar je izazvao “značajan nestanak struje”, naveo je Hitrou u saopštenju.

Da bismo osigurali bezbjednost naših putnika i zaposlenih, Hitrou će biti zatvoren do 21:59 časova 21. marta”, navodi se u saopštenju.

“Putnicima se savjetuje da ne dolaze na aerodrom i da kontaktiraju svoje avio-kompanije za dalje informacije. Izvinjavamo se zbog neprijatnosti.

Dok vatrogasne ekipe reaguju, još nemamo jasne informacije o tome kada će struja biti pouzdano vraćena”, rekao je portparol Hitrou, dodajući da osoblje “radi što je brže moguće na rješavanju situacije”.

Letovi zbog slijetanja na Hitrou se već preusmjeravaju, ali trenutno nije jasno koliko je letova pogođeno.

Putnici ne bi trebalo da putuju na aerodrom “ni pod kojim okolnostima” dok se ponovo ne otvori, rekao je Hitrou.

Hitrou je najveći aerodrom u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa oko 1.300 slijetanja i poletanja dnevno. Prošle godine je kroz njegove terminale prošlo rekordnih 83.9 miliona putnika.

Požar na trafostanici u Hejsu, u zapadnom Londonu, ostavio je hiljade domova bez struje i primorao je oko 150 ljudi da evakuiše obližnja imanja.

Londonska vatrogasna brigada (LFB) saopštila je da je na lice mjesta poslato deset vatrogasnih vozila i oko 70 vatrogasaca.

Iz predostrožnosti je postavljen bezbjednosni kordon od 200 metara, a lokalnom stanovništvu je savjetovano da vrata i prozore drže zatvorenima zbog “velike količine dima”.

Više od 16.300 domova ostalo je bez struje zbog velikog nestanka struje izazvanog požarom, objavila je energetska kompanija Scottish and Southern Electriciti Netvorks na platformi Iks.

“Svjesni smo rasprostranjenog nestanka struje koji utiče na mnoge naše kupce u Haiesu, Hounslou i okolnim područjima”, dodali su.

Službe hitne pomoći primile su skoro 200 poziva u vezi sa požarom, koji je izbio u četvrtak kasno uveče.

Hitna pomoć stigla je na lice mjesta u 23.23, a uzrok požara još nije utvrđen.

“Ovo je veliki incident i naši vatrogasci neumorno rade u teškim uslovima kako bi što prije stavili požar pod kontrolu. Ovo će biti dugoročna intervencija, a vatrogasne ekipe će ostati na licu mjesta tokom cijele noći” rekao je pomoćnik komandanta LFB Pat Goulborn, prenosi “Telegraf”.

Evropska unija bi mogla da znatno smanji uvoz šećera iz Ukrajine pošto su se evropski proizvođači žalili da su isporuke iz ratom zahvaćene zemlje oborile cijene šećera na tržištu.

Tri anonimna upućena izvora navode da je evropski komesar za poljoprivredu Kristof Hansen pokrenuo ovu temu nakon susreta sa liderima francuskih poljoprivrednih sindikata i industrije u Parizu krajem februara, prenosi Rojters.

Hansen nije precizirao za koliko će EU smanjiti uvoz ukrajinskog šećera, ali očekuje se da će uvoz biti “znatno ispod” dosadašnjeg nivoa, rekli su izvori koji su prisustvovali sastanku.

Kako tvrde dva anonimna izvora, Hansen je takođe naveo da će se pozabaviti i drugom robom koja se uvozi iz Ukrajine u Evropsku uniju kao što su žitarice.

Brisel je ranije omogućio da se poljoprivredni proizvodi iz Ukrajine slobodno plasiraju na evropskom tržištu da bi podržao privredu zemlje koja je u ratu sa Rusijom, ali protesti poljoprivrednika iz Evropske unije su doveli do smanjenja podrške.

Evropski poljoprivrednici tvrde da je uvoz iz Ukrajine smanjio zalihe šećera u Evropskoj uniji i oborio njegove cijene na tržištu, čime je nanijeta šteta lokalnim proizvođačima.

Zamjenik ukrajinskog ministra ekonomije Taras Kačka je tokom onlajn konferencije prošle nedjelje izrazio nadu da će Evropska unija i Ukrajina postići sporazum o poljoprivrednim proizvodima, dodavši da je to “više pitanje politike nego trgovine”, prenosi Tanjug.