Connect with us

Društvo

CIJENE OSNOVNIH NAMIRNICA KAO NA ROLERKOSTERU: Evo gdje je hrana najviše poskupjela u posljednjih pet godina

Zemlje koje su najteže pogođene poskupljenjem hrane od 2020.

Cijene osnovnih namirnica poput jaja i mlijeka vrtoglavo su oscilirale u posljednjih pet godina. U većini zemalja, cijene hrane su naglo porasle, usljed kombinacije faktora kao što su poremećaji u lancima snabdjevanja nakon pandemije, rat u Ukrajini, rast cijena sirovina, klimatske promjene i bolesti životinja. Ipak, u nekoliko zemalja cijene u prodavnicama su čak i pale.

Evo u kojim evropskim zemljama su cijene hrane najdramatičnije skočile u posljednjih pet godina, prema sajtu o cijenama Numbeo.

Numbeo indeks cijena namirnica
Najveća svjetska baza podataka o troškovima života, Numbeo, ratpi cijene svakodnevnih potrepština u 151 zemlji i teritoriji, koristeći podatke koje unose korisnici, ali i zvanične izvore.

Za ovu analizu korišćena je korpa osnovnih namirnica u kojoj se nalaze: litar mlijeka, pola kilograma bijelog hleba, kilogram bijelog pirinča, desetak jaja standardne veličine, kilogram lokalnog sira, kilogram pilećih fileta, kao i po kilogram banana, paradajza, krompira i crnog luka, plus flaša od 1,5 litara vode.

Belgija: poskupljenje od 12,5 odsto
Inflacija hrane u Belgiji dostigla je vrhunac u martu 2023, kada je premašila 18 odsto. Do jula iste godine cijene su se stabilizovale, a inflacija pala ispod 1 odsto. Od tada je ponovo u blagom porastu, sa 2,8 odsto u aprilu.

U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Belgijanci su prošli relativno dobro – poskupljenje osnovne potrošačke korpe za pet godina iznosi “podnošljivih” 12,5 odsto.

Irska: poskupljenje od 17,3 odsto
U Irskoj su cijene osnovnih namirnica porasle za 17,3 odsto od 2020. godine. Iako to nije zanemarljivo, nije ni neuobičajeno za Evropu. Članstvo u EU i visok nivo prehrambene sigurnosti pomogli su da se rast cijena zadrži pod kontrolom – za razliku od, recimo, Velike Britanije.

Ipak, očekuje se novi rast cena usljed velike potražnje i ograničene ponude.

Francuska: poskupljenje od 17,4 odsto
U Francuskoj su cijene hrane naglo skočile zbog rata u Ukrajini, ali i usled manjka radne snage. Inflacija hrane dostigla je vrhunac od 15,9 odsto u martu 2023.

Srećom, pritisci su se brzo smanjili. Iako je inflacija ponovo počela da raste, trenutno je na skromnih 1,2 odsto, što bi mnogi Evropljani dočekali sa olakšanjem.

Italija: poskupljenje od 20,6 odsto
Italijani su osjetili ozbiljan udar po džepu. Inflacija hrane je krajem 2022. i početkom 2023. bila iznad 13 odsto. U jednom trenutku najavljena je i neformalna “štrajk pasta”, jer su cene omiljene namirnice otišle u nebesa.

Protest je ipak otkazan jer su cijene krenule da padaju, ali od tada ponovo rastu – u aprilu je inflacija iznosila 3,2 odsto.

Španija: poskupljenje od 23 odsto
Španija je teško pogođena inflacijom posle pandemije i globalnim poremećajem cena hrane. Inflacija je 2022. snažno rasla, a početkom 2023. prešla i 16 odsto. Danas je usporila na 2 odsto, ali građani i dalje osjećaju posljedice.

Na primer, maslinovo ulje – koje nije u ovoj potrošačkoj korpi, ali je osnovna namirnica u Španiji – poskupelo je čak 60 odsto od 2020, zbog loših žetvi i rasta proizvodnih troškova.

Njemačka: poskupljenje od 43,3 odsto
Rat u Ukrajini snažno je pogodio njemačku ekonomiju, što je dovelo do rasta cijena osnovne korpe za čak 43,3 odsto u posljednjih pet godina.

U martu 2023. inflacija hrane probila je granicu od 20 odsto. Iako je do kraja godine pala gotovo na nulu, od tada je opet u porastu – trenutno iznosi 3,8 odsto, dijelom zbog rasta troškova za proizvođače.

Austrija: poskupljenje od 43,6 odsto
Njemački sused Austrija doživeo je sličan rast cijena. Inflacija hrane dostigla je rekordnih 17 odsto u januaru 2023. Do kraja 2024. pala je na 1 odsto, ali je početkom 2025. ponovo ubrzala i sada iznosi 2,9 odsto.

Dobra vijest je da je Austrija jedna od samo dvije OECD zemlje u ovom istraživanju koje su zabeležile realni rast plata od 2021, pa su građani ipak prošli bolje nego njihovi njemački susjedi.

Švajcarska: poskupljenje od 3,1 odsto
U prvoj polovini 2023. godine, inflacija cijena hrane u Švajcarskoj dostigla je 6,3 odsto, ali se potom naglo usporila, a 2024. godine bilježen je i pad cijena.

Visok početni nivo cijena, snažan franak i fleksibilan sistem carina koji se prilagođava tržištu pomogli su da se izbjegne drastičan rast cijena. Nizak energetski utrošak u efikasnoj poljoprivredi, stabilno energetsko tržište i umjerena povećanja plata dodatno su doprineli stabilnosti. Ipak, ključni faktor su stroge kontrole cijena hrane.

(EUpravo zato/YahooFinance)

Related Topics:

Društvo

POZNATI SVI DETALJI: Evo kada budući studenti polažu prijemni na Univerzitetu u Banjaluci

Prijemni ispit za upis na prvi ciklusa studija na Univerzitetu u Banjaluci u akademskoj 2026/27. godini biće održan 29. juna, dok će konkurs za upis biti objavljen 10. juna, rečeno je Srni u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Iz ovog univerziteta su naveli da će prijem dokumenata za polaganje prijemnog ispita trajati od 22. do 26. juna, a da je upis primljenih kandidata u prvom upisnom roku planiran od 6. do 10. jula.

Kandidati će i ove godine imati mogućnost da prijavu za upis podnesu elektronskim putem posredstvom informacionog sistema E-UPIS, koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici Univerziteta u Banjaluci.

Budući studenti će u tekstu konkursa moći da pronađu sve potrebne informacije o uslovima upisa, broju raspoloživih mjesta na studijskim programima, potrebnoj dokumentaciji, kao i načinu polaganja prijemnog ispita i kriterijumima za rangiranje kandidata.

Konkurs će biti objavljen u dnevnim novinama i na zvaničnoj internet stranici Univerziteta, a kandidati će blagovremeno biti informisani i o svim drugim aktivnostima u vezi sa upisom.

Drugi upisni rok biće organizovan na fakultetima i Akademiji umjetnosti na kojima nakon prvog upisnog roka ostane slobodnih mjesta.

Objavljivanje konkursa u drugom upisnom roku predviđeno je 12. avgusta. Prijem dokumenata za upis trajaće od 24. do 28. avgusta, prijemni ispit biće održan 31. avgusta, a upis primljenih kandidata od 7. do 11. septembra.

Iz ove visokoškolske ustanove su pozvali zainteresovane maturante i druge kandidate da prate zvanične informacije o upisu i da na vrijeme pripreme neophodnu dokumentaciju za prijavu na konkurs.

Univerzitet u Banjaluci je najveća visokoškolska ustanova u Republici Srpskoj, koja kroz svoje fakultete i Akademiju umjetnosti obrazuje studente u različitim naučnim i umjetničkim oblastima.

Svake godine ova visokoškolska ustanova privlači veliki broj kandidata iz Republike Srpske, FBiH i regiona.

Agencije

Nastavi čitati

Društvo

RODITELJIMA KOJI ODBIJU VAKCINACIJU PRIJETI KAZNA DO 1.000 KM: Inspektorat Srpske kontroliše imunizaciju djece

Inspektorat Republike Srpske kontroliše obaveznu imunizaciju djece.

Uslučaju da zdravstvena ustanova dostavi podatke o roditelju koji odbija vakcinaciju, roditelji se službeno pozivaju da se izjasne da li i dalje odbijaju vakcinaciju, pri čemu se još jednom ukazuje na rizik od nevakcinisanja, a predviđene su i novčane kazne.

Za RTRS portparol Inspektorata Republike Srpske Dušanka Nikolić istakla je da kazna za roditelji koji odbijaju vakcinaciju iznosi od 100 do 1.000 KM.

– Domovi zdravlja dužni su da prate vakcinalni status djeteta i dostavljaju podatke inspekciji. U 40 slučajeva je bilo prekršajnih postupaka protiv roditelja u protekloj godini – dodala je ona.

Nastavi čitati

Društvo

RiTE UGLJEVIK KREĆE U NOVU EMISIJU AKCIJA: Pokušaj da se pokrije višemilionski dug Slovencima

Rudnik i termoelektrana „Ugljevik“ krenula je u petu emisiju akcija kojom pokušava da prikupi 25,65 miliona maraka za plaćanje duga slovenačkom „Elektrogospodarstvu“, a po osnovu izgubljene arbitraže.

Upis i uplata akcija počinje 8. juna, a trajaće mjesec dana s tim da će se prvih 15 dana koristiti pravo preče kupovine.

Očekuje se da će to pravo iskoristiti „Elektroprivreda Republike Srpske“ kao većinski vlasnik ovog preduzeća, piše Capital.

„Sredstva dobijena emisijom akcija biće namijenjena za pokrivanje obaveza po arbitražnoj odluci, čime će se smanjiti iznos ukupnog duga. Izmirenje duga će dovesti do smanjenja ukupnog iznosa obaveza, što će pozitivno uticati na finansijsku stabilnost emitenta i njenu kreditnu sposobnost“, navodi se u prospektu emisije.

U RiTE „Ugljevik“ očekuju da će postojeći akcionari iskoristiti pravo preče kupovine te da neće doći do razvodnjavanja vlasničke strukture nakon emisije.

Inače, u prospektu stoji i da ovo preduzeće ima visok rizik po pitanju likvidnosti.

„Nelikvidnost može da dovede u pitanje funkcionisanje poslovanje preduzeća, kao i elektroenergetskog sistema u Republici Srpskoj“, upozorava se u ovom dokumentu.

Podsjećamo, RiTE „Ugljevik“ je arbitražnom odlukom suda u Beogradu obavezana da slovenačkom „Elektrogospodarstvu“ plati 67 miliona evra i isto toliko kamate za neisporučenu struju od 2011. do početka 2022. godine.

Takođe, Slovencima se mora platiti još 54 miliona evra za neisporučenu struju od 2022. do 2024. godine uz obavezu da isporučuju trećinu struje sve dok elektrana radi.

U aprilu ove godine je postignut i sporazum za isplatu 67 miliona evra po pitanju kamata.

Iz ERS-a su ranije najavili da će emisije akcija biti jedan od modela kojim će se plaćati dugovi.

Prethodno je u martu Vlada RS dala saglasnost ERS-u da se kreditno zaduži za 50 miliona maraka takođe po ovom osnovu.

Nastavi čitati

Aktuelno