Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da se prostor na kome se nalazi zgrada Generalštaba ne prodaje, već će, kako kaže, biti dat u zakup na 99 godine, dodajući da će investicija na tom prostoru iznositi najmanje 650 miliona evra. On je kazao da je bivša vlast prodala zemlju za američku ambasadu na kojoj se nalazio Maršalat, takođe pogođen u NATO agresiji 1999. godine, a koja je veće površine nego parcela na kojoj se nalazi Generalštab.

“Za razliku od njih, koji su prodali Maršalat i komandu Garde, mi ovo ne prodajemo. Mi dajemo u zakup na 99 godina, u dugoročni zakup dajemo. Pri tome, mi imamo prava na korišćenje tog prostora, zemljišta, uzimanje prihoda i profita od posla koji se napravi 22,5 odsto u narednih 99 godina”, rekao je Vučić za TV Pink. Dodaje da u tom projektu Srbija daje zemljište, a američki partner investiciju od najmanje 650 miliona evra.

“Ogromna investicija za našu zemlju. Fantastičan prostor u kojem će naši ljudi da uživaju. A je li uživate u Maršalatu možda? A u ovome će svi moći da uživaju. I svi stranci, i svi naši ljudi. Naš narod će moći da uživa. Kada pogledate to što će da bude, to će da podigne vrednost svemu u Beogradu.

To će da privuče dodatno turiste. Tih 650 miliona evra koje u to ulože, uz njihov know-how, to će odmah da vredi preko milijarde. Što znači da mi odmah u novcu za nešto što nismo prodali imamo preko 220 miliona dolara”, rekao je Vučić.

On je uporedio i veličine zemljišta na kome se nalazio Maršalat sa onim na kome se nalazi Generalštab, navodeći da je bivša vlast prodala 4,2 hektara, dok su parcele na kome se nalazi Generalštab veličine 2,9 hektara.

Naveo je i da je bivša vlast donela odluku da proglasi Generalštab kulturnim dobrom kada su odlučili da prodaju Maršalat i komandu garde.

“Tada donose odluku da je ovo kulturno dobro, da bi zamazali oči narodu, da bi rekli ‘evo, čuvaćemo ovu ruševinu, kad već ovo ovamo najlepše na 4,2 hektara dajemo”, rekao je Vučić.

On je naveo da se uvek rukovodio srpskim interesima. “Znate li šta nama znači da imamo Tramp Tauer? Znate li šta to znači za imidž Beograda?”, upitao je Vučić.

Dodao je da na mestu na kome je bio Maršalat, a sada se nalazi ambasada SAD, nema nikakvih obeležja da je bio gađan američkim bombama 1999. dok se, kako kaže, za projekat na mestu Generalštaba dogovara da tu bude napravljen prvi muzej žrtava agresije. Govoreći o prodaji Maršalata, podsetio je da je u pitanju bila veličanstvena zgrada u najelitnijem delu Dedinja, gde se nalazila i komanda Garde, kao i da je taj prostor prodat američkoj ambasadi.

“Naša poreska uprava i Vlada Srbije procenjuju vrednost zemljišta na 28 miliona dolara, što je bila laž, što je bilo dva do dva i po puta pocenjeno manje nu odnosu na stvarnu vrednost.

To je najlepša i najbolja zemlja u Beogradu, 4,2 hektara. Amerikanci plaćaju 15,1 milion dolara i postaju vlasnici. Američka ambasada je sada tu. Oni su duplo smanjili cenu koju je Poreska uprava i Vlada Srbije odredila, vlada Vojslava Koštunice i Milana Parivodića i drugih ministara u to vreme”, rekao je Vučić.

Dodao je da tadašnja vlast, da bi mogla da proda američkoj ambasadi prostor na kome se nalazio Maršalat menja i urbanistički plan, iako je u pitanju bilo zaštićeno kulturno dobro. “Sve pripremaju da bi prodali i daju za duplo manje para od minimalne procene, u trajno vlasništvo američkoj državi. To sad pripada američkoj ambasadi za vjek i vjekova”, rekao je Vučić.

On je naveo da je još 2014. i 2015. godine tražio da se zgrada Generalštaba ili renovira ili da se izmesti, kao i da je 2016. godine podnet formalni predlog za to. Vučić je dodao da je bivša vlast još 2009. godine želela da se izmesti Generalštab i da na tom mestu bude poslovni prostor.

On se osvrnuo i na današnji protest protiv rušenja Generalštaba i naveo da je na njemu ukupno bilo nešto više od 2.000 učesnika.

(Tanjug)

​„Smještena između plavog Jadranskog mora i moćnih Dinarskih Alpa, Crna Gora je u protekloj deceniji zabilježila rast broja milionera od čak 124 odsto, prema izvještaju Henley Private Wealth Migration Report 2025. Zemlja je tako postala najbrže rastuće središte milionera na svijetu“ piše magazin Fortune.

„Vrlo smo posvećeni ideji da u Crnu Goru dovedemo najpametnije i najtalentovanije ljude svijeta“, izjavio je 37-godišnji lider dodajući da su niski porezi ključni razlog priliva ultra-bogatih stanovnika, prenosi Bonitet.

Jednostavno je

„Naša poreska politika je vrlo jednostavna“, objasnio je. „Smatramo da ljudi koji ulažu u Crnu Goru, bilo da su investitori, zaposleni, radnici ili menadžeri, svi oni koji vezuju svoj uspjeh za uspjeh Crne Gore, zaslužuju poreske olakšice.“

Crna Gora ima jednu od najnižih stopa poreza na dohodak i dobit u Evropi, u rasponu od 9 do 15 odsto.

Građani ne plaćaju ništa do prihoda od 700 evra, plaćaju 9 odsto na zaradu između 701 i 1.000 evra, a svega 15 odsto na dio bruto zarade iznad 1.000 evra. Za poređenje, najviša stopa poreza na dohodak u Švajcarskoj dostiže oko 40 odsto, navodi Fortune.

Prema Spaićevim riječima, Crna Gora će uskoro imati i najnižu stopu poreza na dobit u Evropi.

„Takođe, poslodavci imaju najniže poreze i doprinose za zaposlene u Evropi“, dodao je. „Razlog za to je jednostavan – želimo da se ljudi koji dođu u Crnu Goru i vežu svoju sudbinu za našu zemlju osjećaju nagrađeno.“

Fortune navodi i da je osim poreskih pogodnosti, Spajić istakao i monetarnu prednost: crnogorska ekonomija funkcioniše po modelu sličnom zlatnom standardu.

„Još jedna zanimljivost za investitore je da živimo u svojevrsnom kvazi zlatnom standardu. Za nas je evro kao zlato – da bismo ga stekli, moramo da prodamo realnu imovinu, robu ili usluge. Dakle, vrijednost naših sredstava je realna i nije naduvana starim programima kvantitativnog popuštanja.“

„Zbog toga je Crna Gora fer i razumno procijenjena investiciona destinacija“, zaključio je premijer a prenosi Fortune.

Globalna migracija bogatstva

Prema podacima iz Henley Private Wealth Migration Report-a, milioneri širom svijeta sve češće sele svoj kapital u sigurnije okruženje zbog ratova, trgovinskih tenzija i globalnih kriza.

U 2025. godini 142.000 milionera promijenilo je zemlju boravka, dok se za 2026. očekuje da će to učiniti oko 165.000.

Top 5 najbrže rastućih „milionerskih centara“ (2014–2024):

1. Crna Gora – rast od 124 odsto
2. Ujedinjeni Arapski Emirati – 98 odsto
3. Malta – 87 odsto
4. Poljska – 82 odsto
5. SAD – 78 odsto

„Crnogorski sistem niskih poreza, bez poreza na nasljeđe i poklone, čini je izuzetno atraktivnom za očuvanje bogatstva“, rekao je Dominik Volek iz kompanije Henley & Partners za magazin Fortune.

„U kombinaciji sa jadranskom obalom, luksuznim nekretninama i privlačnim mediteranskim načinom života, zemlja je postala idealno odredište za investitore koji traže kvalitetan život.“

Da bi neko postao poreski rezident Crne Gore, potrebno je da u zemlji provede više od 183 dana godišnje.

Premijer Crne Gore

Fortune dodaje i da je Spajić, prije nego što je ušao u politiku, gradio karijeru u finansijama: radio je kao kreditni analitičar u Goldman Sachsu, a kasnije postao partner u venture capital fondu u Singapuru. U vladu Crne Gore ušao je 2020. kao ministar finansija i socijalnog staranja, a u oktobru 2023. izabran je za premijera.

„Do 2025. godine, Spajić je četvrti najmlađi lider na svijetu, poslije Ibrahima Traorea (Burkina Faso), Danijela Noboe (Ekvador) i Kristrun Frostadotir (Island)“, navodi Fortune magazin.

Otvaranje izložbe “Srpkinja, heroina Velikog rata” u Vukovaru odloženo je za decembar zbog napetosti i zahtjeva gradonačelnika.

Predsednik Zajedničkog vijeća opština (ZVO) Dejan Drakulić objavio je da se odlaže otvaranje izložbe “Srpkinja, heroina Velikog rata”, koja je trebalo da bude održana u Vukovaru.

“S obzirom na događaje i zahtjev gradonačelnika za odlaganje izložbe, želimo da pošaljemo poruku mira i razumijevanja. Odlučili smo da otvaranje izložbe odložimo za decembar”, rekao je Drakulić.

Vukovarski gradonačelnik Marijan Pavliček, podsjetimo, zatražio je od organizatora izložbe, Srpskog kulturnog centra Vukovar, Zajedničkog vijeća opština i Generalnog konzulata RS, da izložbu, čije je otvaranje bilo zakazano za 11. novembar, odlože za period van mjeseca kada se obilježavaju Dani sjećanja na žrtve Vukovara, tokom kojih se odaje počast 2.717 poginulih i nestalih hrvatskih branilaca i civila.

Noć uoči planiranog otvaranja izložbe osvanule slike četnika i transparenti
U noći prije planiranog otvaranja, zgrada ZVO-a u kojoj je trebalo da se održi izložba o Srpkinjama u Prvom svjetskom ratu u Vukovaru, bila je oblijepljena plakatima i fotografijama iz vremena opsade grada 1991. godine. Na fasadi i prozorima pojavile su se slike pripadnika JNA i paravojnih jedinica, među kojima su fotografije zarobljenih civila i branilaca, prizori sa Veleprometa i masovnih grobnica, kao i vojnici sa oružjem. Uz njih su istaknuti natpisi “Ko o čemu, Srbi o herojima” i “Vlada RH ili RSK!?”.

Fotografije su, prema objavi na Fejsbuku, postavili pripadnici navijačke grupe Bad Blue Boys Vukovar, koji su poručili da je to njihova reakcija na najavljenu izložbu. Naveli su da im nije jasno “čemu vraćanje toliko duboko u prošlost, pored tolikih srpskih heroja iz ne tako davnih ratova”.

Nakon incidenata koji su pratili Dane srpske kulture u Splitu i Zagrebu, i zbog pojačanih tenzija u nedjelji obilježavanja Dana sjećanja na žrtvu Vukovara, otvaranje izložbe postalo je neizvjesno.

Ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek izjavila je da održavanje izložbe u ovom trenutku smatra neprimjerenim.

“U ovom trenutku povišenih tenzija zaista ne vidim smisao da konzulat Republike Srbije u Vukovaru, u nedjelji kada se sjećamo najveće traume iz Domovinskog rata i žrtava, organizuje takve događaje. To mi nije prihvatljivo”, rekla je Obuljen Koržinek.

Predsednik Zajedničkog vijeća opština Dejan Drakulić sada je potvrdio da se otvaranje izložbe odlaže.

Otkazano i književno veče
Podsjetimo, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat iz Beograda saopštilo je da je otkazano književno veče u okviru Dana srpske kulture u Hrvatskoj, na kojoj je trebalo da učestvuje u srijedu u Vukovaru. Organizatori nisu željeli da komentarišu otkazivanje, već su najavili saopštenje.

Na književnoj večeri “Mitrov danak, pjesnički sastanak”, Adligat je trebalo da predstavi rad Muzeja knjige i putovanja, kao i zbirke vezane za Hrvatsku, uključujući pisma Miroslava Krleže.

“Zar ni kordon policije ne bi bio dovoljan da nas zaštiti? Predavanje o muzeju i čitanje poezije pretvoriše se u, junačko djelo! Kažu, nepogodan je novembar jer podsjeća na period kada su činjeni zločini. A kada nije bilo zločina, svih nad svima?”, upitao je u saopštenju počasni predsjednik Adligata Viktor Lazić.

(Index)