Finansijski izvještaj „Šuma Republike Srpske“ za prošlu godinu pokazuje da je ovo javno preduzeće prezaduženo i da bez jasnog plana sanacije ili dokapitalizacije stečaj predstavlja jedini zakonit put kako bi se spriječilo dalje gomilanje dugova na štetu povjerilaca i njegov potpuni sunovrat.

Prema osnovnim ekonomskim zakonitostima, prezaduženost postoji kada imovina dužnika ne pokriva njegove postojeće obaveze, a taj parametar je ispunjen.

Osnovni kapital „Šuma“, pokazuje finansijski izvještaj za prošlu godinu u čijem posjedu je CAPITAL, iznosi oko 50 miliona maraka, a ukupni gubitak 61,7 miliona, što znači da je gubitak za skoro 12 miliona KM veći od osnovnog kapitala.

„Gubitak od 61,9 miliona je ‘pojeo’ cijeli osnovni kapital od 50 miliona KM. To znači da je preduzeće formalno-pravno prezaduženo, jer ima negativan neto kapital. Praktično, imovina firme više ne pripada akcionarima, već povjeriocima“, objašnjava za naš portal ekonomski analitičar koji insistira na anonimnosti.

Preduzeće preživljava isključivo od tuđeg novca
On objašnjava da prema zakonu o stečaju razlog za otvaranje stečajnog postupka predstavlja platežna nesposobnost stečajnog dužnika.

„Zakon kaže da ‘okolnost da stečajni dužnik može podmiriti u cijelosti ili djelimično potraživanja nekih povjerilaca samo po sebi ne znači da je platežno sposoban’. To je slučaj sa ‘Šumama’, ali taj formalni uslov za stečaj se u praksi često izbjegava i sigurno će se izbjeći i sada, jer nema šanse da će vlast priznati da je ‘Šume’ dovela do stečaja, iako je to praktično jedini izlaz da se to preduzeće postavi na zdrave noge“, objašnjava naš sagovornik.

On ističe da ‘Šume’ još uvijek imaju krvotok (likvidnost), ali da je srce (kapital) otkazalo i da je firma praktično na respiratoru, jer preživljava isključivo od tuđeg novca, odnosno dobavljača i kredita.

Naš sagovornik dalje objašnjava da su kratkoročne obaveze „Šuma“ na kraju prošle godine bile 78,8 miliona maraka, a tekuća sredstva 41,6 miliona KM.

„To znači da preduzeće ima negativan obrtni kapital od oko 37 miliona KM, što predstavlja školski primjer finansijske nestabilnosti i platežne nesposobnosti. ‘Šume’ su prošle godine ostvarile visok prihod od preko 263 miliona KM, ali su godinu završile sa neto gubitkom od 8,9 miliona KM. To što je rezultat ‘popravljen’, jer je napravljen za 6,6 miliona manji gubitak nego prethodne godine ne znači ništa, jer ovo javno preduzeće mora u restrukturisanje“, tvrdi naš sagovornik.

Preduzeće je visoko zavisno od eksternog finansiranja, objašnjava dalje i kaže da se bez dokapitalizacije ili korjenitog restrukturiranja troškova, a posebno ličnih primanja i proizvodnih usluga, preduzeće kreće ka potpunoj nelikvidnosti.

Prema njegovim riječima, najveću stavku u poslovanju od preko 128 miliona KM predstavljaju troškovi plata i naknada, što čini 50 odsto ukupnih rashoda i pokazuje da preduzeće ima ogroman broj viška zaposlenih.

Stanje pokušavaju popraviti kozmetičkim promjenama
„’Šume’ godišnje sijeku oko dva miliona kubika, a prema svjetskim standardima, na hiljadu kubika ide jedan zaposleni. Naše javno preduzeće bi trebalo da ima 2.000 radnika, a ono je na kraju prošle godine sa smanjenjem broja zaposlenih za 550 imalo 4.150 zaposlenih. To je neodrživo“, zaključuje on.

Kada se 128 miliona podijeli sa 4.150 zaposlenih, objašnjava dalje, ispada da bruto trošak plate po zaposlenom iznosi oko 31.000 KM.

„To znači da 2.000 hiljade viška zaposlenih godišnje pojedu 62 miliona KM. Ali ko će otpustiti 2.000 zaposlenih, pogotovo u izbornoj godini. Svi u lancu – od šumskih gazdinstava, preko uprave ‘Šuma’ do resornog ministarstva i Vlade znaju da to treba uraditi, ali znaju i da to nosi gubitak glasova i zato se svi ponašaju po principu ‘sijeci uši da zakrpiš dupe’, zaključuje naš sagovornik.

Alarmantni podaci
Kada je riječ o kratkoročnim i dugoročnim obavezama preduzeća, naš sagovornik kaže da je vidljivo značajno povećanje dugoročnih obaveza sa 12,3 na 31,1 milion KM, uz istovremeno smanjenje kratkoročnih obaveza sa 100 na 78 miliona KM.

„To pokazuje da je dio kratkoročnih obaveza pretvoren u dugoročne, što nije negativno. Međutim, neto priliv iz poslovnih aktivnosti pao je sa više od osam miliona na svega 1,1 milion KM. To je alarmantan pad koji pokazuje da operativno poslovanje jedva generiše gotovinu za servisiranje tekućih potreba“, objašnjava naš izvor.

Kozmetičkim promjenama, ističe on, pokušava se popraviti stanje u preduzeću koje zahtijeva teške rezove ili će neizbježno završiti u nelikvidnosti ili stečaju.

„Uprava ‘Šuma’ je prošle godine popravila stanje u mjeri da ovo javno preduzeće ne juri u provaliju sto kilometara na sat, već 95, što znači da bi tim tempom prestala da juri u provaliju za dvadeset godina, ali ‘Šume’ nemaju toliko vremena za bolne rezove i teške mjere koje se moraju preduzeti“, dočarava naš sagovornik.

On na kraju zaključuje da je preduzeće prošle godine u opremu investiralo 1,1 milion, što je simbolično u odnosu na veličinu stalnih sredstava od oko 122 miliona i amortizaciju od skoro 12 miliona KM.

„Ovakav tempo investiranja ne obezbjeđuje ni prostu reprodukciju imovine i samo dokazuje da ‘Šume’ nemaju para za najosnovnije stvari“, zaključuje on.
Capital