Connect with us

Svijet

USKORO IZBORI U TURSKOJ! Ima li Erdogan konkurenciju?

Do prije nekoliko godina Ekrem Imamoglu bio je malo poznat van Istanbula, a sada ga smatraju najozbiljnijim suparnikom Redžepa Tajipa Erdogana na predsjedničkim izborima 14. maja samo ako prije toga ne bude osuđen na zatvorsku kaznu.
Do 2019, malo ljudi u Turskoj znalo je za Imamoglua. Bio je načelnik jednog od okruga Grada na dva kontinenta, a onda je Republikanska narodna stranka (CHP) odlučila da ga kandiduje za gradonačelnika.

Na izborima za čelnika Istanbula, Imamoglu je prvo pobijedio u martu 2019. sa 13.000 glasova prednosti, ali su ti izbori poništeni nakon što se žalila Erdoanova Stranka pravde i razvoja (AKP).

Na ponovljenim izborima birači su bili još jasniji Imamoglu je pobijedio sa razlikom većom od 750.000 glasova.

Jedan od najjačih opozicionih kandidata koji bi mogao da poljulja Erdoanovu vlast u decembru 2022. osuđen je na kaznu zatvora zbog istanbulskih izbora. On je rekao da su oni koji su poništili izbore “idioti”, pa je sud to okvalifikovao kao “vrijeđanje službenih lica”.

Njegova kazna treba da traje dvije godine i sedam mjeseci zatvora, a drugostepeni sud tek treba da odluči da li će Imamoglu i biti osuđen.

Ako se to desi, on neće morati direktno u zatvor, jer turski zakon predviđa ovu mogućnost ako je kazna kraća od tri godine, ali neće više biti gradonačelnik Istanbula i imaće zabranu bavljenja politikom.

Ekrem Imamoglu rođen je 1970, studirao je na Kipru i u Istanbulu, gdje je najzad i stekao diplomu iz oblasti poslovne administracije.

Prije upliva u politiku, vodio je jedan istanbulski restoran kao i porodičnu građevinsku firmu, a od 2002. do 2003. bio je član Upravnog odbora Trabzonspora, fudbalskog kluba iz grada blizu rodnog mjesta.

Nakon inicijalnog uspjeha na lokalnim izborima 2019. godine, gradonačelnik Istanbula pokazao je da je ipak i dalje moguće pobijediti AKP, pa ga zato turski građani u mnogim anketama vide i kao potencijalnog nasljednika Erdoana na mjestu predsjednika Turske.

Bilo je i određenih kritika na Imamogluov račun kada je dijelove Istanbula 2019. pogodila katastrofalna poplava, političar nije odlučio da prekine ljetovanje, a kada je zemljotres pogodio istočni turski grad Elazig 2020, najprije je posjetio taj grad kao i mnogi drugi političari, ali je potom otputovao na skijanje, prenio je Deutsche Welle.

Gradonačelnik Istanbula tada se branio komentarom da “svako ima pravo da provede dva dana na skijanju sa svojom djecom”.

Imamoglu ne želi samo da bude zapažen u svojoj zemlji, već i na međunarodnom planu, pa njegov tim vodi naloge na engleskom jeziku na Twitteru i Instagramu, gdje se povremeno mogu videti fotografije posjeta stranih predstavnika, dodaje DW.

Predsjednički izbori u Turskoj biće najteži za Erdoana otkako je na vlasti, piše list FT, dodajući da na kompleksnu situaciju u zemlji utiču velika inflacija, rastuće siromaštvo i odnos predsjednika prema političkim protivnicima. Imamoglu dobija sve veću podršku različitog spektra birača, među kojima su i Kurdi, sekularna struja, ali i konzervativci, kojima se ne sviđa kako djeluje AKP.

“Ovi izbori baziraće se prije svega na ekonomskim pitanjima, ali presuda protiv Imamoglua ima potencijal da ih pretvori u sukob Davida i Golijata, što bi moglo dodatno da ojača Imamogluovu poziciju”, rekao je Emre Peker, direktor za Evropu u “Evroazija grupi”.

Imamoglu nijednog trenutka nije rekao da će biti kandidat na predsjedničkim izborima, ali njegove pristalice kažu da je zabrana turskog suda koja trenutno lebdi nad Imamogluom zapravo pokušaj Erdoana da unaprijed “onesposobi” bilo kog potencijalnog rivala.

Takođe, oni koji podržavaju Imamoglua smatraju i da bi ovo moglo da se “obije o glavu” Erdoanu, pa bi razljućeni birači svejedno mogli da daju veću podršku opoziciji, bilo da je Imamoglu kandidat ili ne, a on sam predviđa kraj aktuelne vlasti.

“Napadaju demokratiju, doslovno ograničavajući ljudima pravo na izbor. Glasači će odgovoriti na ovo poniženje kada dođu izbori i aktuelna vlada pretrpjeće težak poraz”, rekao je Imamoglu za FT.

Uprkos onima koji smatraju da ima uticaja na kaznu koju je turski sud izrekao Imamogluu, Erdoan negira bilo kakvu odgovornost.

“Niko ne može da dovede u pitanje posvećenost demokratiji i legitimnim političkim metodama”, rekao je Erdoan, usput optužujući opozicione rivale da “koriste presudu protiv Imamoglua kako bi sakupljali političke poene”.

Nedavno istraživanje koje je sproveo “MetroPoll” pokazuje da bi Imamoglu, uprkos presudi, i dalje mogao da pobijedi Erdogana i da mu popularnost nije opala.

Međutim, šest opozicionih partija, koje su se ujedinile pred izbore, i dalje ne imenuju zajedničkog kandidata koji bi parirao Erdoganu ako to ne bude Imamoglu, najverovatnije će zajednički kandidat biti Kemal Kiličdaroglu, lider stranke CHP.

Related Topics:

Svijet

LAVROV I SLUŽBENO POTVRDIO “Tramp je pozvan u Rusiju”

Predsjednik SAD Donald Tramp dobio je poziv da posjeti Rusiju, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

“Kao što znate, pozvan je. Predsjednik /Rusije Vladimir/ Putin je tokom konferencije za novinare na Aljasci potvrdio poziv, a Donald Tramp je, ako se dobro sjećam, rekao da je to veoma zanimljivo”, rekao je Lavrov za medijski servis “Rusija 24”.

Putin i Tramp sastali su se u petak, 15. avgusta, na Aljasci.

Nastavi čitati

Svijet

TRAMP: Rusija je MOĆNA VOJNA DRŽAVA – nema povratka KRIMA Kijevu, niti UKRAJINA može u NATO

Predsjednik SAD je, komentarišući potrebu Kijeva da napravi ustupke kako bi se riješio sukob, ocenio da Zelenski mora pokazati fleksibilnost.

Evropski lideri na sastanku u Bijeloj kući razumeli su potrebu za teritorijalnim ustupcima Ukrajini, ocijenio je američki lider.

“Odluke u pregovorima će donositi Putin i Zelenski, SAD su daleko od sukoba. Nemoguće je vratiti Krim Ukrajini, a takođe nije moguće da se Kijev pridruži NATO-u”, poručio je Tramp. Američki lider je istakao da je Rusija moćna vojna država, sviđalo se to nekome ili ne.

Prema Trampovim riječima, Francuska i Nemačka žele da rasporede snage u Ukrajini, ali to “neće stvoriti probleme sa Rusijom”.

Američki predsednik Donald Tramp sastao se u ponedeljak u Bijeloj kući sa evropskim liderima i Vladimirom Zelenskim, sa kojima je razgovarao o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu, Tramp je najavio i razgovore o mogućnoj razmjeni teritorija.
Tramp je nakon sastanka pozvao telefonom predsjednika Rusije Vladimira Putina i kojeg je informisao o rezultatima pregovora u Vašingtonu.

Nastavi čitati

Svijet

Gotovo DOGOVOREN sastanak – TRAMP najavio susret Putina i Zelenskog

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da američke trupe neće biti raspoređene američke trupe da brane granicu Ukrajine ni pod jednom bezbednosnom garancijom koja proizilazi iz mirovnog sporazuma o okončanju ruske invazije.

On je u intervjuu za Foks njuz rekao je da su evropski saveznici spremni da pošalju svoje vojnike na teren u Ukrajini kao deo bezbednosne garancije i da su SAD “spremne da im pomognu u vezi sa stvarima”.

“Kada je reč o bezbednosnim garancijama, oni (EU) su spremni da postave ljude na zemlji. Mi smo spremni da im pomognemo, posebno, možda, u vazduhu. Jer niko nema stvari koje mi imamo”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako se postigne mirovni sporazum, “neće biti problema u dužem vremenskom periodu”.

“Postojaće određene bezbednosne garancije. Ali neće biti NATO-a , to je nešto što se definitivno nikada neće dogoditi”, dodao je.

On je istakao da je “na neki način već dogovorio” sastanak između ruskog lidera Vladimira Putina Putina i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali da oni moraju da donesu konačnu odluku.

“Nekako sam se dogovorio sa Putinom i Zelenskim, i znate, oni su ti koji moraju da donose odluke, mi smo 7.000 milja daleko. Oni su ti koji moraju da povuku poteze”, rekao je Tramp i dodao da bi, ako bilateralni sastanci uspeju, on bio spreman da organizuje trilateralni sastanak i ” zaključio sporazum”.

Na pitanje Foks njuza o planovima da pokuša da organizuje bilateralni sastanak između Putina i Zelenskog, Tramp je istakao i da neki evropski lideri nemaju istu hitnost kao on kada je reč o zaustavljanju rata u Ukrajini i da je jedan od evropskih lidera u Beloj kući preporučio ponovni sastanak za “još mesec ili dva”.

“Jedan od gospodina, koji je sjajan momak, nadam se da ga nisam uvredio. Rekao je: ‘Pa, hajde da se vidimo za mesec ili dva i da vidimo’. Rekao sam: ‘Mesec ili dva? Imaćete još 40.000 mrtvih za mesec ili dva. to mora da se uradi večeras’. I jesam, zapravo. Pozvao sam predsednika Putina i pokušavam da zakažem sastanak sa predsednikom Zelenskim”, rekao je Tramp.

On je naveo da postoji “toplina” u odnosima između njega i ruskog predsednika Vladimira Putina, što se, kako kaže, moglo videti prilikom njihovog susreta prošlog petka u Enkoridžu na Aljasci.

“Videli ste to kada je on izašao iz aviona, kada sam i ja izašao iz aviona, postoji toplina… postoji taj prijatan osećaj… i to je dobra stvar, a ne loša stvar”, rekao je američki lider.

Na pitanje o jučerašnjem telefonskom razgovoru između njega i Putina, koji se odigrao dok su evropski lideri i ukrajinski predsednik bili u Beloj kući, Tramp je rekao da nije razgovarao sa predsednikom Rusije pred ostalim svetskim liderima jer je smatrao da bi to, kako je naveo, “bilo nepoštovanje” prema Putinu.

“Nisam to uradio pred njima, mislio sam da bi to bilo nepoštovanje prema predsedniku Putinu, znate da to ne bih uradio, jer nisu imali najtoplije odnose i zapravo predsednik Putin nije hteo da razgovara sa ljudima iz Evrope. Mislim, to je bio deo problema”, dodao je Tramp.

Tramp je naveo da su, po njegovom osećaju, Putin i Zelenski “u malo boljim odnosima nego što je očekivao”, iako i dalje postoji “ogromno nepoverenje”.

Nastavi čitati

Aktuelno