U Galeriji Muzeja Hercegovine večeras je održana humanitarna aukcija radova nastalih na ovogodišnjoj Međunarodnoj umjetničkoj likovnoj koloniji “Kolo”, čiji su autori 13 regionalnih i pet domaćih umjetnika, na kojoj je prikupljeno više od 11.000 KM za socijalno ugrožene porodice.

Selektor Umjetničke kolonije “Kolo” Dražen Milić rekao je novinarima da je sav prihod od aukcije slika namijenjen fondu za djecu iz socijalno ugroženih porodica.

“Ove godine 40 umjetnika izlaže, sve slikarske tehnike su zastupljene, čak imamo skulpture i mozaike”, rekao je Milić, prenosi Srna.

Slikar Lidija Živković rekla je da njena slika nosi naziv “Kapije svetlosti”, navodeći da je zlato kao materijal inspiriše, te da je riječ o kombinovanoj tehnici od 24 karatnih zlatnih listića i plave boje.

“Velika je radost biti deo ove izložbe, biti u Trebinju i doprineti humanitarnoj izložbi”, rekla je Živkovićeva.

Direktor Muzeja Hercegovine Ivana Grujić rekla je da je humanitarna kolonija počela od 2017. godine, za sve ove godine trajanja kolonije sakupljeno dosta novca za različita udruženja i pojedince.

“Ovo je zaista lepo, ovo se radi svuda u svetu, organizuju se aukcije slika koje omogućavaju ljudima da priušte umetničko delo za mnogo manje novca nego što je to na tržištu, a i ulepšaju nečiji život”, rekla je Grujićeva.

Pune tezge i rafovi ranog povrća donose sa sobom opasnost ukoliko se ne pripreme dobro za ishranu – na domaćem tržištu jagode i zelena salata nose najveći rizik da u sebi sadrže ostatke pesticida.

Da li voće i povrće koje jedemo u sebi ima više ostataka pesticida od onoga što je dozvoljeno pitanje je koje se provlači godinama, a vrste voća u kojima bi se pesticidi najlakše mogli naći su jagode, breskve i jabuke, dok je kod povrća najrizičnija zelena salata.

Prof. dr Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da jagoda sasvim sigurno spada u najrizičnije vrste.

– Kod jagode je vrlo kratak agrotehnički rok od cvjetanja do berbe, a ona je naročito u fazi zrelosti izložena patogenima i štetočinama, kao i truleži. Vi morate da ih tretirate pred berbu – objašnjava Stević, prenosi Lepa i Srećna.

Pofesor Stević kaže da je i breskva voće kod kojeg se relativno često nalazi povećana koncentracija pesticida.

 Breskva se dosta tretira. Probleme prave insekticidi, koji se koriste blizu berbe, i fungicidi. Kod breskve je stanje nešto povoljnije u odnosu na jagodu – kaže Stević.

PageBreak

Jabuka je voće koje se najviše tretira, pogotovo u zemljama iz kojih je uvozimo, kao što su Italija i Poljska.

– Oni tretiraju jabuku od 22 do 24 puta, a kod nas se tretira i do sedam puta manje – kaže Stević.

Međutim, kako objašnjava Stević, to ne znači da u njoj ima najviše ostataka pesticida.

– Jabuka ima daleko duži vegetacioni period od jagoda, a nema tretiranja na tri nedelje do berbe i najveći deo tretiranja obavi se već do maja – dodaje sagovornik.

„Željeznice Republike Srpske“ u prvom kvartalu ove godine poslovale su sa gubitkom od 10,5 miliona KM, što je za oko četiri miliona više nego prošle godine.

Kvartalni finansijski izvještaj, koji je objavljen na Banjalučkoj berzi, pokazuje da su ukupni prihodi „Željeznica“ iznosili 10,4 miliona, a rashodi 20,9 miliona KM.

Ukupni rashodi u poređenju sa istim periodom prošle godine su se smanjili za milion KM, ali su im prihodi smanjeni za čak pet miliona, prenosi Capital.

Veliki pad bilježe prihodi od pruženih usluga, koji su smanjeni sa 10,2 miliona na 7,7 miliona KM.

Na plate, naknade i ostala lična primanja potrošeno je 11,7 miliona KM, što je za 200.000 KM manje. Troškovi bruto plata su porasli zbog povećanja minimalne plate, dok su smanjeni troškovi ostalih ličnih primanja.

Preduzeće trenutno ima 1.788 zaposlenih, što je za 166 radnika manje nego godinu ranije.

Uprkos smanjenju broja radnika, ŽRS se suočavaju sa problemima u isplati plata. Zaposlenima su u prethodnim mjesecima kasnile plate, zbog čega su prijetili štrajkom koji nije zaživio.

Uprava preduzeća i nadležni resor u Vladi Srpske garantovali su sindikatu „Željeznica“ da će im biti ispunjeni zahtjevi kao i redovno isplaćivati platu, što se nije ostvarilo.

Akumulirani gubitak preduzeća na kraju marta iznosio je 288 miliona KM.

Podsjećamo, preduzeće je od 2017. do kraja prošle godine sprovodilo proces restrukturiranja uz podršku kredita Svjetske banke vrijednog 100 miliona KM.

Jedan od uslova tog procesa bilo je smanjenje broja zaposlenih za hiljadu, što je do danas i ostvareno.

Međutim, plan da ovo preduzeće nakon restrukturiranja bude finansijski održivo i profitabilno očigledno nije uspio i ono svakim danom tone sve dublje.