Više od 100.000 ljudi napustilo je domove ili je dobilo naredbu da ostane u zatvorenim prostorima zbog velikih šumskih požara koji su zahvatili Španiju i Francusku, dok je Madrid proglasio nacionalnu vanrednu situaciju, a francuske vlasti naredile potpunu evakuaciju jednog od najpoznatijih letovališta u zemlji kopnenim i morskim putem.

Vlasti na jugozapadu Francuske naredile su evakuaciju poluostrva Kap Fere na obali Atlantika “selo po selo” zbog “intenzivnog i krajnje nepredvidivog” požara koji je zahvatio više od 12.500 hektara šume.

Vlada Španije proglasila je prvu nacionalnu vanrednu situaciju zbog šumskog požara nakon što su se dva velika požara spojila u jedan u blizini Madrida, dok je treći bio na ivici da im se pridruži, usljed visokih temperatura i izuzetno suvih uslova širom juga Evrope, piše Gardijan.

Obje zemlje zatražile su pomoć Evropske unije.

Predsjednica vlade autonomne zajednice Madrid Izabel Dijaz Ajuso ocijenila je da je riječ o “najgorem požaru u istoriji regiona” i “situaciji bez presedana, savršenoj oluji ekstremno visokih temperatura i neprekidnih vetrova”.

Prefektura Žironde saopštila je da je više od 60.000 ljudi evakuisano za dva dana zbog požara kod Kap Ferea, među kojima su hiljade turista iz kampova i iznajmljenih kuća.

Naučnici upozoravaju da klimatske promjene dovode do češćih i ekstremnijih vremenskih pojava, isušivanja zemljišta i vodotokova, povećanja rizika od požara i hiljada prevremenih smrti.

Oko 800 vatrogasaca i četiri aviona za gašenje požara borili su se protiv požara u oblasti Žironde severno od zaliva Arkašon, ali vatra koja je izbila u sredu kod sela Saumos, oko 40 kilometara zapadno od Bordoa, još nije bila stavljena pod kontrolu.

Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da je aktivirao mehanizam civilne zaštite EU, dok se zemlja, koja se od maja suočila sa tri gotovo uzastopna toplotna talasa, bori sa brojnim požarima uglavnom na jugozapadu i jugoistoku.

Podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare pokazuju da je intenzitet požara u EU dostigao rekordne vrednosti za ovaj period godine.

Do 22. jula izgorjelo je približno dvostruko više zemljišta nego što je prosjek za isti datum u prethodne dvije decenije.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da Vašington trenutno pregovara sa Iranom o okončanju rata i ocenio da Teheran postaje “sve ozbiljniji” u razgovorima, ali je naglasio da još nije doneta odluka o eventualnim velikim američkim vojnim udarima.

“Trenutno razgovaramo sa njima. Mislim da postaju sve ozbiljniji kako dani prolaze, možda iz očiglednog razloga. Ali trenutno razgovaramo sa njima”, rekao je Tramp.

On je dodao da Iran još nije spreman da zaključi sporazum, ali da postoji mogućnost pregovora.

“Iran još nije spreman za dogovor, ali razgovaramo sa njima i možemo da pregovaramo”, rekao je Tramp.

Američki predsednik naveo je da SAD imaju dve mogućnosti kada je reč o Iranu – nastavak vojnih udara i uništavanje iranskih kapaciteta ili postizanje sporazuma kroz pregovore.

“Imamo dve opcije kada je reč o Iranu: ili ćemo nastaviti vojne udare i uništiti njegove sposobnosti ili ćemo postići sporazum. Trenutno pregovaramo sa njima”, rekao je Tramp.

Američki predsednik je, prenosi AP, dodao i da su “gotovo svi” uključeni u razgovore sa Iranom, navodeći da u pregovorima učestvuju potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i “mnogo drugih ljudi”.

“Videćemo šta će iz toga proizaći”, rekao je predsednik SAD.

Istovremeno, Tramp je istakao i da mu se “ne žuri” i da ne oseća pritisak da okonča rat u Iranu zbog nadolazećih izbora za Kongres SAD u novembru.

On je rekao i da neće dozvoliti da rastuće cene gasa i inflacija da utiču na njegovu odluku o ratu u Iranu.

“Moramo to da uradimo kako treba”, rekao je Tramp, dodajući da će se “izbori pobrinuti sami za sebe”.

Američki predsednik je, između ostalog, odbio da odgovori na pitanje novinara da li bi uništavanje elektrana i mostova u Iranu predstavljalo ratni zločin.

“Neću da odgovorim na to pitanje. Iz kog ste medija?”, rekao je Tramp novinaru.

Kada je novinar odgovorio da radi za Njujork tajms, američki predsednik je uzvratio da je znao.

“Pretpostavio sam. Propali Njujork tajms”.

(Tanjug)

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, rekao je da je njegovog oca unazad dvije sedmice posjetio sveštenik Vojislav Bilbija i da su čak uspjeli da odigraju partiju šaha.

Rekao je kako generalu posjete mnogo znače i da je neko uvijek s njim.

Najavio je da će njegovog oca naredne sedmice u Hagu posjetiti Ambasador Srbije u Nizozemskoj i državni sekretar Livija Pavićević, a u petak dva najbliskija ratna druga i prijatelja, jedan iz Republike Srpske i jedan koji sad živi u inostranstvu.

Darko Mladić je rekao da u Hagu nisu prihvatili nikakvu sugestiju ljekara iz Srbije u vezi sa liječenjem njegovog oca i da terapiju “guraju po svom”.

On i njegov najmlađi sin danas su se video-pozivom čuli sa generalom za koga je rekao da je loše, ali stabilno.

“Pola sata smo pomalo pričali. Sretan sam da je stanje sad stabilno i da se ne pogorša”, rekao je Darko Mladić, prenosi Srna, danas 24. jula.

Više od dva mjeseca čekaju odgovor

Rekao je i kako generala više od dva mjeseca čeka odgovor na pismo koje je uputila komitetima UN za ljudska prava nakon posljednjeg odbijanja Haga da ga zbog teškog zdravstvenog stanja puste na liječenje u Srbiju.

“Nemamo još nikakav odgovor, inače, sporo odgovaraju i to može da traje mesecima. Oni bi morali da nam daju bilo kakav odgovor”, rekao je Darko Mladić.

Film pri kraju

Kada je riječ o snimanju filma o njegovom ocu, Darko je naveo da je 95 odsto materijala snimljeno i da će se, kada obezbijede računar, krenuti sa montažom.

Haški Mehanizam odbio je 14. maja zahtjev odbrane da general Ratko Mladić bude pušten na liječenje u Srbiju zbog teškog zdravstvenog stanja. Neposredno nakon toga odbrana se obratila različitim komitetima UN za ljudska prava, koji do sada nisu poslali nikakav odgovor.

General se od 2024. godine nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu, gdje je pod palijativnom njegom.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu više puta je odbio zahtjev da general Mladić bude pušten na privremenu slobodu na liječenje u Srbiju.