Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je danas da su, iako NATO ne radi direktno na stvaranju tzv. kosovske vojske, neke članice Alijanse u taj proces direktno involvirane, i istakao da sva vojna pomoć koju Priština dobija predstavlja opasnost za Srbiju

Vučević je za TV Prva rekao da je najavljena isporuka raketa “džavelin” Prištini od strane Sjedinjenih Država nije jedina vojna pomoć koju Priština dobija od strane članica Alijanse.

-Kada dodate sve ono što su im ranije isporučili Turci, Nemci i Hrvati. Zatim Britanci koji sa njima rade obuku, imaju strateške dogovore, poveli su njihovih tih tzv. deset vojnika i na Folklandska, odnosno Malvinska ostrva. Zbog toga smo imali problem sa Argentinom, koja, naravno, ne priznaje Kosovo, pa je pisala protestu notu Srbiji i pitala zašto ono što oni vide kao deo Srbije participira na nečemu što ugrožava njihov suverenitet – rekao je Vučević.

On je naglasio da Srbiji treba mir, a ne rat i da je, prije svega, vojska neko ko ne želi sukobe, jer zna šta oni znače.

-Mi čuvamo mir, jer Srbija pobeđuje u miru. Mi želimo da se realizuje projekat Srbija 2027. Vojska je tu da bude garant mira i čuvar slobode naše države. Ali, vojska vas čuva da ne budete zrno koje bi pozobala bilo koja vrana, ili neka druga ptica grabljivica koja bi doletela i pokušala da proguta Srbiju – rekao je Vučević i dodao da iz tog razloga vojska prati šta se dešava u regionu.

Ministar odbrane je pojasnio da misli na hrvatska oklopna vozila koja dolaze u Beli Manastir, grad koji se nalazi u blizini granice Srbije.

-Za šta je to potrebno? Kupuju 12 aviona “rafali“. Nesumnjivo je da Hrvatska mnogo ulaže u vojsku, njihov vojni budžet raste rapidno, deo su NATO alijanse i ne treba potceniti ono što oni rade – rekao je Vučević.

Govoreći o vojnim ulaganjima naše zemlje, Vučević je istakao da je Srbija 2023. godine na odbranu potrošila milijardu i 510 miliona dolara i da vojni budžet iznosi dva odsto BDP-a.

-Mi imamo i druge izvore finansiranja, velike korporacije u okviru namenske industrije, koje imaju sopstvene budžete i mogu da ulažu i ostvaruju, odnosno izvršavaju određene zadatke koji se tiču odbrane države. Mi ćemo nastaviti da ulažemo, ne da bismo se trkali sa nekim, ne da bismo trošili besmisleno novac ili ogromne količine novca, nego da bi država bila mirnija i sigurnija – rekao je Vučević i još jednom ponovio da se Srbija ne sprema za rat.

On je naveo da 30. januara predstoji sastanak sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u okviru kog će biti predstavljen godišnji izvještaj o stanju u Vojsci, dodajući da na te sastanke dolazi kompletan vrh vojske i Ministarstva odbrane i da se razgovara o onome što je urađeno, ali pruje svega se definišu ciljevi i zadaci za naredni period.

Govoreći o prijedlogu za uvođenje vojnog roka, rekao je da vjeruje da će to pitanje biti rešeno do kraja ove godine.

-Apsolutno ostajemo vrlo čvrsti kao Ministarstvo odbrane sa tim zahtevom ili sa tom inicijativom. Čekamo da dobijemo i formalan odgovor vojnog kabineta, predsednika Srbije kao vrhovnog komandanta oružanih snaga. Čeka nas, naravno, i nova Vlada i nova Narodna skupština. Narodna skupština donosi akte kojima se to reaktivira. Ostaje i organizacija – od regrutnih centara, zdravstvenih centara koji treba da vrše zdravstvene preglede. Naravno, infrastrukture kasarne koje treba da prilagodimo novim uslovima života. Mi imamo i budžet koji bi morao da bude u toj pripremnoj godini. I onda, naravno, da vidimo i koliko će biti trajanje vojnog roka na predlog Vojske i Ministarstva odbrane – rekao je on i dodao da ostaje da se riješi i pitanje civilnog služenja vojnog roka.

Kada je ruječ o predstojećem konstituisanju Skupštine, Vučević je naveo da očekuje da verifikaciju mandata i konstituisanje Skupštine u prvoj polovini februara i dodao da od tog trenutka teče rok od 90 dana za konstituisanje Skupštine.

-Mislim da će početkom sledeće nedelje biti zvanično proglašeni rezultati i za Beograd i tu će isto krenuti rok od 30 dana za konstituisanje skupštine – naveo je Vučević. Osvrćući se na raspravu u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji, istakao je da je ta tema iskorišćena da bi se napala Srbija zbog toga što ne želi da prizna nezavisnost tzv. Kosova i uvede sankcije Rusiji.