Connect with us

Društvo

AJVAR DUPLO SKUPLJI: Kilogram paprika dvije do tri marke, kao i paradajz

Interesovanje građana za kupovinu povrćaza pravljenje ziminice je opalo u odnosu na prošlu godinu. Glavnirazlog su veće cijene povrća. Tako su na tržnici paprike, paradajz, krastavci, skuplji za 50 odsto nego prošle godine. Kada se doda i cijena ulja sada 5 KM, a lani je bila dvije, sve manje građana se odlučuje za nabavku povrća i pravljenja zimice.

Oni koji će da prave zimnicu, to prije svega rade od povrća iz svoje bašte itako mogu da prođu nešto jeftinije. Za sveostale riješenje j eu marketima, ali i tu će morati da izdvoje znatno više novca nego prošle godine.

Cijene tegle ajvara,miješane salate se kreću od 5 KM pa nadalje, zavisno od pakovanja. Prošle godine su se za pet KM mogle kupii dvije tegle salate.

Ljiljana Mitrović iz Šamca, ističe za „Novosti“ da kao i svake godine, tako i ove zimnicu pravi iz domaćeg uzgoja. Kako navodi, nisu u pitanju samo cene koje svakodnevno rastu, nego i sam kvalitet povrća.

–Volim da u svojoj kući imam domaće proizvode jer su zdraviji, ukusniji i znaš šta jedeš. Sada je sve skuplje ali mislim da se mnogo više isplati  zimnicu od proizvoda iz vlastitog izgoja. Mislim da se ćemo narednih godina vraćati tradicionalnim receptima – govori Mitrovićeva.

Istog mišljenja je i Stojanka Srdić iz Banjaluke, koja svake godine ubire plodove vlastitog rada.

–To je naša porodična tradicija koja se prenosi sa koljena na koljeno, pa umesto da potražim na tržnici sve što mi je potrebno za pripremu zimnice, ja odem u svoju baštu – izjavila je naša sagovornica.

Katarina Božić iz Trna kaže da su tek počeli da prave zimnicu, ali u manjim količinama nego prije. Ajvar prave od svog domaćeg povrća jer je isplativije, a i ukusnije.

Ipak, uprkos rastu cijena, pojedini građani prinuđeni su da posete gradske tržnice kako bi prikupili potrebne sastojke. Jedna od njih je domaćica Jovana Mijić iz Doboja, koja je sa nama podijelila recept za vrhunski ajvar.

–Kako bismo napravili dobar ajvar najbitnije je kvalitet povrća, patlidžana i crvenih roga paprika. Ne pitamo za cijenu, jer kvalitet je bitan presudan za dobru salatu, ili za ajvar koga mnogi vole da jedu. Posebno biserno mjesto uzimnici je kupus, biser naše kuhinje i zauzima važno mjesto u našem jelovniku. Možemo ga pripremati kao podvarak, sarmu, kupus čorbu,čuveni kiseli kupus je vitaminski bomba i skladište „c“ vitamina –  otkrila je Mijićeva za „Novosti“ i dodaje:

–Septembar mesec je vreme je za zimnicu, to je najljepši i najbogatiji mjesec u godini kada ubiremo plodove višemesečnog truda i rada. Ono što nemamo u bašti naći ćemo na tržnici. Ne pitamo koliko košta ni patlidžan ni crvene roge za ajvar.

Foto: Prinskrin Jujtub Aurorora recepti

Prema riječima prodavaca, poskupljenja su gotovo svakodnevna, što je, kako dodaju, dovelo do pada prodaje pojedinih proizvoda.

–Ljudima se ne isplati da kupuju gajbicu parpika, više odlučuju za kupovinu kupusa. Paprike su poskupijele,pa sada kilogram paprika košta između dve i tri KM, koliko je i paradajz. Cijena kupusa se kreće, u zavisnosti od kvaliteta, između 1,5 i tri KM, dok je kilogram krastavaca oko dve marke – ističu trgovci.

Predsjednik Udruženja potrošača „Don“ Prijedor Murisa Marić istakla je da ukoliko uzmemo u obzir da su cijene tegli niže od cena povrća, uprkos rodnoj godini, predstavlja izuzetno veliki udar na džepove potrošača.

–Mislim da ovo nije dobro ako pričamo o tržniciama. Kada je riječ o marketima, oni imaju malo drugačiji ugovor sa nabavljačima, pa samim tim i drugačije cijene kada se radi o ovakvoj vrsti robe. Ovo što se dešava na pijacama mislim da definitivno ne ide u korist potrošača. Posebno kada je reč o paprikama, čije cene su drastično porasle u odnosu na prethodnu godinu – zaključila je Marićeva za „Novosti“.

Novosti

Related Topics:

Društvo

NEMA RAZLOGA ZA RADOST! Evo kakve nas vremenske prilike očekuju do kraja maja

Usljed pojačane ciklonske aktivnosti nad Evropom, u Bosni i Hercegovini se u naredne dvije sedmice očekuje nestabilno vrijeme, praćeno čestim padavinama i izraženim oscilacijama temperaturnog režima.

Do petka se očekuje dotok toplije vazdušne mase sa juga, što će usloviti postepeni porast temperature vazduha, uz povremene slabe padavine u obliku pljuskova.

Od 23. do 27. maja prognozira se nova promjena vremena, uz prodor hladnijeg vazduha sa sjevera. U tom periodu očekuju se niže temperature u odnosu na višegodišnji prosjek, kao i obilnije padavine, posebno na sjeveru zemlje. Na jugu zemlje, povremene slabe padavine moguće su do 25. maja, nakon čega se prognozira stabilnije i suvo vrijeme uz pojavu bure, koje bi se moglo zadržati do kraja mjeseca.
Do 23. maja jutra u Bosni sa temperaturama od 7 do 12 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 9 do 14 stepeni Celzijusovih. Tokom dana, u Bosni se očekuju temperature od 15 do 20 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 19 do 24 stepeni Celzijusovih.

Stiže hladniji period

Hladniji period uz temperature vazduha niže od prosječnih, očekuje se od 23. do 27. maja. U Bosni će minimalne vrijednosti biti od 4 do 9 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini između 6 i 11 stepeni Celzijusovih. Dnevne temperature u Bosni kretaće se od 10 do 15 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 16 do 20 stepeni Celzijusovih, prenosi N1.

Porast temperatura

Blagi porast temperatura moguć je od 28. maja, sa vrijednostima tokom jutra u Bosni od 6 do 11 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini između 8 i 13 stepeni Celzijusovih, danju temperature u Bosni kretaće se od 13 do 18 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 18 do 23 stepeni Celzijusovih, saopšteno je iz FHMZ BiH.

Nastavi čitati

Društvo

Obućari ostaju bez narudžbi, PLJUŠTE OTKAZI

Industrija tekstila, kože i obuće u Republici Srpskoj nalazi se u velikom problemu, jer im je smanjena potražnja, ali i prodaja njihovih proizvoda, došlo je do otpuštanja radnika, ističu naši sagovornici iz ove oblasti te dodaju da je ova privredna grana dotakla dno.

Radovan Pazurević, vlasnik kompanije “Sanino” iz Dervente, koji je ujedno predsjednik Područne privredne komore Doboj, kazao je za “Nezavisne novine” da je veoma smanjena prodaja, a samim tim i narudžbe, te dodao, što se tiče ove grane privrede, da je dotakla dno.

“Novih partnera nemamo, ne pamtim kada nam je neko pokucao na vrata u vezi s tim pitanju”, kazao je Pazurević i dodaje da nemaju čak ni poziva da se neko interesuje za njihove usluge i proizvode.

Kako je rekao, što se tiče narudžbi koje imaju od inostranih partnera, taj broj, barem kod njih, nije se mijenjao.

“Nažalost, smanjio se broj zaposlenih radnika u ovoj grani. Mi nismo nikoga otpuštali, međutim jedan broj radnika je otišao, neko u penziju, neko u inostranstvo, ali mi zbog nedostatka posla nismo nikog otpustili”, kazao je Pazurević i dodao da je broj zaposlenih radnika sada u odnosu na godinu i po ranije manji za više od 120.

“Kada počne nova sezona, od kraja septembra i oktobra, možda bi mogla biti malo bolja situacija, samo zbog činjenice da su u proteklom periodu ispražnjena skladišta u Evropi”, kazao je Pazurević.

Da je vrlo teška situacija u ovoj oblasti, saglasan je i Marinko Umičević, tehnički direktor Tvornice obuće “Bema” iz Banjaluke, koji ističe da je kriza u Evropi uticala na takvo stanje.

“Nedavno nam je jedan naš partner za kojeg radimo javio da prekidamo saradnju, jer zatvaraju fabrike, dvije u Slovačkoj, jednu u Albaniji, jer nema prodaje obuće”, kazao je Umičević.

Kako je pojasnio, dok ne prestane sukob u Ukrajini, obućari iz Republike Srpske imaće velike probleme.

“Prodaja je stala kompletno, budući da mi u Njemačku izvozimo najviše, a oni su sada u najvećoj krizi”, kazao je Umičević i istakao da on misli da će se ova industrija ugasiti za pet-šest godina.

Pojasnio je da nema novih narudžbi, što je najveći problem ove grane.

Dodao je da je jako zabrinut šta će sve biti u narednim mjesecima.

Prema njegovim riječima, veoma je teško predvidjeti šta će se dešavati te istakao da privrednici iz ove grane na to ne mogu uticati.

Aleksandra Mihajlović Bijelić, sekretar Udruženja tekstila, kože i obuće Privredne komore Republike Srpske, kazala je da još nema naznaka za oporavak ove industrije.

“Smanjene su narudžbe, neka preduzeća čak su smanjila i broj radnika”, kazala je Mihajlović Bijelićeva.

Ističe da će, poboljšanje situacije u ovoj grani privrede zavisiti od globalnih lanaca vrijednosti.

“Još nema naznaka poboljšanja. S obzirom na to da naše kompanije zavise od stranih preduzeća za koja rade usluge, odnosno lon poslove, ona prvenstveno zavise i od ponude i potražnje na stranom tržištu”, kazala je Mihajlović Bijelićeva.

Nastavi čitati

Društvo

USPORAVANJE EKONOMIJE: Povećanje plata nije urodilo željenim rezultatom

Podaci ukazuju na usporavanje ekonomije BiH početkom godine, industrijska proizvodnja nastavila je pad, dok je promet u maloprodaji takođe opao, navedeno je u najnovijem Izvještaju Evropske komisije o stanju ekonomija zemalja u procesu proširenja.

Kako ističu, Centralna banka BiH revidirala je prema dolje svoju projekciju rasta ekonomije za 2025. godinu na 2,4 odsto, uglavnom zbog očekivanog slabljenja eksterne potražnje. Istovremeno, prognoza inflacije povećana je na 3,5 odsto za 2025. godinu, prvenstveno zbog domaćih pritisaka na cijene, proisteklih iz snažnog rasta plata.

Iz ovoga se može zaključiti da Evropska komisija indirektno kritikuje odluku o povećanju plata, za koju su mnogi ekonomski stručnjaci upozoravali da nije zasnovana na realnim ekonomskim pokazateljima.

“U četvrtom kvartalu 2024. godine sezonski prilagođen kvartalni rast realnog bruto domaćeg proizvoda ostao je nešto ispod jedan odsto, dok je na godišnjem nivou iznosio 2,5 odsto, nakon rasta od 2,6 odsto u prethodna tri mjeseca. Glavni pokretači rasta na strani proizvodnje bili su trgovina, transport i turizam, dok je industrijski sektor, koji čini oko 20 odsto ukupne bruto dodate vrijednosti, zabilježio pad deseti uzastopni kvartal”, navedeno je u izvještaju.

Podsjećaju da su vlasti BiH 18. marta predale Evropskoj komisiji svoj Program ekonomskih reformi za period 2025-2027. godine, u kojem se predviđa ubrzanje rasta realnog BDP-a sa 2,5 odsto u 2025. na 3,3 odsto do 2027. godine, zahvaljujući očekivanom jačanju domaće potražnje.

“ERP cilja fiskalnu konsolidaciju zasnovanu na prihodima, koja bi od budžetskog deficita od 1,3 odsto BDP-a u 2025. prešla u suficit od 0,7 odsto u 2027. godini. Takođe, predviđa se nastavak pada javnog duga sa 24,5 odsto BDP-a u 2024. na 22,8 odsto u 2027”, naglašavaju oni.

Na strani potrošnje, kako ističu, glavni pokretač rasta u četvrtom kvartalu je domaća potražnja. Bruto formiranje kapitala povećano je za 7,3 odsto na godišnjem nivou, dok je privatna potrošnja porasla za 1,9 odsto. Izvoz je porastao za 1,7 odsto nakon šest uzastopnih kvartala pada, dok je snažna domaća potražnja rezultirala rastom uvoza od 3,5 odsto.

Na tržištu rada, kako ističu, zaposlenost je u prosjeku bila za 0,6 odsto veća na godišnjem nivou u Q4, dok je broj nezaposlenih smanjen za 22.800. Godišnja stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi smanjena je sa 13,2 odsto u 2023. na 11,7 odsto u 2024. godini.

Rast nominalnih plata, kako se naglašava, ostao je snažan, sa povećanjem od 9,8 odsto u Q4-2024, dok su u prva dva mjeseca 2025. godine nominalne plate porasle za 13,9 odsto i 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Glavni pokretači rasta plata su, kako navode, bile visoke plate u javnom sektoru i nedostatak radne snage u određenim industrijama.

Nastavi čitati

Aktuelno