Connect with us

Svijet

AMERIKANCI IMAJU NOVU METU! Nude 25 miliona dolara za hapšenje Madura

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro položio je danas zakletvu za treći šestogodišnji mandat uprkos međunarodnim protestima zbog rezultata izbora.
„Zaklinjem se pred Bolivarom, Sukreom, Manuelom Saezom, pred večnim sećanjem na našeg komandanta Uga Čavesa… Zaklinjem se pred istorijom, zaklinjem se životom“, rekao je Maduro na inauguraciji, javlja CBS News, prenose agencije.

Dok je Maduro polagao zakletvu, pristalice su ga dočekale aplauzom.

Opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je juče predvodila proteste u Karakasu, nakratko je bila pritvorena nakon protesta, što je ponovo izazvalo međunarodnu osudu Madurove navodne krađe glasova i zastrašivanja kritičara njegove vlasti.

Vlada je negirala njeno hapšenje, a prema izjavama svedoka, bezbednosne snage zaustavile su njen konvoj, a Mačado je nasilno odvedena.

Opozicija i međunarodna zajednica oštro su osudile njegovu izbornu pobedu, prenose agencije.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp i drugi svetski lideri osudili su hapšenje Marije Korine Mačado i podržali borbu za slobodu.

Takođe, Španija i Kolumbija su izrazile zabrinutost zbog stalnog političkog nasilja i zastrašivanja opozicije u Venecueli.

Nove sankcije

Sjedinjene Američke Države su u petak uvele sankcije za osam venecuelanskih zvaničnika i povećale na 25 miliona dolara nagradu za hapšenje predsednika Nikolasa Madura (Nicolas) na dan njegove inauguracije za treći mandat posle spornih izbora prošle godine.

To su nove u nizu kaznenih mera odlazeće administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) protiv Madurove vlade posle julskih izbora, na kojima su i vladajuća Socijalistička partija i opozicija tvrdili da su pobedili.

Među novim sankcionisanim zvaničnicima su nedavno imenovani šef venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA Ektor Obregon (Hektor), venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Velaskes (Velasquez), kao i policijski i vojni zvaničnici.

Potez SAD poklopio se sa sankcijama koje su objavile Velika Britanija i Evropska unija protiv 15 venecuelanskih zvaničnika, uključujući članove Nacionalnog izbornog veća i bezbednosne snage. Kanada je takođe uvela nove sankcije Venecueli.

“Maduro i njegovi saradnici nastavili su sa svojim represivnim akcijama u Venecueli”, naveo je u saopštenju Bredli Smit (Bradley Smith), zvaničnik ministarstva finansija SAD.

On je dodao da su SAD i partnerske zemlje solidarne s narodom Venecuele za koji je rekao da je izabrao “novo rukovodstvo”, kao i da SAD “odbacuju lažnu tvrdnju Madura o pobedi”.

Maduro i njegovi saradnici su uvek odbacivali sankcije SAD i drugih zemalja, navodeći da su to nelegitimne mere koje predstavljaju “ekonomski rat” osmišljen da osakati Venecuelu.

“Odlazeća vlada SAD ne zna kako da nam se osveti”, rekao je Maduro tokom svog inauguracionog govora, ne pominjući direktno sankcije.

On i njegovi saveznici hvale, kako navode, otpornost zemlje kaznenim merama, iako su krivili sankcije za ekonomske poteškoće i nestašice.

Izborne vlast i najviši sud u zemlji tvrde da je Maduro, čiji su dosadašnji predsednički mandati obeleženi dubokom ekonomskom i socijalnom krizom, pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, iako nisu objavili detaljne podatke.

Vlada, koja je optužila opoziciju da podstiče fašističke zavere protiv nje, saopštila je da će uhapsiti opozicionog predsedničkog kandidata Edmunda Gonzalesa (Gonzalez) ako se vrati u zemlju iz egzila i da je privela istaknute članove opozicije i aktiviste uoči inauguracije.

Opozicija navodi da je 75-godišnji Gonzales ubedljivo pobedio. Kao dokaz je objavila svoje podatke s birališta, pridobivši podršku vlada širom sveta, uključujući i SAD koje Gonzalesa smatraju novoizabranim predsednikom. Međunarodni posmatrači izbora rekli su da izbori nisu bili fer.

Maduro (62) je na vlasti od 2013. godine, a nove sankcije uvedene su nešto više od nedelju dana pre nego što će završiti Bajdenov mandat kada 20. januara Donald Tramp (Trump) položi zakletvu.

Pored sankcija, američka vlada je povećala na 25 miliona dolara, sa prethodnih 15 miliona dolara, nagradu koju nudi za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura.

(RSE)

Related Topics:

Svijet

KATASTROFA! Oko 300 ljudi zarobljeno usljed klizišta u Japanu

Oko 300 radnika, planinara i turista zarobljeno je usljed klizišta u planinskoj prefekturi Šizuoka, u centralnom Japanu, javila je japanska televizija NHK.

Više od 110 ljudi, uključujući turiste koji su prenoćili u hotelu u okrugu Aoi u gradu Šizuoka i radnike koji grade željeznicu, kao i 190 planinara koji se spremaju za uspon, ostalo je zarobljeno u planinama nakon što se klizište srušilo na auto-put.

Oko 170 ljudi sišlo je nakon što je očišćena staza za njihovo spuštanje niz padinu. Ni oni, a ni ljudi koji su odbili da siđu, nisu se žalili na zdravstvene probleme.

Lokalne vlasti navodno planiraju da auto-put bude deblokiran do utorka, 29. jula.

Nastavi čitati

Svijet

E, OVO SU NOVOSTI! Meta obustavlja političko oglašavanje u EU

Kompanija Meta saopštila je da će od oktobra obustaviti sve političke, izborne i društveno osjetljive oglase na platformama Fejsbuk i Instagram širom Evropske unije, navodeći kao razlog nove pravne i operativne izazove koje nameće evropska regulativa o političkom oglašavanju.

Odluka dolazi uoči stupanja na snagu Uredbe o transparentnosti i ciljanju političkog oglašavanja (TTPA), kojom EU nastoji da ograniči dezinformacije, strano miješanje i mikrotargetiranje u političkim kampanjama.

Nova pravila predviđaju punu transparentnost o finansijerima političkih oglasa, temama koje se promovišu i eventualnom korišćenju ličnih podataka u ciljanju publike.

Meta je u saopštenju istakla da bi primjena tih propisa stvorila „neodrživ nivo složenosti“ za oglašivače i same platforme.
– Uprkos intenzivnim razgovorima sa donosiocima odluka, ostavljeni smo pred nemogućim izborom – ili da ponudimo proizvod koji ne funkcioniše ni za korisnike ni za oglašivače, bez garancije da je u skladu sa zakonom, ili da u potpunosti obustavimo političko oglašavanje u EU – navodi se u saopštenju.

Zabrana će važiti u svih 27 država članica, a posebno će pogoditi političke stranke i organizacije koje su se u prethodnim izbornim ciklusima oslanjale na ciljano oglašavanje, poput holandskih partija tokom izbora za parlament 2023. godine, navodi danas holandski “HL Times”.

Evropska komisija je saopštila da je cilj uredbe jačanje povjerenja građana u demokratske procese.

– Propis odgovara na zabrinutost u vezi sa manipulacijom informacijama i stranim uplitanjem, kao i sa obradom ličnih podataka u političke svrhe – navodi Komisija.

Nova pravila zabranjuju i političko oglašavanje koje finansiraju sponzori izvan EU u periodu od tri mjeseca prije bilo kojih izbora ili referenduma.

Meta je upozorila da će biti prinuđena da isključi alate za personalizovano oglašavanje, što će, kako tvrdi, otežati političkim akterima da dopru do ciljane publike.

– Ovo predstavlja još jedan udarac na principe personalizovanog oglašavanja, ignorišući njegove koristi za korisnike i oglašivače – navodi kompanija.

Uredba se oslanja na postojeće evropske zakone, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) i Zakona o digitalnim uslugama (DSA), te izričito zabranjuje korišćenje podataka maloljetnika, političkih stavova i drugih osjetljivih informacija u svrhe političkog oglašavanja.

Uz to, sve političke reklame moraće da budu sačuvane u javno dostupnoj bazi podataka na nivou cijele EU.

Nastavi čitati

Svijet

DAN ODLUKE! Sastaju se Tramp i Fon der Lajen

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsjednik Donald Tramp sastaće se danas u Škotskoj, nekoliko dana prije isteka roka za uvođenje novih visokih američkih carina na proizvode iz Evropske unije.

Sastanak je zakazan za 16:30 po lokalnom vremenu u Turnberiju, na jugozapadnoj obali Škotske, gdje je Tramp proveo subotu igrajući golf.

Sastanak dolazi nakon višenedjeljnih pregovora između Brisela i Vašingtona.

Tramp o mogućem dogovoru
Prije polaska u Škotsku, Tramp je ponovio da vidi šanse za dogovor u omjeru 50-50, ponavljajući ranije izjave: “Sastajemo se s Evropskom unijom i to bi zapravo bio najveći dogovor do sada, ako uspijemo.”

Današnji sastanak održava se svega nekoliko dana prije 1. augusta, kada je Tramp najavio uvođenje carina od 30 odsto na uvoz iz Evropske unije zbog navodnih trgovinskih neravnoteža.

Međutim, američki predsjednik je ostavio mogućnost da odustane od viših carinskih stopa ukoliko blok otvori više svoje tržište Sjedinjenim Državama.

Evropska unija već sedmicama pokušava postići dogovor s Vašingtonom kako bi spriječila povećanje carina na evropske proizvode.

Ciljevi sastanka i potencijalni ishod
Sastanak će fon der Lajen i Trampu pružiti priliku da “razmotre i procijene mogućnosti za uravnotežen ishod koji osigurava stabilnost i predvidljivost za firme i potrošače s obje strane Atlantika”, izjavila je portparolka predsjednice komisije.

Njemački kancelar Fridrih Merc nedavno je naznačio da bi sporazum u trgovinskom sporu uskoro mogao biti postignut. Američki predsjednik je nedavno s Japanom dogovorio carine od 15 odsto – što je znatno manje od prvobitno planiranog, prenosi “Avaz”.

Nastavi čitati

Aktuelno