Connect with us

Svijet

BUGARSKI VETO GUŠI EVROPSKI SAN BALKANA: Ko zapravo blokira proširenje EU?

Dok Berlin i Pariz traže načine da ubrzaju evropsku integraciju regiona, Sofija ponovo pokazuje kako jedna članica može postati najveća prepreka politici proširenja.

Samit Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana u Tivtu trebao je biti još jedan korak ka jačanju evropske perspektive regiona. Umjesto optimističnih poruka o proširenju, pažnju je ponovo privukao stari problem – sposobnost pojedinih država članica da blokiraju čitav proces iz razloga koji često imaju malo veze sa evropskim reformama, a mnogo sa nacionalnim interesima.

Posljednjih mjeseci Francuska i Njemačka sve otvorenije zagovaraju model postepene integracije zemalja kandidata u evropske politike i institucije. Ideja je jednostavna – države koje provode reforme treba nagraditi konkretnim benefitima i približiti ih Evropskoj uniji prije punopravnog članstva.

Međutim, svaki pokušaj da se proces proširenja učini vjerodostojnijim suočava se sa istim problemom. Dovoljna je jedna članica da zaustavi cijelu priču.

U tom kontekstu Bugarska ponovo dolazi u fokus zbog svog odnosa prema Sjevernoj Makedoniji. Sofija već godinama koristi evropske mehanizme kako bi otvorena bilateralna pitanja i istorijske sporove pretvorila u uslove za nastavak evropskog puta svog susjeda.

Paradoks je tim veći jer se upravo Bugarska danas predstavlja kao strogi čuvar evropskih standarda, iako je i sama tokom pristupnog procesa bila predmet ozbiljnih kritika zbog problema u pravosuđu, korupcije i vladavine prava.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li se evropski kriterijumi primjenjuju jednako na sve ili pojedine države koriste pravo veta kao instrument političkog pritiska.

Kada proces pristupanja zavisi od različitih istorijskih interpretacija, nacionalnih narativa i bilateralnih sporova, evropska pravila gube svoj osnovni smisao. Umjesto sistema zasnovanog na reformama, nastaje prostor u kojem politička moć pojedinih članica postaje važnija od stvarnog napretka kandidata.

Problem takve politike nije samo u odnosima između Bugarske i Sjeverne Makedonije. Svaka nova blokada šalje poruku svim državama regiona da reforme možda nisu dovoljne i da članstvo ne zavisi isključivo od ispunjavanja evropskih kriterijuma.

Time se slabi povjerenje u evropski projekat upravo u trenutku kada Evropska unija pokušava dokazati da je proširenje i dalje jedan od njenih strateških prioriteta.

Zato pitanje više nije samo da li će Sjeverna Makedonija napredovati ka članstvu. Pitanje je da li Evropska unija može zaštititi vlastitu politiku proširenja od nacionalnih blokada koje ugrožavaju njenu vjerodostojnost.

Jer svaki novi veto ne usporava samo jednu državu kandidata. On istovremeno slabi i samu ideju evropskog jedinstva.

Banjaluka24

Related Topics:

Svijet

POLITIČKI RAT U MAĐARSKOJ: Orban pozvao pristalice da se suprotstave Mađarovoj vladi

Bivši mađarski premijer Viktor Orban pozvao je svoju stranku Fides da pruži otpor arbitrarnoj vladavini njegovog nasljednika Petra Mađara.

Orban je u prvom većem javnom nastupu nakon poraza na izborima u aprilu rekao svojim pristalicama u rumunskom gradu Baile Tušnad da Fides mora da djeluje na potpuno drugačiji način i da služi nacionalnom otporu.

On je dodao da nova Vlada želi da eliminiše svu opoziciju i da nije kompetentna da upravlja zemljom.

Orban je dodao da Vlada već na jesen neće uspjeti da prevaziđe krizu koju će, prema njegovim riječima, pokrenuti visoke cijene energenata i nestašice, prenijela je agencija DPA.

On je rekao da njegova stranka tada mora podržati grupe i organizacije ljudi koji vole slobodu.

“Fides trenutno ne funkcioniše kao stranka, već kao servisni centar, inkubator i rasadnik”, izjavio je bivši mađarski premijer.

Orban: Mađarska ne bi trebalo da bude dio ratne mašinerije
Viktor Orban poručio je danas još da je promjena spoljnopolitičkog kursa zemlje i odustajanje od neutralnosti prema ratu u Ukrajini bilo pogrešno i da Mađarska ne bi trebalo da bude dio “ratne koalicije”.

“Odustali su od neutralnosti i priključili Mađarsku proukrajinskoj, antiruskoj evropskoj ratnoj koaliciji. To je veoma ozbiljna stvar. Time su, u slučaju eskalacije rata, Mađarsku pretvorili u potencijalnu vojnu metu. Kapitalna je greška bila odustati od neutralnosti”, rekao je Orban na ljetnjem univerzitetu u mestu Baile Tušnad u Rumuniji.

Govoreći o Evropskoj uniji, Orban je rekao da bi ovlašćenja Evropske komisije trebalo ograničiti i ocijenio da sadašnji model funkcionisanja Unije neće opstati u sadašnjem obliku u narednim decenijama. Istovremeno je naglasio da smatra da je mjesto Mađarske u Evropskoj uniji.

“Odustali su od neutralnosti i priključili Mađarsku proukrajinskoj, antiruskoj evropskoj ratnoj koaliciji. To je veoma ozbiljna stvar. Time su, u slučaju eskalacije rata, Mađarsku pretvorili u potencijalnu vojnu metu. Kapitalna je greška bila odustati od neutralnosti”, rekao je Orban, prenosi Index.hu.

U prvim sedmicama svog mandata, Mađar i njegova centristička partija Tisa usvojili su ustavne amandmane i zakone koji znatno smanjuju šanse da se Orbanova stranka vrati na vlast.

Ubuduće niko ne može biti premijer više od dva puta niti poslanik u parlamentu više od tri mandata.

(Nezavisne)

Nastavi čitati

Svijet

STRAŠNA VATRENA STIHIJA: Više od 100.000 ljudi evakuisano iz svojih domova

Više od 100.000 ljudi napustilo je domove ili je dobilo naredbu da ostane u zatvorenim prostorima zbog velikih šumskih požara koji su zahvatili Španiju i Francusku, dok je Madrid proglasio nacionalnu vanrednu situaciju, a francuske vlasti naredile potpunu evakuaciju jednog od najpoznatijih letovališta u zemlji kopnenim i morskim putem.

Vlasti na jugozapadu Francuske naredile su evakuaciju poluostrva Kap Fere na obali Atlantika “selo po selo” zbog “intenzivnog i krajnje nepredvidivog” požara koji je zahvatio više od 12.500 hektara šume.

Vlada Španije proglasila je prvu nacionalnu vanrednu situaciju zbog šumskog požara nakon što su se dva velika požara spojila u jedan u blizini Madrida, dok je treći bio na ivici da im se pridruži, usljed visokih temperatura i izuzetno suvih uslova širom juga Evrope, piše Gardijan.

Obje zemlje zatražile su pomoć Evropske unije.

Predsjednica vlade autonomne zajednice Madrid Izabel Dijaz Ajuso ocijenila je da je riječ o “najgorem požaru u istoriji regiona” i “situaciji bez presedana, savršenoj oluji ekstremno visokih temperatura i neprekidnih vetrova”.

Prefektura Žironde saopštila je da je više od 60.000 ljudi evakuisano za dva dana zbog požara kod Kap Ferea, među kojima su hiljade turista iz kampova i iznajmljenih kuća.

Naučnici upozoravaju da klimatske promjene dovode do češćih i ekstremnijih vremenskih pojava, isušivanja zemljišta i vodotokova, povećanja rizika od požara i hiljada prevremenih smrti.

Oko 800 vatrogasaca i četiri aviona za gašenje požara borili su se protiv požara u oblasti Žironde severno od zaliva Arkašon, ali vatra koja je izbila u sredu kod sela Saumos, oko 40 kilometara zapadno od Bordoa, još nije bila stavljena pod kontrolu.

Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da je aktivirao mehanizam civilne zaštite EU, dok se zemlja, koja se od maja suočila sa tri gotovo uzastopna toplotna talasa, bori sa brojnim požarima uglavnom na jugozapadu i jugoistoku.

Podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare pokazuju da je intenzitet požara u EU dostigao rekordne vrednosti za ovaj period godine.

Do 22. jula izgorjelo je približno dvostruko više zemljišta nego što je prosjek za isti datum u prethodne dvije decenije.

Nastavi čitati

Svijet

NOVA PORUKA IZ VAŠINGTONA: Tramp tvrdi da pregovori s Iranom napreduju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da Vašington trenutno pregovara sa Iranom o okončanju rata i ocenio da Teheran postaje “sve ozbiljniji” u razgovorima, ali je naglasio da još nije doneta odluka o eventualnim velikim američkim vojnim udarima.

“Trenutno razgovaramo sa njima. Mislim da postaju sve ozbiljniji kako dani prolaze, možda iz očiglednog razloga. Ali trenutno razgovaramo sa njima”, rekao je Tramp.

On je dodao da Iran još nije spreman da zaključi sporazum, ali da postoji mogućnost pregovora.

“Iran još nije spreman za dogovor, ali razgovaramo sa njima i možemo da pregovaramo”, rekao je Tramp.

Američki predsednik naveo je da SAD imaju dve mogućnosti kada je reč o Iranu – nastavak vojnih udara i uništavanje iranskih kapaciteta ili postizanje sporazuma kroz pregovore.

“Imamo dve opcije kada je reč o Iranu: ili ćemo nastaviti vojne udare i uništiti njegove sposobnosti ili ćemo postići sporazum. Trenutno pregovaramo sa njima”, rekao je Tramp.

Američki predsednik je, prenosi AP, dodao i da su “gotovo svi” uključeni u razgovore sa Iranom, navodeći da u pregovorima učestvuju potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i “mnogo drugih ljudi”.

“Videćemo šta će iz toga proizaći”, rekao je predsednik SAD.

Istovremeno, Tramp je istakao i da mu se “ne žuri” i da ne oseća pritisak da okonča rat u Iranu zbog nadolazećih izbora za Kongres SAD u novembru.

On je rekao i da neće dozvoliti da rastuće cene gasa i inflacija da utiču na njegovu odluku o ratu u Iranu.

“Moramo to da uradimo kako treba”, rekao je Tramp, dodajući da će se “izbori pobrinuti sami za sebe”.

Američki predsednik je, između ostalog, odbio da odgovori na pitanje novinara da li bi uništavanje elektrana i mostova u Iranu predstavljalo ratni zločin.

“Neću da odgovorim na to pitanje. Iz kog ste medija?”, rekao je Tramp novinaru.

Kada je novinar odgovorio da radi za Njujork tajms, američki predsednik je uzvratio da je znao.

“Pretpostavio sam. Propali Njujork tajms”.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Aktuelno