Connect with us

Svijet

ČETVORODNEVNA RADNA SEDMICA OSVAJA EVROPU: Produktivnost raste, ali Balkan i dalje skeptičan

Najveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate – čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon šestomesečnog testa. Belgija je ponudila ovu mogućnost svojim radnicima, a istraživanja je bilo i u Nemačkoj. Da li bi taj model mogao da zaživi u Srbiji? Koje profesije bi mogle da “trpe” ovu promenu? Da li bi dodatno produbio jaz između kancelarijskog posla i rada na terenu?

Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje

Svi zaposleni imaju zakonsko pravo da od poslodavca traže četvorodnevnu radnu nedelju, ali to znači da isti broj sati – 38 nedeljno, treba da rasporede u četiri dana. Dakle, nema kraćeg radnog vremena za isti nivo prihoda, i ideja je pre svega bila da se ljudima omogući fleksibilnost.

U susednoj Holandiji drugačija je situacija – tamo se radi 32 sata nedeljno. Holanđani prednost daju balansu između privatnog života i radnog vremena, i odlučuju se za manji broj radnih sati, bez obzira na to što to eventualno znači i manje prihode.

Podaci, međutim, pokazuju da Holanđani zadržavaju isti nivo produktivnosti i kad rade kraće, ali postavlja se pitanje o dugoročnoj održivosti takvog modela.

U Francuskoj je odavno radna nedelja ograničena na 35 sati i zaposleni imaju mogućnost da rade četiri dana – a da li to znači manju ili istu platu, zavisi od konkretnog dogovora sa poslodavcima.

Pilot-projekat u Britaniji

Najveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate. Čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon šestomesečnog testa.

Smanjen osećaj sagorevanja prijavio je 71 odsto zaposlenih, 39 odsto kaže da ima manje stresa, a 37 odsto je osetilo poboljšanje fizičkog zdravlja.

I ne samo to – prihodi kompanija su porasli za čak 35 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Neke zemlje u ovim testovima i eksperimentima idu i korak dalje. Recimo, na Islandu je raširenija praksa kraćeg radnog vremena za istu platu, jer se smatra da to može da deluje motivišuće i da je poenta u kvalitetnijem i efikasnijem radu, a ne u broju sati.

I nemačke firme testirale četvorodnevnu radnu nedelju

Kada je pre dve i po godine sedamdesetak firmi u Nemačkoj krenulo u eksperiment sa četvorodnevnom radnom nedeljom, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. Štaviše, nemački političari su bili izrazito protiv, tvrdeći da nikada nijedna privreda nije porasla tako što su ljudi radili manje.

Međutim, dve i po godine kasnije, 73 odsto firmi koje su učestvovale u eksperimentu istrajava u tome da njihovi zaposleni imaju tri slobodna dana nedeljno, a da ostvaruju iste ili čak i bolje rezultate za istu ili veću platu nego ranije.

Studija je pokazala da firme koje su učestvovale u ovom eksperimentu nisu imale finansijske gubitke, da je stres zaposlenih pao za 20 odsto, da su im poboljšani zdravstveni rezultati, kao i da su pojedine firme primetile da imaju znatno manje bolovanja.

Uprkos tome, nemački kancelar Fridrih Merc i većina šefova nemačkih korporacija izrazito je protiv četvorodnevne radne nedelje, smatrajući da to nije pravi korak u trenutku kada se Nemačka bori sa ekonomskom stagnacijom i kada boluje od manjka kvalifikovane radne snage.

S druge strane, zastupnici skraćenog radnog vremena ističu da upravo digitalizacija i šire korišćenje veštačke inteligencije pomaže da se četvorodnevna radna nedelja mnogo šire primeni u celoj nemačkoj ekonomiji.

U Srbiji se radi 41,3 sata nedeljno, u EU 36 sati

Prema zvaničnim podacima Evropskog statističkog zavoda za 2024, Holanđani rade prosečno 32,1 sat nedeljno, Nemci 33,9, a radnici u Srbiji 41,3 sata nedeljno. Poređenja radi, prosek Evropske unije je 36 sati.

Podaci pokazuju i da svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi više od 45 sati nedeljno.

Zabluda da se manje radi

Advokat Ozren Slović je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je pitanje koje profesije mogu da trpe ovakav model rada.

“Veštačka inteligencija će mnoge profesije da ubrza, olakša, uradi neki administrativni deo i tu će biti prostora da običan čovek radi mnogo manje”, navodi Slović.

Smatra da su visokoobrazvni profili, poput IT sektora, mesta gde je najpre moguće primeniti ovaj model. U Srbiji postoji firma koja s uspehom na ovaj način funkcioniše – Mikroelektronika.

“To je krug ljudi koji pokušava da se digitalizuje i automatizuje i da komunikaciju među zaspolenima ubrza”, rekao je Slović.

S druge strane, teško je zamisliti da maloprodaja radi četiri dana nedeljno, ističe Slović, upozoravajući da bi se napravio još veći jaz među onima koji rade u kancelariji i na terenu.

“Ni postojeća prava radnika i zakonodavni okvir nismo u stanju da zaštitimo do kraja, tako da nije realno očekivati da ćemo dati još i jedan pride slobodan dan zaposlenom. S druge strane, koliko se brzo menja tehnologija, postepeno uvođenje tako nečega sigurno dolazi na red”, zaključio je Slović.

Pratioci Instagram profila Beogradske hronike odgovarali su na pitanje šta bi pre izabrali – četiri radna dana, a istu platu ili pet radnih dana, a veću platu. Više od polovine odgovorilo je da bi radili četiri dana.

Related Topics:

Svijet

ISTINA ODJEKNULA NJUJORKOM! Nebenzja stao u odbranu Srpske “Banjaluka je nudila rješenja, a Sarajevo sve rušilo”

Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja optužio je zapadne zemlje da su odgovorne za stanje u BiH, a da potom krivicu prebacuju na Republiku Srpsku.

– BiH je protektorat, a za to su krivci zemlje Zapada, koje onda krivicu svaljuju na Republiku Srpsku – rekao je Nebenzja.

On je ocijenio da je Republika Srpska čuvala Dejtonski sporazum, dok su njene inicijative, kako tvrdi, odbacivane u Sarajevu.

– Srpska je čuvala Dejton. Banjaluka je upućivala racionalne inicijative, koje su odbacivane od strane Sarajeva – rekao je ruski ambasador.

Nebenzja kritikovao OHR i imenovanje Šmita

Govoreći o političkoj situaciji u BiH, Nebenzja je ukazao na probleme koje, prema njegovim riječima, predstavljaju naslijeđe djelovanja bivšeg visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Ponovo je doveo u pitanje imenovanje visokog predstavnika, navodeći da su zapadne zemlje nastavile da djeluju uprkos primjedbama Rusije.

– Ne vidimo da su zapadne kolege danas spremnije da pronađu rješenje. Nažalost, građani BiH će ponovo platiti visoku cijenu. Ovo utiče na pitanje suverene države, stvara vještačke prepreke – istakao je Nebenzja.

Kritikovao je i rad Kancelarije visokog predstavnika (OHR), kao i pokušaje da se zamjenik visokog predstavnika predstavi kao vršilac dužnosti.

– Zamjenik visokog predstavnika se pokušava predstaviti kao vršilac dužnosti, to nema nikakvu pravnu osnovu. Ovakva osnova nema nikakva ovlašćenja, to može imati samo legitimni visoki predstavnik – naglasio je ruski ambasador.

Pozdravio produženje mandata EUFOR-a

Nebenzja je pozdravio produženje mandata misije EUFOR-Altea u BiH.

Osvrnuo se i na nedavnu helikoptersku nesreću, izrazivši saučešće porodicama stradalih i poželjevši brz oporavak povrijeđenima.

Govoreći o izborima u BiH, ocijenio je da su održani u mirnom okruženju, uprkos, kako je naveo, pokušajima stranih sila da utiču na njihov ishod.

Dodao je i da Predsjedništvo BiH, nakon osmogodišnjeg perioda, ima legitimnog hrvatskog predstavnika.

Nastavi čitati

Svijet

SKANDAL TRESE VOJNI VRH SAD! General pod istragom zbog odavanja strogo povjerljivih informacija, oglasio se i Tramp

Pentagon je pokrenuo istragu protiv jednog od visokih oficira američke vojske nakon što ga je ministar odbrane Pit Hegset smijenio sa važne funkcije u vojnom vrhu.

General-potpukovnik Bret Silvija sumnjiči se da je novinarima odavao povjerljive informacije o ratu u Iranu i sukobu Rusije i Ukrajine.

Kako piše agencija Asošijeted pres, Hegset je Silviju smijenio sa mjesta direktora za strategiju, planove i politiku u Združenom štabu američkih oružanih snaga, prenosi Avaz.

Pentagon je nakon objavljivanja vijesti o smjeni saopštio da je general pod istragom zbog sumnje da je novinarima dostavljao povjerljive podatke o ratu u Iranu, sukobu Rusije i Ukrajine i drugim temama.

Pentagon tvrdi da nije prošao tri poligrafa

U izjavi neimenovanog zvaničnika Pentagona navedeno je i da Silvija nije prošao tri poligrafska testiranja koja su se odnosila na sumnje o odavanju povjerljivih informacija.

Glavni portparol Pentagona Šon Parnel objavio je da je Ministarstvo odbrane preduzelo kadrovske mjere radi zaštite osjetljivih informacija, a slučaj je proslijeđen Ministarstvu pravde SAD radi mogućeg daljeg postupanja.

Silvija se nije odmah oglasio povodom optužbi, navodi AP.

Tramp generala oslovio u ženskom rodu

O smjeni su novinari pitali i američkog predsjednika Donalda Trampa, koji je odgovorio:

– Ona će imati velikih problema.

AP navodi da je Tramp pritom generala pogrešno oslovio u ženskom rodu.

– Veoma ozbiljno tragamo za onima koji odaju informacije – dodao je američki predsjednik.

Ekskluzivne vesti

Jedna od ključnih funkcija u vojnom vrhu

Na čelu uprave J5, Silvija je bio zadužen za razvoj i koordinaciju vojnih planova i strategija za najviše vojno rukovodstvo, uključujući predsjednika SAD i ministra odbrane.

Prije dolaska u Združeni štab, komandovao je 101. vazdušno-desantnom divizijom američke vojske u Fort Kembelu, do maja 2025. godine.

Njegova smjena uslijedila je u trenutku kada Tramp razmatra mogućnost novih udara na Iran nakon predstojećih izbora za Kongres. Zvaničnik Pentagona, međutim, naglasio je da Silvija nije bio glavni planer operacija u Iranu, za koje je nadležna Centralna komanda američke vojske.

Hegset nastavlja kadrovske promjene

Smjena Silvije najnovija je u nizu odlazaka visokih vojnih zvaničnika tokom Hegsetovog mandata.

Pentagon je prethodno uveo i ograničenja za pristup novinara, uključujući obavezu da se kreću u pratnji unutar kompleksa Ministarstva odbrane.

Združeni štab je, u međuvremenu, povukao ranije saopštenje u kojem je Silviji i njegovoj porodici zahvalio na 32 godine službe, uz obrazloženje da ono nije u potpunosti odražavalo okolnosti njegovog odlaska.

Avaz

Nastavi čitati

Svijet

DRAMATIČNA IZJAVA PUTINA: Spremni smo za rat sa Evropom

Putin je potom rekao da Zapad nije uspio da ostvari svoj cilj i nanese Rusiji “strateški poraz”.

Vladimir Putin poručio je da je Rusija “spremna za rat” sa Evropom, uz upozorenje Zapadu da se pripremi ukoliko želi direktan sukob sa Moskvom.

Predsjednik Rusije poručio je Zapadu da se pripremi za napad, nagovijestivši i postojanje nove, potencijalno razorne tačke pritiska.

– Spremni smo za rat sa Evropom, ali ga ne želimo. Što se njih tiče, ako neko želi takav rat, neka se pripremi – naveo je Putin na konferenciji za novinare posvećenoj odnosima Rusije i Afrike.

Putin je potom rekao da Zapad nije uspio da ostvari svoj cilj i nanese Rusiji “strateški poraz”.

– Malo je vjerovatno da će to biti moguće do 2030. godine – rekao je.

– Ako stvari odu predaleko, neće biti pobjednika – upozorio je Putin.

Dodao je da Moskva ne želi da se u Baltičkom moru dogodi situacija slična onoj u Ormuskom moreuzu.

Ovaj komentar odnosi se na nestašice goriva i nagli rast cena izazvane ratom u Iranu i blokadom ovog pomorskog prolaza.

Nastavi čitati

Aktuelno