Apostolos Vesiropulos, bivši zamjenik ministra finansija Grčke i aktuelni sekretar poslaničke grupe Nove demokratije, preminuo je u 59. godini, nakon što je doživeo srčani zastoj na plaži na Halkidikiju.

Vesiropulosu je u subotu iznenada pozlilo i srušio se. Njegovi rođaci su odmah pozvali Hitnu pomoć, koja ga je prevezla u Zdravstveni centar Agios Nikolaos. Međutim, lekari nisu uspeli da ga održe u životu.

Apostolos Vesiropulos bio je poslanik iz Imatije i od 4. aprila 2025. godine obavljao je funkciju generalnog sekretara poslaničke grupe Nove demokratije.

Od 29. avgusta 2023. do marta 2025. godine bio je predsjednik Stalnog odbora za ekonomska pitanja parlamenta.

Od jula 2019. do juna 2023. godine obavljao je dužnost zamjenika ministra finansija, zaduženog za pitanja poreske politike i javne imovine u vladi Kirijakosa Micotakisa, prenose grčki mediji.

Micotakisa je veoma potresla vijest o smrti kolege.

“Potresen sam otkako sam saznao za iznenadnu smrt Apostolosa Vesiropulosa. Vrijednog saradnika i voljenog političara koji je dugi niz godina služio stranku, svoj rodni kraj i svoju zemlju. Moje iskreno saučešće njegovoj voljenoj supruzi i njihovoj djeci”, naveo je Micotakis na svom zvaničnom nalogu na mreži X.

Rođen je u Veriji, a porijeklom iz Aleksandrije, Imatija. Bio je oženjen profesorkom Katerinom Kacavu i otac dvoje djece, prenosi Telegraf.

Bio je doktorand na Pravnom fakultetu Demokritovog univerziteta u Trakiji, na Katedri za javno pravo i političke nauke.

Vasiropulos je imao i dvije magistarske diplome – iz strateškog menadžerskog računovodstva i finansijskog menadžmenta, na Katedri za računovodstvo i finansije Univerziteta Makedonije, i iz javnog prava i političkih nauka, na Katedri za pravo Pravnog fakulteta Demokritovog univerziteta u Trakiji.

U Ministarstvu za socijalnu politiku Austrije sumnjaju u transparentno prikazivanje sniženih cijena hrane u lancima supermarketa Billa, Spar, Hofer i Lidl.
Oglas

Tvrde da ovi lanci ne ispunjavaju obavezu prikaza najniže uporedive cijene u posljednjih 30 dana. Shodno tome, kupcima je u mnogim slučajevima nejasno da li štede kupovinom artikla za koji je navedeno da je na sniženju.

“Zabranjeno je kafu prodavati kao da je snižena za 50 posto, sa 14 na sedam eura, a prije dvije sedmice je koštala šest ili sedam eura”, ukazala je Petra Leupold iz Udruženja za informiranje potrošača (VKI).

Austrijski list Standard piše da su ovakve prakse uobičajene u marketima. Leupold je napomenula da je ovo pitanje utoliko više relevantno zbog toga što mnogi usljed inflacije kupuju artikle na sniženju. Osim toga, prehrambeni proizvodi na popustu imaju značajan udio u ukupnoj potrošnji.

Shodno tome, spomenuto ministarstvo se odlučilo podnijeti tužbu protiv navedenih lanaca trgovine. Kako je izjavila resorna ministrica Korinna Schumann, kadar Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ), cilj je uspostaviti jasna i poštena pravila igre. Poručila je da promocija cijena mora biti razumna i poštena jer je prilikom kupovine važan svaki euro.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas upozorila je da se Ukrajina ne sme primoravati na teritorijalne ustupke Rusiji kao deo bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma.

U svom prvom intervjuu za britanske medije otkako su se evropski lideri pridružili mirovnim pregovorima Donalda Trampa u Beloj kući, Kalas je za BBC izjavila da je dopuštanje Rusiji da zadrži osvojene ukrajinske teritorije “zamka u koju Putin želi da upadnemo”, piše BBC.

Podsetimo, region Donbas na istoku Ukrajine godinama je u središtu sukoba, a ruska agresija je u poslednjoj deceniji naterala oko 1,5 miliona Ukrajinaca u beg. Kijev je dosledno odbijao da prepusti Donbas Kremlju u zamenu za mir, uprkos tome što je američki predsednik Tramp isticao potrebu za “razmenom teritorija”.

Sigurnosne garancije na čekanju

Kalas, koju je Kremlj stavio na svoju “listu traženih osoba”, naglasila je i važnost “verodostojnih i snažnih” bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Ipak, priznala je da u ovoj fazi pregovora još uvek nedostaju “konkretni koraci” za jačanje odbrambenih sposobnosti.

“Najjača bezbednosna garancija je snažna ukrajinska vojska”, poručila je, dodavši da je ključno uspostaviti garancije koje neće ostati “samo mrtvo slovo na papiru”. Prema njenim rečima, na članicama takozvane “koalicije voljnih” je da definišu svoj doprinos, ali još uvek nije jasno kako bi te snage tačno delovale.

“Putin se samo smeje”

Prošlonedeljni sastanak u Beloj kući, na kojem su se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom pridružili lideri Francuske, Nemačke, Italije i Finske, usledio je nedugo nakon što je Tramp ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina u vojnoj bazi na Aljasci. Kalas je oštro komentarisala taj susret, rekavši da je Putin tamo dobio “sve što je želeo”, što će dodatno smanjiti njegovu spremnost na pregovore.

“Dobio je takvu dobrodošlicu i postigao da se sankcije ne uvedu, što je takođe želeo. Putin se samo smeje, ne zaustavlja ubijanje, već ga pojačava. Zaboravljamo da Rusija nije učinila nijedan jedini ustupak”, istakla je Kalas.

Kallas je dodala da je Evropska unija pripremila 19. paket sankcija kako bi pojačala pritisak na Moskvu.

Trampov rok i sumnje Zelenskog

S druge strane, Donald Tramp je u četvrtak postavio rok od dve nedelje za procenu napretka mirovnih pregovora.

“Rekao bih da ćemo u roku od dve nedelje znati jedno ili drugo. Nakon toga, možda ćemo morati da zauzmemo drugačiji pristup”, izjavio je Tramp.

Međutim, predsednik Zelenski i dalje sumnja u Putinovu iskrenost. U izjavi novinarima optužio je Rusiju da namerno izbegava sastanak na vrhu.

“Trenutni signali iz Rusije su, iskreno, nepristojni. Pokušavaju da izbegnu nužnost sastanka. Ne žele da okončaju ovaj rat”, poručio je Zelenski.

Zelenski pritiska saveznike

Ukrajinski predsednik istovremeno vrši pritisak na zapadne saveznike, tražeći da se “arhitektura bezbednosnih garancija” definiše u roku od sedam do deset dana.

“Moramo da razumemo koja će zemlja biti spremna da učini šta u svakom specifičnom trenutku”, pojasnio je.

Njegov apel dolazi u trenutku novih napada. Zelenski je osudio žestok ruski vazdušni udar u četvrtak, koji je pogodio jedanaest lokacija širom Ukrajine. U napadu na Lavov, grad na zapadu zemlje, poginula je najmanje jedna osoba, a više od deset ih je povređeno.

Evropski lideri skeptični

Sumnje u Putinove namere dele i drugi evropski lideri. Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je da se Putinu “retko može verovati”, dok ga je francuski kolega Emanuel Makron nazvao “predatorom na našem pragu”, izrazivši “najveću sumnju” u njegovu volju za mirom.

Obojica su učestvovala na pregovorima u Beloj kući. Sam Zelenski je ponovio da je spreman na sastanak s Putinom “u bilo kom formatu”, ali je zaključio da iz Moskve i dalje ne stižu signali koji bi ukazivali na “istinsku nameru za učešće u suštinskim pregovorima”, prenosi b92.