Slovačka će gubiti 500 miliona evra godišnje ako zbog odluke Ukrajine ne bude mogla da transportuje ruski prirodni gas u druge zemlje EU, izjavio je slovački premijer Robert Fico.

“Ukoliko govorimo o 2025. godini, onda je naša domaća tražnja za gasom manje-više zadovoljena, ali obezbjeđujemo i tranzit ruskog gasa na Zapad, što nam donosi prihod od 400 do 500 miliona evra godišnje. Ukoliko predsjednik Vladimir Zelenski zaustavi tranzit ovog gasa poslije 1. januara, izgubićemo taj novac”, rekao je Fico.

Fico je podsjetio da je to isto rekao Zelenskom na samitu u Briselu, a on je izašao sa koruptivnim prijedlogom pred svim premijerima i predsjednicima zemalja EU, rekavši da će dati Slovačkoj tih 500 miliona evra, ali iz zamrznute ruske imovine.

“Međutim, sve to uz mali uslov, a to je da mi podržimo ulazak Ukrajine u NATO. Odmah je dobio negativan odgovor od mene”, naveo je Fico u svom video-obraćanju objavljenom na društvenim mrežama.

Fici je rekao da su, ne samo on, već i druge zemlje čija su mišljenja o pitanju prijema novih članica u Alijansu još značajnija, protiv ulaska Ukrajine u NATO.

Aktuelni sporazum o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine ističe krajem 2024. godine, a Kijev je više puta izjavljivao da ne planira da ga produži.

Prošle sedmice Zelenski je takođe odbacio mogućnost tranzita ruskog gasa u Evropu preko ukrajinske teritorije poslije 31. decembra, čak i ako ga kupe treće zemlje.

Broj beskućnika u SAD porastao je na najviši nivo do sada, navodi se u izvještaju američkog Ministarstva za stanovanje i urbani razvoj.

“U januaru 2024. godine 771.480 ljudi u zemlji iskusilo je beskućništvo u jednoj noći, što je povećanje od 18 odsto na godišnjem nivou. Poređenja radi, u januaru 2023. godine broj beskućnika u SAD premašio je 650.000”, dodaje se u izvještaju.

Ove godine broj beskućnika u porodicama sa djecom porastao je za 39 odsto na 259.473 osobe.

“Broj beskućnika porastao je usljed nedostatka pristupačnih stanova, inflacije, kao i stagnirajućeg rasta plata”, ističe se u izvještaju i dodaje da su i zdravstvena kriza i prirodne katastrofe uticale na ovu situaciju.

Njemačke bolnice tonu sve dublje i sada stoje gore nego ikada u prethodne dvije decenije, navelo je krovno udruženje DKG u studiji objavljenoj u petak.

U redovnom godišnjem istraživanju DKG, više od tri petine bolnica i klinika, njih 61 odsto, navelo je kako je 2023. završilo sa gubitkom. Devet odsto je poslovalo na nuli, a 30 odsto sa zaradom. Stanje je posljednji put bilo gore 20 godina ranije.

Pritom, bolnice su u godini na izmaku prošle još gore: njih 79 odsto očekuje bilans u minusu, 11 odsto stagnaciju i samo 10 odsto će biti u crnim brojkama.

Poslovanje bolnica i klinika pretežno opterećuju narasli troškovi osoblja i materijala. Dalje, bolnicama nedostaje podrška za ulaganja, a iznad svega ih opterećuje to što ne mogu da koriguju cijene prema inflaciji.

„Bolnice ne smiju same da prilagođavaju cjenovnik inflaciji, mada trpe isti rast troškova kao i svi drugi“, rekao je predsjednik upravnog odbora DKG Gerald Gas (Gaß).

To, upozorio je Gas, može negativno uticati na opremljenost bolnica.

DKG svojim istraživanjem za „Bolnički barometar“ anketira ustanove sa najmanje 100 kreveta. Ove godine upitnik je između sredine maja i sredine avgusta popunilo 366 bolnica i klinika. German news service