Neto dobit kompanija u Republici Srpskoj koje zapošljavaju više od 250 radnika za godinu dana pala je za više od 319 miliona KM. Smanjen je i broj radnika u ovim kompanijama. Sve se dešava u uslovima političkog haosa i izolacije. Podrška ovim kompanijama izostaje. A kad slomite kičmu privrede, cijela ekonomija je na koljenima. Statistika je neumoljiva, a stvarna situacija možda još teža. Za slabljenje ekonomije, otpuštanje radnika, nije kriv niko sa strane, već uglavnom domaće politike.

“Sigurno da je jedan od ozbiljnih faktora jeste povećanje minimalne cijene rada koje nije pratilo, nije imalo nikakve veze sa rastom proizvodnje. Ustvari mi smo imali situaciju da u uslovima pada proizvodnje dolazi do rasta minimalne cijene rada. To je povećalo troškove velikih korporacija. Treba navesti i da od prošle godine se uvodi novi sistem fiskalizacije koji je takođe povećao troškove proizvodnje u velikim preduzećima”, kaže ekonomista Milenko Stanić. Inflacija i njeno negativno djelovanje, takođe su dali svoj doprinos ovom negativnom trendu.

“Veliki dio robe uključujući i repromaterijale uvozimo i samim tim to se odražava na povećanje troškova i smanjenje konkurentnosti poslovanja privrednih subjekata”, kaže ekonomista Igor Gavran.

Mnoge kompanije koje zapošljavaju veći broj radnika, na neki način zavise od javnih nabavki, infrastrukturnih i drugih investicija na domaćem tržištu. U našem slučaju moglo bi se reći, nažalost!

“Njihov obim se takođe smanjuje, a sam javni sektor zbog lošeg upravljanja javnim finansijama postaje sve nesposobniji da potiče bilo kakva ulaganja, a ono što se javnim nabavkama i plasira uglavnom ide odabranim politički podobnim kompanijama, a ne široj privredi”, kaže Gavran.

Sve se ovo dešava u uslovima ozbiljnih političkih zastoja, kriza, blokada, izolacije, institucija upitnog legitimiteta, što samo može rastjerati bilo kakve investitore, oslabiti privredu, povećati listu nezaposlenih.

“Sa padom broja zaposlenih imamo manju platežnu mogućnost, manju kupovnu moć stanovništva. Time dolazi i do pada budžetskih prihoda i mogućnosti izmirenja poreskih obaveza”, kaže Stanić.

Potrebne su velike promjene i u političkom i ekonomskom ambijentu da bi se ovaj trend preokrenuo i da bi imali pokretanje velikog biznisa kao kičme privredne aktivnosti. Mogla bi pomoći ekonomska diplomatija, ali ona to ne radi.

“Republika Srpska ima svoja predstavništva. Izdvajaju se značajna sredstva za njihov rad, ali mi ne vidimo nikakve rezultate rada tih predstavništava. Imamo široku diplomatsku mrežu BiH. Gotovo da nema nikakvih rezultata u njihovoj ekonomskoj aktivnosti”, kaže Stanić.

Dovoljno je samo da se sjetimo imenovanja počasnog konzula BiH u Panami Fatiha Kola, koji je osumnjičen da je prao novac za narkokartel „Tito i Dino“. Kol je razriješen, ali je ostala sramota i pitanje zašto je uopšte imenovan.

(BN)

„Milorad Dodik se žestoko okomio na Obrena Petrovića i pakuje mu novu aferu, spremajući mu nešto slično kao Nenadu Nešiću“, tvrdi direktor IFIMES-a profesor Zijad Bećirović. Bećirović navodi sa Milorad Dodik uvijek mora imati nekoga za koga misli da ga ugrožava i radi protiv njega, te da mu sada svi smetanju, a da je to Dodikov, kako kaže, „instinkt u kom vjerovatno ima i psihopatskih elemenata“.

„Obren Petrović je čovjek koji dosta radi na svoju ruku, Dodik mu je zamjerio mnoge stvari. Petrović je čovjek koji radi uvijek u pozadini, nikad nije progovorio u Predstavničkom domu PS BiH. Ipak, vrlo je aktivan na terenu, jedni druge prate. Dodik je sad postao osjetljiv u ovom periodu kad je stisnut uz zid. Milorad Dodik se ovog puta žestoko okomio na Obrena Petrovića i možemo vidjeti da se dešava nešto slično kao što se dešavalo sa Nenadom Nešićem. Nešto će se, u nekom sličnom obliku, desiti i sa Obrenom Petrovićem“, navodi Bećirović. Dodaje da Milorad Dodik melje političke protivnike, pakujući im afere.

„Počeo je sa Markom Pavićem (DNS), pa sa Socijalističkom partijom Petra Đokića. Nenada Nešića je strpao u zatvor, a poslije ga postavio za zamjenika direktora Republičke uprave civilne zaštite“, podsjetio je Bećirović.

(BN)

– Vlada Republike Srpske ogradila se od raskida ugovora Univerzitetsko kliničkog centra Republike Srpske sa firmom „Marković invest R.M.“ iz Laktaša koja pet godina nije završila parking garažu na Paprikovcu u Banjaluci za koju je dobila 34,8 miliona maraka. U informaciji Vlade RS povodom jučerašnje izjave direktora UKC RS Vlade Đajića koji je za CAPITAL rekao da je raskinuo ovaj ugovor “na osnovu saglasnosti koje je dobio od Vlade RS”, ističe se da su samo razmijenili informacije i da nisu davali nikakvu saglasnost.

“Vlada Republike Srpske nije ta koja daje niti daje saglasnost za raskid ugovora, niti daje uputstva direktoru UKC-a koji je bio ugovorna strana sa izvođačem radova. Vlada nije strana u navedenom ugovoru“, poručili su iz Vlade RS. U informaciji poslatoj CAPITAL-u iz Vlade RS ističe se da je na sjednici održanoj u četvrtak prihvaćena informacija o statusu realizacije projekta „Projektovanje, izgradnja i opremanje objekata za stacionarni saobraćaj i komercijalne sadržaje, predviđene važećim Regulacionim planom (Paprikovac-Petrićeva, zona D, Banja Luka) – Faza I”, po principu „Кljuč u ruke”.

Navode i da je “poslovni odnos između UКC RS i izvođača radova, firme „Marković invest R.M.” regulisan ugovorom navedene dvije strane”.

Podsjetimo, UKC RS je raskinuo ugovor sa firmom „Marković invest R.M.“ iz Laktaša zbog nezavršene garaže, a Đajić je za CAPITAL rekao da je obavještenje o raskidu upućeno izvođaču radova i da je za to dobio saglasnost Vlade RS.

Dodao je i da će u narednom periodu biti angažovani vještaci koji bi trebali da naprave premjer i predračun budućih radova na osnovu kojih će se tražiti izvođač koji bi završio ovaj projekat.

Rekao je i da za nastavak projekta ima odriješene ruke Vlade Republike Srpske kao i potreban novac.

U četvrtak je na sjednici Vlade RS diskutovano o ovoj temi, te je zaduženo Ministarstvu finansija i Ministarstvu zdravlja Republike Srpske da neutrošenih sedam miliona maraka za ovaj projekat planiraju u budžetu Republike Srpske za narednu godinu kako bi se završila izgradnja.

„Eventualno nedostajuća sredstva potrebna za punu realizaciju projekta treba da obezbijedi Univerzitetski klinički centar Republike Srpske iz vlastitih sredstava“, poručili su iz Vlade u odgovoru CAPITAL-u.

UKC se pored potrage za novim izvođačima radova suočava i sa tužbom firme „Marković invest R.M.“ teške 16 miliona maraka, a po osnovu duga i naknade štete.

Iz ovog preduzeća koje je već duže vrijeme u blokadi su nedavno poručili da su ih UKC i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite doveli na rub propasti jer nisu plaćali obaveze.

Nakon toga i UKC je najavio kontratužbu uz tvrdnju da su sve dospjele obaveze plaćene.

Gradnja parking garaže kod UKC-a je počela sredinom 2020. godine na na 75.000 kvadrata i sa 2.500 parking mjesta na četiri etaže, kao i komercijalne sadržaje koji se trebaju graditi u drugoj fazi.

Do sada je otvoreno samo 500 parking mjesta na krovu objekta i to uz privremenu probnu dozvolu resornog ministarstva.

(Capital)