Lider SNSD-a Milorad Dodik, iako bez predsjedničke funkcije, najavljuje povećanje penzija od 6,25 odsto od januara. Usklađivanje penzija je zakonska obaveza, a ne poklon vlasti, zbog čega opozicija poručuje – nije riječ o brizi za najstarije, nego o klasičnoj predizbornoj zloupotrebi. Dva dana pred izbore, Milorad Dodik sjeda sa predstavnicima penzionera i obećava povećanje penzija od 6,25 odsto, iako penzije usklađuje Vlada po zakonu, a ne čovjek bez funkcije u institucijama.

Poslanik SDS u NSRS Tomica Stojanović podsjeća da se penzije po zakonu usklađuju svake godine.
„Prije svega treba reći da je usklađivanje penzija svakog prvog januara obavezno po zakonu. Sad na dva mjeseca pred usklađivanje pričati i na dva dana pred izbore je klasična zloupotreba priče o penzionerima“, rekao je Stojanović.

Upitno je, kažu iz opozicije, kako se došlo do preciznog procenta povećanja penzije, kada budžet za iduću godinu još nije usvojen. Ipak, navode da se iza procenta od 6,25 odsto krije mnogo skromnija realnost. Za oko 85.000 ljudi sa najnižom penzijom, to znači tek oko 19 maraka više.

Na to ukazuje i poslanik PDP u NSRS Slaviša Marković.

„Ako pogeldate da je najniža penzija za ovu godinu bila u Republici Srpskoj 319 KM, penzioneri moraju znati da je to povećanje od 6 % za nekih 19 KM, šta je to za ljude koji imaju najnižu penziju, ništa. S obzirom da ćemo imati povećanje struje pa onda najbolja poruka penzionerima dobićete povećanje penzija i ako se ovo obistini, ali sa druge strane ćete imati poevćanje troškova života za više od 20 KM“, naveo je Marković.

Stojanović dodaje da penzija nije milostinja, već zarađeno pravo.

„Da je normalno stanje u ovoj državi penzioneri bi trebali primati 13 penziju ne da im neko obećava 1,2,3,5 % i da neko misli ako mu neko da penziju da je to super nije penzija super, penzija je zarađena stvar svakog pojeidnca u ovoj državi, to je nešto što mu pripada, to nije nešto kao da mu je neko dao neku milostinju“, rekao je Stojanović.

Penzioneri, suočeni s niskim primanjima, Dodikova obećanja dočekuju sa gorčinom. U anketi u Bijeljini poručuju da su umorni od predizbornih obećanja.

„Od izbora do izbora da nam da, hajde ti živi godinu dana sa čim, pa sramota narode sramota“, rekla je jedna penzionerka.

Ovo više nije samo priča o procentima, nego i o tome kako se budžetsko Udruženje penzionera pretvara u produženu ruku vlasti, upozoravaju iz Transparency Internationala.

„Sinoć smo imali situaciju da Udruženje penzionera, koje se finansira iz budžeta, u prostorijama vladajuće stranke daje podršku vlasti nekoliko dana pred izbore. To je zaista sporno, s obzirom na to da je udruženjima građana zabranjeno političko djelovanje i o tome smo dugo govorili. Mislim da ima prostora i za dodatne prijave“, rekao je Srđan Traljić iz Transparency International BiH.

Suština je u tome, smatraju naši sagovornici, da penzija nije poklon, nego pravo. Sve dok se ona predstavlja kao milostinja vlasti, penzioneri će biti taoci političkih kampanja.

(BN)

Predsjednik HDZ-a Dragan Čović istakao je da samo kroz ravnotežu između tri entiteta, BiH će moći napredovati i pružiti jednakost svim narodima.

– Pregovarački proces za Evropsku uniju mogao bi biti platforma za ostvarenje tih promjena, ali to zahtijeva našu političku odgovornost i pragmatizam. Ako to ne uspijemo dogovoriti, bićemo prisiljeni tražiti pomoć međunarodnih partnera – poručio je Čović, prenosi Jutarnji list.

Naglasio je da je odlazak OHR-a trebao biti davno realizovan.

Čović je zaključio da će BiH, uz odgovornu političku volju, moći uspješno odgovoriti na izazove.

Juče se navršila 30. godišnjica Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, poznatijeg kao Dejtonski mirovni sporazum. Parafiran je 21. novembra 1995. godine u gradu Dejton u američkoj državi Ohajo i označio je kraj rata u Bosni i Hercegovini. Šta je on donio Bosni i Hercegovini, a šta Republici Srpskoj? Da li su političari više poštovali duh Dejtona ili im je na prvom mjestu bio lični interes? I koliko su dobre ili opasne ideje o njegovom raspakivanju?
Tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Republika Srpska danas ni blizu onoga što se očekivalo davne 1995. godine – kada je rat zaustavljen. Umjesto stabilnosti, napetost i neizvjesnost, javna preduzeća u očajnom stanju, mnoga u gorem nego u ratnom periodu.

Na vlasti zvaničnici koji sada na sto stavljaju i prirodna bogatstva Republike Srpske, koja su nekada bila svetinja u koju se ne dira.

“Republika Srpska godinama pliva u nemirnim međunarodnim vodama pod sankcijama i ograničenjima i pritiscima, ali je najviše ugrožena uslijed bahatosti i političke isključivosti njenih političkih lidera koji ponižavaju i nipodaštavaju njene najviše institucije vlasti kao i što uslijed nestručnosti urušavaju i ono malo privrede i prirodnih resursa koji su preostali”, smatra diplomata i publicista Branko T. Nešković.

“Zemlja iako je imala jednu veliku nadu iako se jako puno međunarodne podrške i novca slilo u zemlju, danas spadamo u jednu od najsiromašnijih zemalja u Evropi i to je ona strašna stvar. Druga strašna stvar koja se desila je odlazak stanovništva iz BiH, ako ćemo gledati samo prostor Republike Srpske, od završetka rata do danas računa se i procjenjuju demografi da smo izgubili polovinu stanovništva”, smara politikolog Tanja Topić.

Nakon potpisivanja sporazuma u Banjaluci se slavilo, dok je na Palama, ratnoj prestonici Republike Srpske preovladavalo žaljenje, međutim na kraju svi su ga prihvatili.

Politički predstavnici u BiH, kao i vlast u Republici Srpskoj, takođe je Dejton tumačila po potrebi odnosno kako njima odgovara. Tako su pravili zaokrete od secesionističkih priča i negiranja institucija BiH, do prihvatanja istih i nedavnog povlačenja svih zakona koji su bili protiv Bosne i Hercegovine.

“Nažalost svi učesnici u BiH nisu istinski prihvatili Dejton i svako s jedne strane pokušava da prevari onog drugog. Jedni bi da postoji BiH bez entiteta, drugi bi da postoji nezavisna Republika Srpska, a treći da formiraju treći entitet. Svako svakoga ovdje laže i zato i mamo tu jednu nestabilnost umjesto da iskreno prihvatimo pravila i onda se počnemo ponašati kako se zemlje slične nama kao Belgija ponaša”, kaže bivši član Predsjedništva BiH Mladen Ivanić.

Gotovo da nije bilo godine, a o izbornim godinama da i ne pričamo, a da neko prije svega iz vrha HDZ-a BiH i SNSD-a nije potezao pitanje raspakivanja Dejtona i uspostavljanje trećeg hrvatskog entiteta – bez razmišljanja o tome da li bi to moglo da ugrozi Republiku Srpsku i izazove novo krvoproliće?

“Republika Srpska mora biti strogo protiv raspakivanja Dejtona, nama to ne odgovara. Republika Srpska ima praktično državu u državi gdje odlučujemo sami o sebi. Imamo dobre zaštitne mehanizme prilikom glasanja i nema nikakvog scenarija raspakivanja Dejtona koji za nas može biti pozitivan. To uključuje i treći entitet. On nije interes Republike Srpske. Nama jeste interes da Bošnjaci i Hrvati riješe svoje odnose, ali ne preko naših leđa”, smatra bivši ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak.

“Raspakivanje Dejtona ne treba ni pominjati, a o terminu trećeg entiteta taj termin je moram priznati nepotreban i potpuno besmislen kao i što je besmislen referendum o otcjepljenju Republike Srpske. I jedno i drugo se koriste za dnevnopolitičke potrebe i podizanje tenzija”, smatra Branko T. Nešković

Prve godine nakon potpisivanja mirovnog sporazuma obilježio je prekid sukoba, ali i snažan međunarodni intervencionizam u kojem je Republika Srpska ostala bez brojnih nadležnosti, a visoki predstavnik je zvaninčike, posebno Srpske demokratske stranke ostavljao bez osnovnih političkih i ljudskih prava, mnogi tvrde uz amin ljudi iz SNSD-a koji su kumovali prenosu brojnih nadležnosti sa RS na BiH.

U narednim decenijama SNSD je često optuživao Srpsku demokratsku stranku da sarađuju sa strancima, međutim sada imamo paradoks da je SDS skoro 20 godina pod američkim sankcijama, a iste su brzo ukinute vrhu SNSD-a i njihovom okruženju, a oni su se zauzvrat pod velom tajne ponovo obavezali na kooperativnost Amerikancima.

(BN)