Bosna i Hercegovina planira da cijene struje uskladi sa tržišnim pravilima, po uzoru na Evropsku uniju. Jedna je to od stavki koje su se našle u usvojenoj Reformskoj agendi od 113 strana. Plan je da već od naredne godine krene proces deregulacije.

Znači li to i da bi računi struje u domaćinstvima mogli rasti, iako su trenutno jedni od najnižih u Evropi? Koliko će nas u budućnosti koštati struja, mogla bi da određuje ponuda i potražnja, a ne odluka vlasti.

Bosna i Hercegovina planira da cijene električne energije za domaćinstva uskladi sa tržišnim cijenama, kao što je to slučaj u većini zemalja EU.

Prema Reformskoj agendi, plan je da cijeli proces donese više transparentnosti i podstakne ulaganja u energetski sektor.

U Reformskoj agendi navodi se:

“Prvi korak koji će BiH preduzeti jeste priprema studije koja ima za cilj razvijanje različitih scenarija za deregulaciju cijena snabdijevanja električnom energijom za domaćinstva. Na osnovu rezultata studije, BiH će dizajnirati i sprovesti tarifne mjere. Aktivnost je planirana za realizaciju u 2025. godini.“

BiH među najjeftinijim u Evropi

Bosanci i Hercegovci trenutno plaćaju jednu od najnižih cijena struje u Evropi – oko 10 centi po kilovat satu. U EU, prosjek je znatno veći, 30 centi po kilovat satu. To znači da prosječno stanovništvo koje potroši 400 kilovata, mjesečni račun je 40 maraka, dok taj isti račun u EU je više od 100 maraka. Najskuplju struju plaćaju Njemci i Danci, a najjeftiniju Bugari i Mađari, čije su cijene približne cijenama u BiH.

Zaključno, domaćinstva u EU plaćaju značajno više struju nego domaćinstva u BiH, iako je važan faktor i koliko se koristi struja.

Reforme, ali po koju cijenu?

Dok političari usvajaju reforme, istovremeno upozoravaju da bi poskupljenje dodatno moglo opteretiti životni standard građana.

Usklađivanje cijena struje sa evropskim pravilima moglo bi potencijalno značiti veće račune, ali i moderniji, liberalniji i transparentniji energetski sektor.

Pitanje je da li će država zaštititi građane od poskupljenja i kako će se promjene odraziti na svakodnevni život domaćinstava.

(Euronews.ba)

Saobraćaj je potpuno obustavljen preko prevoja Rogoj na magistralnom putu Foča – Trnovo, zbog intenzivnih snježnih padavina, saopšteno je iz Auto-moto saveza (AMS) Republike Srpske.

Saobraćaj se u većem dijelu Republike Srpske i Federacije BiH odvija uz promjenljive vremenske uslove, sa slabim snijegom u višim i kišom u nižim predjelima.

Na kolovozu od Sokoca do Vlasenice, osim snijega, ima i polomljenih grana.

Iz AMS-a savjetuju maksimalno opreznu vožnju, prilagođenu stanju i uslovima na putu.

Prije desetak godina, kad bi neko rekao da će se grijati na klimu, svi bi ga gledali čudno. Danas – druga priča. Ljudi masovno prelaze na inverter klime, bilo kao glavno grijanje, bilo za dogrijavanje kad zahladi.

Majstor M.R. kaže da su jeftinije od norveških radijatora, a troše mnogo manje struje nego TA peći. Obične klime se više ni ne proizvode, jer ne prolaze po novim standardima potrošnje. U EU su već izumrle, a kod nas ih sve manje ima.

„Inverter klime su sad broj jedan. Ljudi ih traže sve više, jer griju dobro, troše malo, a lako se koriste. Definitivno su isplativije od termo peći i norveških radijatora“, kaže majstor. Kako da ih koristite pametno

Nemojte da je gasite svaki čas. Kad se klima ugasi, pa ponovo pali, troši više struje da bi se vratila na željenu temperaturu. Bolje je da radi stalno, ali lagano – tako troši manje.

„Ljudi me pitaju zašto da je ne gasim. Zato što dok radi non-stop, održava temperaturu i ne troši mnogo. Kad je palite i gasite, skače potrošnja“, objašnjava majstor. Šta kad napolju stisne minus

Kad je napolju baš hladno, klima može da uđe u difrost režim – to je automatsko odmrzavanje spoljne jedinice. Dešava se kad je velika vlažnost i temperatura oko nule. Ako je klima prljava, difrost se pali češće.

Zato majstor savjetuje: servis jednom godišnje, a filtere perite jednom mjesečno. Nema brige – nove inverter klime rade i kad je ispod -20 stepeni.

EKO gas i ušteda

Nove klime ne koriste freon, već EKO gas – štiti prirodu i smanjuje potrošnju. Za 1kW struje, inverter klima daje i do 61kW toplotne energije. TA peć troši 31kW da bi dala 31kW – znači klima štedi i do 50% struje.