Connect with us

Region

NEOBIČAN POSAO: Sara i njen otac Mošo zajedno pišu GOVORE ZA SAHRANE, posao im cvjeta

Svako od nas mogao bi da posvjedoči da je gubitak voljene osobe najteži trenutak u životu čovjeka i taman kada polako postajemo svjesni da neka osoba sa kojom smo bili bliski više nije među nama i kada od bola i tuge zanijemimo, kako to običaji prilikom sahranjivanja nalažu, dođe trenutak da progovorimo i oprostimo se od voljenih kako najbolje znamo i umijemo.

Svjedoci smo, takođe, da govori na sahranama mogu da budu šaljivi i puni anegdota iz života pokojnika, pa se kroz jecaje okupljenih prolomi i smijeh, baš kako bi osoba koju smo izgubili i željela da bude. Čak i kada je riječ o ovakvim situacijama, kada posljednja poruka upućena pokojniku ne mora nužno da bude papir pun bola i tuge, pisanje ovakvih tekstova nije nimalo lak zadatak.

To najbolje zna Mošo Novković (66) koji je u svom okruženju, između ostalog, postao poznat po svom neobičnom, reklo bi se hobiju, u kojem mu se prije godinu pridružila i kćerka Sara Novković Tepšić (29).

Iako bi mnogi njihovo zanimanje za pisanje oproštajnih poruka za ljude koje ponekad nisu lično ni poznavali mogli da okarakterišu morbidnim ili čudnim, Mošo i Sara odmah ističu da je njihova uloga zapravo da pruže utjehu ožalošćenima i da zajedno sa njima pronađu prave riječi u bolnim trenucima.

U njihovom Kljajićevu kod Sombora oproštajni govori nisu praksa novijeg datuma, već tradicija koja se na sahranama podrazumijeva.

“To nije lak posao, faktički pišem iz ugla člana porodice”
– Kljajićevo je bilo naseljeno podunavskim Švabama do 1944. godine. 1945. godine “vozom bez voznog reda” ovdje dolaze ljudi sa područja Korduna, Like, Banije i Žumberka. Bili su to učesnici Narodnooslobodilačkog rata sa porodicama za koje je “religija bila opijum”, pa je umjesto sveštenika i opela, na sahranama čitan oproštajni govor. I danas se poslije opela, a prije kretanja povorke, takođe, čita govor – rekao je Mošo prije dana.

Otuda potiče podrška porodice i mještana, kada se prije više od decenije ohrabrio da napiše prvi oproštajni govor.

– Pošto sam u Mesnoj zajednici Kljajićevo obavljao funkciju poslovođe groblja od 2005. godine do 2015. godine, na molbu porodice pokojnika počeo sam da pišem i čitam pogrebne govore i do sada ih napisao nekoliko stotina. Nas angažuju pokojnikovi najbliži srodnici. Zadatak je da kroz razgovor i bilješke prikupimo što više podataka o životu preminule osobe. Ti podaci nam služe kao osnova za sastavljanje govora, koji kad napišemo, prije sahrane pročitamo rodbini i uvažimo svaku njihovu primjedbu, ukoliko je ima – objašnjavao je Mošo, koji i dalje radi u “JKP Prostor” u Somboru, dodajući tada da zahtjevi najčešće dolaze iz najbliže okoline, ali i iz većih gradova i drugih mjesta.

Novković je potvrdio da, uprkos tome što je riječ o tekstu koji ponekad, ako je to želja porodice pokojnika, sadrži samo nekoliko redaka, uopšte nije riječ o lakom poslu.

– Nije lako napisati takav tekst jer je na nama velika odgovornost, faktički pišemo iz ugla člana porodice iako preminulu osobu često lično ne poznajemo. Da bi se napisao govor potrebno je nekoliko časova. Jednim dijelom riječ je o univerzalnom obrascu zbog osnovnih podataka, ali mi se trudimo da prikupimo što više podataka o samom životu pokojnika, kao što su njegove osobine i interesovanja – rekao je tada Novković.

Svi u okolini Sombora su za njega već čuli!
Dok Mošo već ima pozamašno iskustvo i sigurne riječi da ublaži bol ožalošćenih i pomogne im da se oproste od pokojnika na najbolji način, kćerka Sara mu se u tom poslu pridružila prije godinu, pa sada pored poezije zajedno sa ocem sastavlja oproštajne govore.

– To je došlo nekako spontano, godinama sam gledala tatu kako piše, i sama pišem poeziju u kojoj često spominjem gubitak voljenih osoba i samo sam jedan dan rekla tati da hoću i ja da probam da napišem govor i tako smo počeli da radimo zajedno – objasnila je Sara.

Bilo je i neobičnih zahteva, kada, na primjer, pokojnik za života napiše govor sam sebi i onda njegova porodica pozove Mošu da ga pročita prilikom sahranjivanja. Međutim, Sara i nakon godinu bavljenja ovim poslom još uvijek nije pročitala ni jedan govor na sahrani, tvrdi da je emotivna.

– Ja sam po prirodi emotivna, pa se trudim da tako i pišem. Važno mi je da saznam sve o pokojniku kako bi što emotivnije mogla da dočaram te riječi. U posljednje vrijeme ja uglavnom pišem, dok tata čita, ali samo kada mu to traže srodnici pokojnika. Mi, svakako, imamo tu uslugu u opticaju i to se dešava kada je sahrana u okolini Sombora jer za njega su već svi čuli – rekla je Sara.

Elem, kao svoju najtežu situaciju, navela je pisanje govora za sahranu njenog druga.

– Prošle godine sam pisala oproštajno pismo za mog najboljeg druga koji je iznenada preminuo. Bilo mi je strašno jer sam ga kroz taj govor skroz doživjela – ispričala je Sara.

Govor ima cijenu, a evo od čega i zavisi!

Ako ste možda pomislili da rijetko ko angažuje strance za ovakve govore, Sara će vas razuvjeriti – zahtjevi stižu i iz udaljenijih gradova, ali i inostranstva.

– Postoji i interesovanje za to da mi napišemo govor i pošaljemo putem i-mejla i onda ga neko drugi pročita. Javljali su nam se i iz inostranstva, tako da ćemo ponuditi i takvu vrstu usluge – pričala je ona.

Ovo, za mnoge od nas, neobično zanimanje zapravo je ustaljena praksa u inostranstvu, pogotovo u SAD u kojima cvjeta onlajn tržište na kojem kreativni i talentovani ljudi nude svoje usluge, pa se tako na njemu mogu naći i oproštajni govori, koje je moguće kupiti u svega par klikova i to za nekoliko dolara (nekoliko evra) i pročitati na sahrani člana porodice.

Sara je nedavno izjavila da su u svoju ponudu ubacili i govor za pomen, koji je postao veoma popularan.

– Što se tiče cijene za govore, one se kreću od 2.500 dinara (oko 25 evra), a to zavisi od odsta segmenata, jer ako je prethodno obavljen razgovor trajao dva časa, cijena se povećava. Međutim, ako je razgovor bio kraći gdje su ljudi podijelili neke osnovne podatke o pokojniku, onda je cijena niža. No, sveukupno, ni jedan govor nije koštao više od 5.000 dinara (oko 50 evra), piše Nova.

– Trudimo se da idemo u korak sa vremenom i da osluškujemo želje i potrebe ljudi. Utjeha nam je neophodna, u kojem god dobu se nalazili – zaključili su tada Novkovići.

Related Topics:

Region

TUŽAN EPILOG POTRAGE: Nađena tijela nestale Ane (20) i njenog prijatelja

Dva tijela pronađena su danas u u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Vozilo je rano jutros nađeno pored puta, zaglavljeno u betonskom propustu pored magistrale Čačak – Požega u automobilu koji je sletio sa puta.

Kako je za srpske medije nezvanično potvrđeno iz porodice, u pitanju su tijela nestale Ane Radović (20) i njenog prijatelja koji je bio sa njom u vozilu i koji je vozio audi.

Ana Radović nestala je 23.novembra kada je sa Zlatibora krenula u Beograd na fakultet. Posljednji put, sa njom se čuo brat, a poziv se dogodio u 18.45 sati. Nakon poziva, Ana je, prema riječima oca, bila dostupna još 14 sati, a potom se telefon ugasio i porodica od tada više nije imala nijedan trag o tome gdje se djevojka nalazi.

Nestanak je prijavila majka, a otac je smatrao “da je verovatnoća da je doživela saobraćajnu nesreću mala”.

Nastavi čitati

Region

VUČIĆ: Predložio sam vladi da damo još 50 dana da se nađe kupac za NIS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je njegov predlog Vladi Srbije juče bio da se da još 50 dana da se pronađe novi investitor, odnosno kupac za NIS i da se ne ide odmah na nacionalizaciju što je vlada i prihvatila.

“To je bio moj predlog i moja odluka. Tražio sam da se cela vlada izjasni i oni su to podržali, a ne nacionalizacija odmah. Ali posle 50 dana, ukoliko ne dođe do stvaranja kupoprodajnog ugovora, mi nemamo izbora i ni tada nećemo da nacionalizujemo odmah, već imamo da uvedemo svoju upravu i onda ćemo da ponudimo najvišu moguću cenu i da platimo najvišu moguću cenu ruskim prijateljima”, rekao je on.

Dodao je da Srbija želi svaki uspeh ruskoj strani u nalaženju kupca.

“Svaki uspeh im želimo. Ne mešamo im se u izbor. Voleli bismo da su nama prvo ponudili, shvatili smo da je izbor neko drugi. Nema problema sa tim, poštujemo, to je pravo vlasnika da upravlja svojim kapitalom i svojom imovinom. Posle toga mi nećemo više imati nikakvu mogućnost, ni za šta nestaće nam zemlja bukvalno. Mi posle toga moramo, ukoliko verujemo da će se to dogoditi, i mi smo spremni da trpimo sve posledice narednih 50 dana. Spremni smo da trpimo da nam rafinerija ne radi, da nam ništa ne radi, jer ćemo se mi snaći i obezbedićemo dovoljno snabdevanje tržišta. Ali će to imati ogromne posledice po našu zemlju. Spremni smo to da uradimo, jer nećemo da nacionalizujemo ni danas, ni sutra, ni prekosutra”, naglasio je on.

Naveo je da su šanse da nam Amerikanci daju operativnu licencu 40 odsto, a 60 odsto da ne daju i da su veće šanse da nam ne daju licencu u narednih 36 sati.

Vučić je još jednom pozvao OFAK i SAD da nam daju operativnu licencu navodeći i da su Amerikanci tražili njegovu reč usmenu i pisanu.

“Ja znam da oni znaju da kada dam reč da ta reč ima veće značanje nego nečijih hiljadu potpisa, a istovremeno sam vam i napisao u pismu. Ma kako ga ko tumačio sasvim je jasno da će Srbija, da je Srbija dobro razumela, makar se ne slagala sa nečijom porukom, da to mora da poštuje.

Ali mi moramo da damo određeni period našim prijateljima i iz Emirata, i Mađarske i nekih drugih zemalja koje razgovaraju sa, vidim da imaju iz drugih zemalja ljudi koji su zainteresovani, mi znamo samo deo onoga sa kim verovatno ruska strana pregovara. Moja ideja i ja sam to napisao u tom pismu da damo određeno vreme, da ćemo mi u svakom slučaju poštovati ono što su Amerikanci tražili, da moramo da damo određeno vreme ruskoj strani”, rekao je on.

Vučić je rekao da ćemo nastaviti da radimo i da se borimo i ukazao da ako nam ne daju operativnu licencu ljudi ne treba da paniče.

“Obezbedićemo dovoljno goriva, ali ćemo mi u državi imati brojne probleme i davaćemo vam dnevna uputstva u narednih 45-50 dana šta je to što ćemo da preduzimamo. Da ne biste prebacivali odgovornost na vladu bilo koga, ovo je bilo na moj predlog. Ja sam odgovoran za to što nismo prihvatili da ih nacionalizujemo ni pre mesec dana, ni danas, ni sutra, nego što dajemo razvumne i spreman sam da snosim svaku vrstu politicke odgvornosti”, rekao je Vučić.

On je podsetio i da su 9. oktobra uvedene operativne sankcije, a dve nedelje posle toga smo i formalno obavešteni da se traži promena strukture vlasništva.

“Amerikanci kažu, pa vi to znate od ranije, pa naravno da znamo, ja o tome govorim još od januara, februara, meseca, ali nismo mi vlasnici. Ja kažem Amerikancima, ljudi, šta hoćete da uradimo? Šta tražite od nas, šta očekujete? Nismo mi vlasnici. Kako mislite da mi u februaru prodamo nešto, a nismo vlasnici toga? Šta hoćete da uradimo? A druga strana istovremeno želi da ostane ovde i želi da prolongira te sankcije i tako je to išlo sedam, osam, devet meseci. Baš ništa nismo mogli da uradimo”, rekao je on.

Dodao je da “pametnjakovići lupetaju svakoga dana po televizijama, da je trebalo tada da pošaljemo ljude u Ameriku i u Rusiju da razgovaramo”.

“Pa šta mislite kako smo odlagali sve ovo, na lepu reč, na te prepametne što gostuju po televizijama?”, zapitao je on.

Nastavi čitati

Region

DAN D ZA NIS, hoće li će Amerikanci produžiti licencu?

Budućnost NIS-a je i dalje neizvjesna dok se čeka američka licenca za nastavak rada.

Iz Vlade Srbije poručuju da nema razloga za brigu, rezerve su obezbjeđene, a goriva će na pumpama biti. Država je spremna i da koristi obavezne rezerve naftnih derivata kako bi održala stabilnost snabdijevanja, ukoliko to bude bilo potrebno, navela je resorna ministarka, poslije razgovora sa stranim naftašima.

Četrdeset osmi je dan otkako su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije. Srbija očekuje odluku Vašingtona za novu licencu, kako bi NIS nastavio sa radom, jer Rafinerija nafte troši posljednje zalihe sirove nafte za preradu. Ranije je rečeno da sirove nafte ima samo do utorka, 25. novembra.

Vlada Srbije održala je juče vanrednu sjednicu na kojoj je razmatrana energetska situacija u zemlji. Konstatovano je da privreda i građani nemaju razloga za zabrinutost s obzirom na to da ima dovoljno svih naftnih derivata.

Da bi se izbjegli poremećaji i obezbijedilo pouzdano i ravnomerno snabdijevanje, resorna ministraka Dubravka Đedović Handanović razgovarala je juče sa prestavnicima tri najveće strane nafne kompanije na našem tržištu mađarskog MOL-a, grčkog Helenikovog ogranka EKO, austrijskog OMV-a i generalnim sektretarom Udruženja naftnih kompanija.

“Naša obaveza je da svaka pumpa, veleprodajni kupac i građani imaju dovoljno goriva za svoje potrebe i to ćemo ispuniti. Kompanije sa kojima sam razgovarala su važne za stabilnost snabdijevanja, jer su najveći uvoznici naftnih derivata u Srbiji i snabdijevaju najveći dio tržišta, poslije NIS-a. Uvoz derivata u decembru će pratiti potražnju na tržištu, logistiku i raspoložive kapacitete i očekujemo da bude prema planu i da snabdijevanje ostane stabilno”, rekla je ministarka.

Ministar Marko Đurić, koji je član Tima za energetsku stabilnost, rekao je za RTS da Srbija može da bude spokojna kada je riječ o snabdevenosti tržišta energentima. Što se tiče sudbine NIS-a, međutim, još smo u pregovorima i ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati, ističe Đurić.

Zahtjev SAD da Rusija u potpunosti izađe iz vlasništva nije promijenjen, ali je odobreno da se do 13. februara vode pregovori o vlasničkoj strukturi.

Nastavi čitati

Aktuelno