Ruski predsjednik Vladimir Putin otputovaće u četvorodnevnu posetu Kini krajem sedmice, izvestila je danas ruska državna televizija Rosija 1.
“Planirani su pregovori velikih razmera između delegacija Rusije i Kine. Predsednik Ruske Federacije će učestvovati na samitu ŠOS-a u Tjenđinu”, navodi se u nedeljnoj emisiji posvećenoj predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na TV Rosija 1, prenosi Interfaks.

U Kini, više od 20 stranih lidera i predstavnika deset međunarodnih organizacija učestvovaće na samitu Šangajske organizacije za saradnju, koji će biti održan u kineskom gradu Tjenđinu od 31. avgusta do 1. septembra.

Na skup su pozvani predsednici Rusije i Belorusije, premijer Indije, predsednici Irana i Turske, kao i lideri Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Uzbekistana, Azerbejdžana, Jermenije i drugih država.

Šangajska organizacija za saradnju osnovana je 2001. godine.

Članice su Kina, Rusija, Indija, Pakistan, Iran, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan i Belorusija, a cilj joj je jačanje bezbednosne, ekonomske i političke saradnje u evroazijskom prostoru.

Mađarska vlada snažno odbacuje pretnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i poziva susednu zemlju da prestane da ugrožava energetsku bezbednost Mađarske, izjavio je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto.
Sijarto je u objavi na Fejsbuku rekao da je Zelenski “šokantno pretio Mađarskoj” na konferenciji za novinare koju je održao zajedno sa kanadskim premijerom Markom Karnijem, prenosi MTI.

Sijarto je kazao da je “u poslednjih nekoliko dana Ukrajina pokrenula ozbiljne napade na bezbednost” snabdevanja energijom Mađarske.

On je dodao da mađarska vlada takve napade doživljava kao napade na suverenitet zemlje.

“Kršenje našeg suvereniteta ne može se legitimno objasniti ratom sa kojim nemamo nikakve veze”, dodao je Sijarto i pozvao je Zelenskog da prestane da preti Mađarskoj i ugrožava njenu energetsku bezbednost.

Zelenski je ranije danas na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje u vezi sa nedavnim napadom na naftovod “Družba”, zbog čega je prestao dotok ruske nafte do Mađarske, rekao da “prijateljstvo između Ukrajine i Mađarske zavisi od stava Mađarske”.

Plan Donalda Trampa, predsjednika SAD, da rasporedi američku vojsku u Čikagu, demokratski političari u toj saveznoj državi dočekali su na nož, tvrdeći da je to zloupotreba moći.
Džej Bi Pricker, guverner Ilinoja, smatra da ne postoji vanredna situacija koja opravdava slanje Nacionalne garde i da američki predsjednik pokušava izazvati krizu.

Tramp je već rasporedio oko 2.000 vojnika u Vašington, gdje lokalnu vlast takođe drže opozicioni demokrati, pravdajući to obračunom s kriminalom u američkim gradovima. U petak je Tramp rekao da će tu politiku provesti u Čikagu i Njujorku, dva druga velika grada pod kontrolom demokrata.

Američki ministar odbrane Pit Hegset naredio je da pripadnici Nacionalne garde koji patroliraju ulicama Vašingtona budu naoružani, kao dio napora Trampove administracije protiv “kriminala koji je izmakao kontroli” u gradu.

Tek prošle sedmice, Pentagon i američka vojska saopštili su da trupe uključene u raspoređivanje – kojih sada ima oko 2.000 – neće nositi oružje.

Dok je Trampova administracija pohvalila misiju, ankete pokazuju da je ona izuzetno nepopularna među mnogim stanovnicima čvrsto demokratskog Vašingtona.

Do sada, trupe nisu učestvovale u operacijama provođenja zakona – koje su provodili lokalni policajci i službenici iz raznih saveznih agencija – već su umjesto toga bile postavljene u blizini lokalnih objekata od državnog značaja, uključujući National Mall i Union Station, glavno čvorište putničkog željezničkog prevoza u glavnom gradu.

Govoreći u Bijeloj kući u petak, Tramp je rekao da je misija donijela “potpunu sigurnost” Vašingtonu i da bi se mogla proširiti na Čikago – grad u kojem se rukovodstvo našlo u sukobu s Trampovom administracijom.

Osim toga, Tramp je rekao da će od Kongresa tražiti 2 milijarde kako bi pomogao u osiguravanju grada. Ranije ove godine, Kongres, kojim dominiraju republikanci, usvojio je zakon kojim je budžet Vašingtona smanjen za ukupno 1,1 milijardu dolara.