Pet država članica EU poziva na preispitivanje pristupa Zapadnom Balkanu, nudeći postepenu integraciju kao ključ za jačanje evropskih aspiracija

Pet država članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da preispita način uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište, predstavljajući taj potez kao način da se zemlje kandidati zadrže van sfere uticaja Rusije.

“Da bi se održao zamah proširenja i unapredila evropska integracija, potrebni su snažni i atraktivni podsticaji,” Euractiv prenosi dijelove povjerljivog dokumenta Austrije, Češke, Italije, Slovačke i Slovenije, koji je prošlog petka distribuiran među 27 članica EU u Briselu, a o kojem je prvi izvestio portal Rapporteur.

“Pristup evropskom jedinstvenom tržištu zasnovan na zaslugama, ukoliko je potrebno, korak po korak, predstavlja takav podsticaj,” navodi se u dokumentu država koje čine neformalnu grupu za političku podršku evropskim aspiracijama Zapadnog Balkana.

Zemlje predlažu model koji nazivaju “sistematska sektorska integracija”. On bi podrazumijevao proširenje obima evropskih programa u kojima bi zemlje mogle da učestvuju, u skladu sa usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU po pregovaračkim poglavljima.

“Postepena integracija trebalo bi aktivno i sistematski da se sprovodi kada kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru”, navodi se u dokumentu.

Dodaje se i da bi trebalo uvesti zaštitne mehanizme u slučaju da država koja uživa poseban pristup evropskom tržištu nazaduje u reformama.

U dokumentu se kao mogući novi sektori za uključivanje navode transport, energetika i tržište električne energije, digitalno jedinstveno tržište, strategije konkurentnosti i politike kritičnih sirovina. Kao primjer pogodnosti koje bi mogle biti ponuđene zemljama Zapadnog Balkana pominje se i sporazum EU i Velike Britanije o mobilnosti mladih.

Međutim, po ambiciji, dokument zaostaje za predlozima koje je prošle nedjelje u intervjuu za Euractiv iznio albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hodža, koji je sugerisao da bi zemlje kandidati trebalo da dobiju status posmatrača u institucijama EU kada zatvore pregovaračka poglavlja.

Milan Nič, viši istraživač njemačkog Savjeta za spoljne odnose, nije bio impresioniran sadržajem dokumenta, ocijenivši da se on ne razlikuje značajno od ranijih ideja.

“Zvuči kao nešto sofisticiranija verzija prethodnih predloga za postepenu integraciju”, rekao je on.

Autori dokumenta pozvali su evropsku komesarku za proširenje Marta Kos da razvije nove ideje u tom pravcu.

“Ovakav pristup proširio bi i ojačao jedinstveno tržište, doprinio geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući zemlje kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih država”, zaključuje se u dokumentu.