Connect with us

Svijet

POLICIJA UPALA U CIK ZORE U CIVILU! Ovo su svi detalji hapšenja Federike Mogerini

Belgijska policija sprovela je u utorak opsežnu operaciju pretresa i hapšenja u Briselu i Brižu, u sklopu istrage o navodnoj zloupotrebi sredstava Evropske unije.

Operacija je izvedena po nalogu Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), a među uhapšenima se nalazi i Federika Mogerini, bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, danas rektor prestižnog Koledža Evrope.

Početak racije

Racije su započele u ranim jutarnjim satima, kada je oko deset policajaca u civilu upalo u sjedište Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u Briselu. Prema riječima očevidaca, policija je pažljivo i tiho pretražila kancelarije, dok je drugi zvaničnik EU potvrdio da se operacija odvijala istovremeno i u zgradama Koledža Evrope u Brižu, kao i u privatnim domovima osumnjičenih.

Tri osobe su privedene zbog sumnje na korupciju, prevaru u javnim nabavkama i sukob interesa, a zaplijenjena je i opsežna dokumentacija za potrebe istrage.

Ko je uhapšen?

Prema informacijama belgijskih medija, među uhapšenima se nalaze Federika Mogerini, nekadašnji šef evropske diplomatije i sadašnji rektor Koledža Evrope, kao i Stefano Sanino, bivši generalni sekretar EEAS-a koji trenutno obavlja funkciju visokog zvaničnika u Evropskoj komisiji. Treća uhapšena osoba je menadžer Koledža Evrope, čiji identitet još nije objavljen.

Iako EPPO nije zvanično potvrdio njihova imena, belgijski listovi Le Soir i L’Echo navode da su identiteti potvrđeni iz više diplomatskih izvora i da se radi o visokorangiranim osobama čiji je imunitet prethodno ukinut kako bi hapšenja mogla biti sprovedena.

Sumnje u “dogovoreni tender”: Kako je Koledž Evrope dobio posao?

U fokusu istrage nalazi se sumnja da je Koledž Evrope imao povlašćen pristup povjerljivim informacijama tokom tendera za pokretanje nove Evropske diplomatske akademije — devetomjesečnog programa obuke evropskih diplomata koji finansira EEAS.

Prema dostupnim informacijama, Koledž je 2022. godine kupio zgradu u ulici Spanjaardstraat u Brižu za 3,2 miliona evra upravo u trenutku kada se očekivalo raspisivanje tendera za smještaj budućih polaznika akademije. Ubrzo nakon toga EEAS je toj instituciji dodijelio 654.000 evra kroz konkurs koji je sada pod istragom.

Istražitelji nastoje da utvrde da li je rukovodstvo Koledža unaprijed znalo kriterijume i uslove tendera, što bi ovoj instituciji dalo nepoštenu prednost u odnosu na druge zainteresovane kandidate. Ukoliko bi se to potvrdilo, radilo bi se o nelegalnom favorizovanju i nelojalnoj konkurenciji, kao i o mogućem dopremanju povjerljivih informacija iz vrha EEAS-a.

Moguća krivična djela: Od korupcije do kršenja službene tajne

Ako se sumnje pokažu tačnim, slučaj bi mogao obuhvatiti čitav niz ozbiljnih krivičnih djela predviđenih evropskim zakonodavstvom. Istraga obuhvata prevaru u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i povredu službene tajne. EPPO navodi da postoje “snažne indicije” da su evropska pravila o fer konkurenciji bila prekršena i da je jedna institucija imala pristup povjerljivim elementima tendera prije nego što je konkurs zvanično objavljen.

Zvaničnici Evropske komisije i EEAS-a odbijaju da komentarišu detalje istrage, ističući da je riječ o “aktivnostima iz prethodnog mandata” i da se podaci ne mogu iznositi dok postupak traje. Belgijska policija takođe odbija da daje izjave za javnost.

Najveći korupcijski potres u evropskoj diplomatiji ove decenije

Ovaj slučaj predstavlja jedan od najtežih skandala koji su pogodili institucije Evropske unije u posljednjih deset godina. Hapšenje Mogerini — žene koja je donedavno bila jedna od najuticajnijih političkih figura u Briselu — izazvalo je šok u diplomatskim krugovima i otvorilo ozbiljna pitanja o nadzoru nad trošenjem novca EU, ali i o mogućim zloupotrebama u okviru elite koja upravlja evropskom birokratijom.

Istraga EPPO-a nastavlja se u tajnosti, a očekuje se da će u narednim nedjeljama biti obavljeni novi razgovori i dodatne provere finansijskih tokova. Sudska odluka o eventualnom podizanju optužnice mogla bi postati ključni trenutak u redefinisanju pravila o transparentnosti i integritetu u evropskim institucijama, prenosi Nova.

I visoki zvaničnik Evropske komisije Stefano Sanino takođe je bio priveden. Sanino je prethodno bio generalni sekretar EEAS pod Mogerini, u periodu kada je stvorena Diplomatska akademija. Trenutno je generalni direktor odjeljenja Komisije za Bliski istok, Sjevernu Afriku i Zaliv.

Related Topics:

Svijet

IZBORI U RUSIJI 18. DO 20. SEPTEMBRA: Ko izlazi na crtu Putinu?

U Rusiji će od 18. do 20. septembra biti održani trodnevni parlamentarni izbori.

Svjetski mediji prenose da će većinu od 450 poslanika u Državnoj dumi zasigurno osvojiti Jedinstvena Rusija predsjednika Vladimira Putina.

Putin ne izlazi na ove izbore kao kandidat, ali izborna trka se vodi između njegove vladajuće stranke Jedinstvena Rusija i opozicije.

Stranke koje “izlaze na crtu” Putinovoj stranci zapravo su pod strogom kontrolom Kremlja, tvrde svjetski mediji.

Predvođena poznatim političarima, kao što su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, Jedinstvena Rusija ima jasan cilj – zadržati dvotrećinsku ustavnu većinu.  Na ovim izborima kao kandidate ističu i velik broj veterana rata u Ukrajini.

Koje su stranke opozicije?

Na ovim izborima biće i Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF), najveća opoziciona stranka, koju vodi veteran ruske politike Genadij Zjuganov.

Iako se u nekim regionima suočavaju sa pritiscima Kremlja, oni u potpunosti podržavaju spoljnu i ratnu politiku zemlje.

Liberalno-demokratska partija Rusije (LDPR) takođe učestvuje na ovim izborima. Stranku je nekada vodio Vladimir Žirinovski, a sada je pod vođstvom Leonida Sluckog.

Ova stranka djeluje kao desna, ultranacionalistička opcija koja je potpuno lojalna predsjedniku.

Među partijama koje izlaze na izbore u septembru je i mlađa stranka Novi ljudi na čelu s Aleksejem Nečajevim i sa istaknutim članom Vladislavom Davankovom.

Na septembarskim izborima bira se svih 450 poslanika Dume. Foto Tanjug/AP
Na septembarskim izborima bira se svih 450 poslanika Dume. Foto Tanjug/AP

Ova stranka privlači mlađe i poslovne birače, ali ne dovodi u pitanje ključne odluke Kremlja.

Antiratnoj liberalnoj stranci Jabuka sudskim su odlukama ukinute regionalne izborne liste u nekoliko ključnih regija, a njihovi istaknuti članovi, među kojima je Lev Šlosberg, osuđeni su ili se suočavaju sa zatvorskim kaznama.

Antiratnom političaru Borisu Nadeždinu je zabranjena kandidatura na ranijim predsjedničkim izborima, a zbog toga što bi mogao biti uhapšen, napustio je Rusiju uoči parlamentarne kampanje.

Putin o izborima

Putin je izjavio da će predstojeći parlamentarni izbori u njegovoj zemlji potvrditi stabilnost ruske države.

“Uvjeren sam da će predstojeći izbori potvrditi stabilnost države”, rekao je Putin obraćajući se na kongresu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija.

Dodao je da će ovi izbori potvrditi i “zrelost” ruskog političkog sistema te sposobnost zemlje da se odupre “bilo kakvim spoljnim prijetnjama”.

Putin ne izlazi kao kandidat, ali izborna trka se vodi između njegove stranke i opozicije. Foto Tanjug/AP
Putin ne izlazi kao kandidat, ali izborna trka se vodi između njegove stranke i opozicije. Foto Tanjug/AP

Istakao je da će izbori takođe izraziti “zajedničku volju miliona ljudi i njihovu želju da osiguraju suverenitet i sigurnost Rusije”.

Fokus na državu i ekonomiju

Putin je rekao da Rusija, “uprkos svim poteškoćama”, razvija, pokreće i provodi velike projekte usmjerene na unapređenje kvaliteta javne uprave, odbrambenih kapaciteta, ekonomskog rasta i društvenog razvoja.

“Sve nove mogućnosti koje zajedno stvaramo moraju ojačati suverenitet, sigurnost Rusije i njen položaj u svijetu”, rekao je Putin.

Naglasio je da će Rusija nastaviti da održava izbore na različitim nivoima širom svoje teritorije.

111 miliona birača

Septembarski izbori odrediće svih 450 poslanika devetog saziva Državne dume Rusije, Donjeg doma ruskog parlamenta.

Izbori se sprovode kroz trodnevno glasanje i uz široku upotrebu elektronskog glasanja.

Centralna izborna komisija Rusije (CIK) saopštila je da je broj birača u Rusiji na dan 1. jula iznosio više od 111 miliona, dok se van zemlje nalazi više od 1,8 miliona birača, prenio je ranije Tanjug.

Na kanalu Centralne izborne komisije na platformi Maks navedeno je da je 1. jula u Rusiji bilo registrovano 111.037.047 birača, prenijele su RIA Novosti.

Van teritorije Rusije živi više od 1.816.000 ruskih birača, dok se u gradu Bajkonuru nalazi više od 11.500 birača, naveli su iz ruske Centralne izborne komisije.

Za ruske državljane koji žive ili borave u inostranstvu biće otvoreno 312 biračkih mjesta u 152 zemlje.

Nastavi čitati

Svijet

PALA ODLUKA ZA UBISTVO ČARLIJA KIRKA! Sudija iz Jute prelomio

– Osumnjičenom ubici američkog intelektualca Čarlija Kirka, Tajleru Robinsonu (23) biće suđeno za teško ubistvo, odlučio je sudija u gradu Provo, u američkoj saveznoj državi Juta, Toni Graf.

Sudija je uvažio zahtev tužilaca, koji su saopštili da imaju dovoljno dokaza da Tajlera Robinsona izvedu pred sud po optužbi za teško ubistvo, zbog čega bi mogao da se suoči sa smrtnom kaznom, doživotnim zatvorom bez mogućnosti uslovnog otpusta, ili 25 godina do doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta, prenosi CBC.

Tužilaštvo je navelo da postoje “ubedljivi” dokazi da je Robinson 10. septembra prošle godine na Univerzitetu Juta u Orumu ispalio hitac koji je usmrtio Kirka (31) tokom jedne od njegovih javnih debata.

Robinson se tereti po sedam tačaka, uključujući teško ubistvo, za koje je u Juti predviđena smrtna kazna.

Odbrana osporava dokaze tužilaštva i tvrdi da nema dovoljno osnova za suđenje, kao i da ubistvo ne ispunjava kriterijume za izricanje smrtne kazne.

Robinson se do sada nije izjasnio o krivici.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Svijet

286 DANA NEIZDRŽIVIH USLOVA! Američki vojnici na ivici snaga, spas od istorijske misije potražili u Aziji!

– Američki nosač aviona “USS Abraham Linkoln” uplovio je danas u tajlandsku luku Laem Čabang, posle izveštaja o pogoršanim uslovima na brodu i problemima sa mentalnim zdravljem pripadnika američke vojske, nakon 286 dana na moru, od čega veći deo vremena na Bliskom istoku.

“USS Abraham Linkoln”, sa oko 5.000 mornara i marinaca, raspoređen je u novembru prošle godine i bio je uključen u američku pomorsku blokadu i borbene operacije u ratu sa Iranom, prenosi Rojters.

Prema rečima američkih demokratskih senatora, taj nosač aviona je postavio moderni rekord po neprekinutim danima koje je proveo na moru.

Komandant Udarne grupe nosača aviona 3, kontraadmiral Robert E. Lofran je kazao u saopštenju da dolazak u Laem Čabang “pruža zasluženu priliku” mornarima i marincima da se odmore i napune energijom.

“To takođe podvlači snažno i trajno partnerstvo i savez između Sjedinjenih Država i Tajlanda. Ono što je ova udarna grupa postigla je zaista istorijsko. Ne mogu biti ponosniji na izuzetan profesionalizam i stručnost koju je pokazao svaki član ovog tima tokom naših operacija”, kazao je Lofran.

Prema saopštenju tajlandskih zvaničnika, “USS Abraham Linkoln” će se, u pratnji drugih američkih ratnih brodova, zaustaviti na Tajlandu, koji je jedini partner Sjedinjenih Američkih Država u kontinentalnoj jugoistočnoj Aziji, na pet dana odmora i oporavka.

(Tanjug) Foto: AP

Nastavi čitati

Aktuelno