Izraelski stručnjak za istraživanje Holokausta Gideon Grajf istakao je da su upravo Srbi narod o kome se može govoriti da je nad njim izvršen genocid, a da iza “tužne inicijative” o rezoluciji o Srebrenici u UN stoje politički razlozi i da ona neće doprinijeti miru u regionu.

Grajf je rekao da ono što se u Srebrenici dogodilo jula 1995. godine nije genocid i ocijenio da će ono što se sada događa u UN oko rezolucije o Srebrenici imati veoma negativne posljedice.

“Genocid znači potpunu likvidaciju grupe naroda, a to se nije dogodilo. Većina muškaraca koji su ubijeni su bili borci u ratu protiv srpskih snaga. To je vojni konflikt, nema veze sa genocidom”, rekao je Grajf za TV “Prva”.

Grajf, koji je i predsjednik Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine, rekao je da je tokom dvije godine 10 najboljih naučnika radilo u ovoj komisiji.

“Jedan od zaključaka da se događaji iz jula 1995. godine ne mogu označiti kao genocid. Objasnili smo i zašto. Jedan od primjera je to što su sva djeca i žene pušteni da idu kućama. Niko ih nije ni pipnuo, nije im učinio ništa nažao”, rekao je Grajf.

On je naveo da je Komisija analizirala i istoriju regiona, gradove i sela, etničku strukturu i istakao da su upravo Srbi su “narod o kome se može govoriti kao narodu nad kojim je izvršen genocid”.

“Proučavali smo događaje iz svih uglova, učestvovali su eksperti različitih struka – istoričari, ekspert za pravna pitanja, za masovne grobnice… Komisija je bila veoma profesionalna, objektivna i mislimo da smo napravili odličan dokument koji je dostupan svima”, rekao je Grajf.

Upitan da li će donošenje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN imati posljedice u smislu istorijskog razumijevanja genocida, Grajf je rekao da sve ono što se događa u UN neće doprinijeti miru u regonu.

“Ono što se događa sada u UN i u regionu će imati veoma negativne posljedice, zato što ignoriše činjenice. Ljudi ne znaju istinu o tome šta se dogodilo u Srebrenici”, rekao je Grajf.

On je apelovao da svi pročitaju izvještaj, ističući da je objektivan i rezultat rada međunarodnih eksperata.

“Mi smo im rekli – otvorite izvještaj i pročitajte ga. Mi smo uradili objektivan izvještaj. Internacionalna komisija se potrudila da događaje prikaže upravo onakvima kakvi oni jesu. Eksperti su došli iz Japana, Australije, Izraela, Srbije, Amerike. Niko od nas nije umiješan u događaje. Imali smo samo dobre namere”, poručio je Grajf.

Jedna od porotnica izuzeta je iz suđenja bivšem američkom predsjedniku Donaldu Trampu jer je navela da se osjećala zastrašeno, nakon što su objavljeni pojedini aspekti njenog identiteta, saopštio je danas sudija Huan Merčan.

“Izgubili smo vjerovatno veoma dobrog porotnika”, rekao je sudija, dodavši da mediji treba da se uzdržavaju od toga da objavljuju odgovore mogućih porotnika o tome gdje rade.

U obraćanju sudu, porotnica je rekla da su je kontaktirali porodica, prijatelji i kolege nakon što su iz medijskih izveštaja zaključili da je u poroti, prenosi Glas Amerike.

“Ne vjerujem da u ovom trenutku mogu da budem fer i nepristrasna i da ne dozvolim da spoljni faktori utiču na moju odluku u sudnici”, rekla je porotnica – jedna od sedmoro koji su izabrani ove nedelje.

Trampu se sudi za navodno falsifikovanje poslovne dokumentacije u slučaju tajnih novčanih isplata porno glumici Stormi Denijels i prijeti mu kazna zatvora do 10 godina.

Bivši predsjednik SAD se izjasnio da nije kriv po 34 tačke optužnice.

Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Njemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine porastao je 20 odsto na 12,31 milijardu evra.

Isplata funkcioniše tako da kupac plaća karticom na blagajni i zatim može zatražiti iznos koji mu je potreban u gotovini. Iznos se dodaje na fiskalni račun i skida sa bankovnog računa potrošača, prenosi B92.

Maksimalni iznos koji se može podići obično je 200 evra.

Podatke je iznio Institut za istraživanje tržišta EHI.

“To je zgodno za kupce jer štede na dodatnom vremenu. Potražnja raste i zbog sve manjeg broja bankomata”, rekao je autor studije Horst Ruter.

Trgovačke kompanije koje to praktikuju, uključujući prehrambene maloprodajne lance “Rewe” i “Edeka”, drogerije poput DM-a i “Rossmanna” te neke trgovine građevinskog materijala i alata, više od 13 odsto zarađenog novca vraćaju kupcima, pokazalo je istraživanje.

Sa sve učestalijim ovakvim načinom pristupa gotovini rastu i naknade koje kompanije moraju plaćati bankama.

Prema podacima EHI-ja, one iznose između 0,1 i 0,2 odsto uplaćenog iznosa po transakciji.

Po toj osnovi maloprodajni subjekti lani su platili 17,23 miliona evra, što je 25,7 odsto više nego 2022. godine.