Connect with us

Politika

“REPUBLIKU SRPSKU NE ČUVA POJEDINAC VEĆ INSTITUCIJE”: Ivanić opleo po DODIKU, pa se dotakao sastanka u Laktašima

Republici Srpskoj ne treba žestoka i čvrsta retorika, niti društvo jednog čovjeka koji je sve uzeo u svoje ruke, rekao je Mladen Ivanić, bivši srpski član Predsjedništva BiH.

Republiku Srpsku, ističe Ivanić, neće čuvati pojedinac.

– Republiku Srpsku ne čuva ni Milorad Dodik, ni bilo ko drugi, nju čuvaju njene institucije. Oni koji jačaju institucije, oni čuvaju Republiku Srpsku. Oni koji grade lični i porodični autoritet, oni ne čuvaju Republiku Srpsku, oni je uništavaju. Politika u Republici Srpskoj je takva da jedan čovjek sve odlučuje, dok ni tri odsto građana ne zna ko su ministri Vlade Republike Srpske jer su nebitni. To nije odbrana Republike Srpske, to je urušavanje Republike Srpske – rekao je Ivanić.

Govoreći o Dodikovom odnosu sa Hrvatskom, odnosno predsjednikom Zoranom Milanovićem i predsjednikom HDZ u BiH Draganom Čovićem, Ivanić kaže da se čini da Dodik radi u hrvatskom interesu.

Dodik svojim stilom i galamom, preuzima na sebe sve udare, a onda Čović iza njega ispada kulturniji i finiji i ima veći manevarski prostor da se bori za svoj ineteres. Mislim da Hrvati koriste Dodika jer im on otvara i širi prostor. Oni se bore za svoje interese i izgledaju puno blaže, nježnije i prihvatljivije, iako su vrlo tvrdi i uporni u ostvarenju svojih ciljeva – mišljenja je Ivanić.

On ističe da je vidljivo da je to sada državna politika Hrvatske.

– To više nije samo partijska politika HDZ. Ja ne vidim da Dodik od toga ima neku korist osim ako voli da ga neko tapše po ramenu i kaže mu “Ti si pravi, samo nastavi tako”. On ustvari koristi ostvarenju tuđih interesa – zaključuje Ivanić.

“Malom broju ljudi odgovara ulazak u EU”
– Ulazak u EU odgovara malom broju ljudi na političkoj sceni u BiH jer nikome od njih ne odgovara dogovor oko ključnih pitanja, a kompromis je svakako moguć ukoliko postoje volja i želja – kaže Ivanić.

On kaže da je motiv sastanka Dodika, Čovića i “Trojke” i razgovor o izmjeni izbornog zakona bila je želja da se dobije datum za početak pregovora i signal da se ide dalje na evropskom putu.

– Mislim da je to prije svega važno “Trojci” jer na tome grade svoj politički autoritet. Dodik je želio da smanji pritisak na sebe i da se ne desi nametanje izmjena od strane Kristijana Šmita, dok Čoviću odgovara jer želi da promijeni način na koji se bira član Predsjedništva BiH iz hrvatskog naroda – rekao je Ivanić.

Dodaje da je problem u BiH taj što niko ne želi kompromis, te da su svi počeli da se ograđuju i da finalizuju dogovor.

– Svako testira mišiće, pokušava da pokaže velikim braniocem bilo srpskog interesa, bilo integriteta BiH upornim instistiranjem na tome da nam ne trebaju entiteti. To nije realno. Nikome ovdje nije ustvari stalo do kompromisa kojim bi se ispunili uslovi za ulazak u EU. Kada bi se to dobilo, a da ja pobijedim, nemam ništa protiv, ko god da sam ja, bilo koja strana. To nije moguće. Bez kompromisa mi nećemo napraviti iskorak u tom pravcu – navodi Ivanić.

Smatra da nije realan pozitivan odgovor iz EU o početku pregovora sa BiH u martu.

– Jedan dio EU želi da se nešto desi, ali nemaju ništa realno što je BiH uradila da se za to uhvate. Skeptičan sam po tom pitanju jer su mnoge zemlje skeptične prema zapadnom Balkanu i mišljenja su da to područje može samo da im zada glavobolju – objašnjava Ivanić.

Upitan zašto Dodiku ne odgovara kompromis, Ivanić kaže da postoje dva razloga, piše BN.

– Takva politika mu donosi glasove, a drugi razlog je taj što kompromisom gubi svoj identitet, svoju žestinu, a stiče se utisak da je u svojoj glavi stvorio ideju da je njemu pripala ta istorijska uloga da riješi pitanje Srba u BiH i stvori nezavisnu Republiku Srpsku – zaključuje Ivanić.

Related Topics:

Politika

MILIONSKE OBAVEZE NAKON ODLUKE BEOGRADA! Novi finansijski udar na Srpsku

Na posebnoj sjednici Vlade Republike Srpske razmotreno je aktuelno stanje u RiTE „Ugljevik“, te dva velika međunarodna sudska postupka – jedan okončan pred arbitražom u Beogradu, a drugi koji se vodi u Vašingtonu.

U oba slučaja tužilac je Elektro gospodarstvo Slovenije, koje je pokrenulo procese zbog neispunjavanja obaveza iz međudržavnog sporazuma potpisanog još u vrijeme bivše Jugoslavije.

Beogradska arbitraža procijenila je vrijednost spora na 770 miliona evra, dok u Vašingtonu teče postupak vrijedan 629 miliona evra, piše Buka.

Milionske obaveze nakon beogradske odluke

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić podsjetio je da je „spor u Beogradu okončan donošenjem arbitražnih odluka“, te da je time stvorena velika finansijska obaveza. Riječ je o ukupno 67 miliona evra glavnice, dodatnih 65.234.849 evra na ime štete zbog neisporučene električne energije, te još 67 miliona evra zatezne kamate.

Đokić je izrazio očekivanje da će eventualni novi sporazum sa Slovenijom staviti RiTE „Ugljevik“ u povoljniju poziciju i zaustaviti višemilionsku arbitražu koja se vodi u Vašingtonu.

– Vlada je danas izrazila potpunu spremnost da, ukoliko RiTE ‘Ugljevik’ i ERS ne budu u stanju da izvršavaju svoje obaveze iz eventualno zaključenog sporazuma, preuzme dio finansijske obaveze i izmiriti dug prema slovenačkoj strani – naveo je ministar.

Petrović: Trećina energije Sloveniji, cijena nepovoljna

Generalni direktor ERS-a Luka Petrović rekao je da će se arbitražni procesi „očistiti“, ali da ostaje obaveza isporuke trećine proizvedene energije Sloveniji. Dodao je da je trenutna cijena te obaveze nepovoljnija od cijene po kojoj ERS otkupljuje energiju u Republici Srpskoj.

-Cijena isporuke Sloveniji je 56 evra po megavat času, dok ERS plaća 65 evra – rekao je Petrović, uz poruku da će ugovor morati biti izmijenjen:

“Moramo povećati tu cijenu sa 65 evra na veću, kako bi RiTE ‘Ugljevik’ mogao besprijekorno da funkcioniše. Tamo ima mnogo akumuliranih, višegodišnjih problema koje nije jednostavno riješiti u tri mjeseca.“

Uglja nema, koncesija tek stiže

RiTE „Ugljevik“ trenutno nema dovoljne zalihe uglja, a resorni ministar pojašnjava da eksploatacija u koncesionom polju Istok II, koje je ranije pripadalo firmi „Komsar Enerdži“, nije započela zbog „neizvršene organizacije u proizvodnji i formalnih procedura“.

„Sada smo u fazi potpisivanja ugovora o dodjeli tog koncesionog polja RiTE ‘Ugljevik’, a GAS RES vodi aktivnosti prema nama. Skupština preduzeća mora održati sjednicu i izraziti inicijativu za preuzimanje polja“, rekao je Đokić.

Prema njegovim riječima, problemi sa zalihama postoje i na drugom kopu:

„U Ugljeviku Istok I nema količina predviđenih projektima – slojevi uglja su izlomljeni i nisu u skladu sa projektovanom dokumentacijom. Za iskopavanje je potreban veći stepen mehanizacije.“

Krediti, kašnjenja i staro naslijeđe

Podsjećamo, Vlada Republike Srpske prethodno je odobrila da se RiTE Ugljevik zaduži 20 miliona KM na pet godina za refinansiranje dugova. Uprkos tome što je već plaćeno 180 miliona KM kompaniji „Komsar Enerdži“ Rašida Serdarova, eksploatacija na polju „Ugljevik–Istok II“ još nije počela, iako je početkom novembra tvrdjeno da radovi mogu odmah krenuti.

Nastavi čitati

Politika

DUGOVIMA POKRIVAJU DUGOVE! Vlada Srpske se zadužila za novih 58,8 miliona maraka

– Republika Srpska zadužila se danas posredstvom Banjalučke berze za 58,8 miliona maraka, odnosno za 18,8 miliona ili 46,9 odsto više nego što je to prvobitno planirano. Naime, 81. emisijom obveznica je bilo u planu da se proda 40.000 obveznica u vrijednosti od po 1.000 KM.

Međutim, Vlada je iskoristila zainteresovanost investitora i prihvatila sve ponude te se zadužila daleko iznad plana.

Zakon joj je omogućio da se zadužuje do 50 odsto iznad plana, što je više puta u toku ove godine iskorišteno.

Na kraju je prodato 58.762 obveznica uz kamatnu stopu od 5,5 odsto.

U naredne četiri godine Vlada će plaćati kamatu dok glavnica dolazi na naplatu 2030. godine.

(Capital)

Nastavi čitati

Politika

BORENOVIĆ “FIJASKO VLASTI NA EVROPSKOM PUTU!” Nova SNSD blokada zaustavila rad SAVJETA MINISTARA BiH

Današnja blokada rada Savjeta ministara BiH, koju je ponovo izazvao SNSD, predstavlja još jedan ozbiljan udarac na evropski put Bosne i Hercegovine i potvrdu da aktuelna izvršna vlast nema kapacitet da zemlju vodi naprijed. Prema ocjenama opozicije, jasno je da je čitav proces integracija zaustavljen političkim igrama vladajućih stranaka.

Poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Branislav Borenović, oštro je reagovao, naglasivši da je stanje alarmantno i da građani više ne mogu trpjeti posljedice ovakvog ponašanja vlasti.

„Današnji fijasko vladajuće koalicije na evropskom putu BiH kroz novu SNSD blokadu rada Savjeta ministara BiH je još jedan pokazatelj da izvršna vlast u BiH nema evropski kapacitet.
Jasno deklarisano i sto puta potvrđeno antievropsko lice SNSD-a, ali i veoma čudno, nelogično ponašanje HDZ-a tokom cijele godine, dodatno isključuje Savjet ministara BiH iz procesa zakonskog i kadrovskog ispunjavanja evropskih uslova. Zato nema napretka, zastoj je evidentan, gubimo sredstva iz Plana rasta, reforme su na klimavim nogama, korupcija uzima danak, trpe ljudi u cijeloj Bosni i Hercegovini, a posebno u Republici Srpskoj, gdje su, zbog neodgovorne SNSD vlasti, milijarde maraka blokiranih infrastrukturnih projekata iz EU fondova.“

Borenović dodaje da se u ovom trenutku postavlja pitanje da li će uopšte biti dovoljno političke volje da se situacija popravi u zakonodavnoj vlasti.

„Vidjećemo da li će biti dovoljno političke mudrosti, spremnosti i odgovornosti da Parlamentarna skupština BiH, posebno Predstavnički dom, ponovo spašavaju evropsku perspektivu ove zemlje kroz usvajanje dva evropska zakona i imenovanje glavnog pregovarača, što i jeste definisana parlamentarna uloga.“

Istovremeno, on ističe apsurd da Savjet ministara, uprkos blokadama i neispunjavanju ključnih evropskih obaveza, nastavlja da funkcioniše u komforu najvećeg budžeta do sada.

„Ali zato ‘krnji’ Savjet ministara BiH zna ‘uživati’ u svojim privilegijama i trošenju rekordnog budžeta od 1,5 milijardi KM.“

Prema riječima opozicije, BiH ulazi u novu fazu neizvjesnosti, dok ključne reforme stoje, a evropski put sve više zavisi od parlamenta, a sve manje od izvršne vlasti koja bi trebalo da ga nosi.

Nastavi čitati

Aktuelno