Demokratski narodni savez (DNS) Nenada Nešića, Narodna partija Srpske (NPS) Darka Banjca, Socijalistička partija Srpske (SPS) Gorana Selaka i Lista „Za pravdu i red“ Nebojše Vukanovića, danas ne bi imali svoje poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske da je cenzus za ulazak u parlament iznosio pet odsto.

Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH danas, takođe, DEMOS Nedeljka Čubrilovića ne bi imao nijednog poslanika, kao ni Ujedinjena Srpska Nenada Stevandića da je dogovor o podizanju cenzusa između SNSD, HDZ i „Trojke“ postignut prije održavanja prošlih opštih izbora, umjesto prije nekoliko dana.

Isto tako, „milimetar“ iznad cenzusa u NS RS našla bi se Ujedinjena Srpska (5,11 odsto), DEMOS (5,46), kao i Socijalistička partija Petra Đokića (5,92 odsto).

Naime, na nedavnom sastanku lidera vladajuće koalicije na nivou BiH, koji je održan na imanju aktuelnog predsjednika Srpske u Bakincima kod Laktaša, jedan od najintrigantnijih detalja dogovora oko izmjena Izbornog zakona BiH bio je onaj o podizanju cenzusa sa dosadašnjih tri na pet odsto, kad su u pitanju opšti izbori, odnosno na četiri odsto, kad je riječ o lokalnim izborima.

Varljivi cenzus

– Očigledno je da bi Dodik ostao bez koalicionih partnera ako bi cenzus bio pet odsto i ako bi bili fer izbori. Znamo da su Goran Selak, Nenad Nešić i razjedinitelji Nenada Stevandića bili na tom varljivom cenzusu i da su dobili mandate u nekim ranim jutarnjim časovima. Jasno je da kada bi bilo fer izbora, najmanje 50 odsto stranaka koje su sada parlamentarne ne bi ušle u Narodnu skupštinu Republike Srpske – kaže za Srpskainfo lider Liste „Za pravdu i red“, Nebojša Vukanović.

Ističe da je Lista „Za pravdu i red“, uprkos svim „krađama i zloupotrebama koje su se dešavale na prošlim opštim izborima“, dobila podršku pet odsto birača.

– Mi smo u stalnom rastu i nemamo strah da ne bi prešli cenzus. Nama bi to odgovaralo, ali mislim da prije toga treba riješiti brojna druga pitanja poput političke trgovine i korupcije, zloupotrebe javnih resursa, funkcionerske kampanje, skenera, brojanja glasova, predstavljanja na javnom RTV servisu… Ključno je pitanje da se utvrdi kakva je stvarna volja građana, da se onemogući dopisivanje glasova i prekrajanje izborne volje. Takođe, potrebno je obezbijediti fer uslove i da se prestane sa zloupotrebom javnih resursa i partijskim zapošljavanjem bez konkursa. Kad bi se zaustavile sve ove zloupotrebe, pitanje je da li bi Milorad Dodik i njegova partija prešli cenzus, jer znamo kako funkcioniše ovaj sistem i da većina glasova koje uzme vladajuća koalicija jesu korupcionaški glasovi, koji se kupuju sistemom kapilarne korupcije i sigurnih glasova preko zapošljavanja – kaže Vukanović.

Cenzus od pet odsto bi, prema njegovim riječima, bio dobar i zbog toga što bi „ukrupnio“ političku scenu.

– Moguće je i da bi donekle smanjio političku korupciju, ali šta će nam i takav cenzus ako imamo ovakvu vrstu sistema u kome se ljudi kupuju kao na pijaci i ako je u prošlom sazivu Narodne skupštine više od trećine poslanika promijenilo dres? Nezamislivo je da sam prije dobio poziv da gostujem na televiziji Teheran nego na televiziji Republike Srpske, kao lider parlamentarne stranke u Narodnoj skupštini. Ako imate javni RTV servis koji vodi najprljaviju moguću kampanju protiv političkih protivnika režima, kako se može govoriti o bilo kakvim fer izborima – pita Vukanović.

Pročišćavanje scene

Lider SPS, Goran Selak, čija bi partija takođe ostala ispod cenzusa da je umjesto tri iznosio pet odsto, isto tako tvrdi da nema ništa protiv „pročišćavanja političke scene“ u Republici Srpskoj i BiH.

– Možda je zaista previše političkih partija, a kod nas ih u parlamentu ima 11. Prema informacijama s kojima raspolažemo, a tiču se nedavnog sastanka lidera vladajuće koalicije na nivou BiH, dobro je da su dogovorene zatvorene liste, dobro je da su partije vlasnici mandata, dobro je da se razmišlja o podizanju cenzusa na lokalnom, republičkom i zajedničkom nivou vlasti – kaže Selak za Srpskainfo.

Međutim, on ističe da su to stvari o kojima „treba razgovarati sa svima na političkoj sceni, kako u Republici Srpskoj, tako i u BiH“.

– Vidimo da je Srbija bila na pet odsto cenzusa, a sada ga je spustila na tri odsto. Crna Gora je takođe zadržala tri odsto. Važno je da li se cenzus odnosi samo na lokalnu zajednicu ili na izbornu jedinicu, kao što je postavljen cenzus u izbornim jedinicima u Hrvatskoj. To je sve stvar dogovora i samog zakona. Što se tiče unapređenja izbornog procesa u pogledu skeniranja, to ćemo svakako podržati – poručuje Selak.

Politički analitičar Tanja Topić smatra da je ideja o podizanju cenzusa sa tri na pet odsto, prije svega, došla od lidera vladajuće političke partije u Republici Srpskoj

– Mislim da je to prijedlog koji dolazi iz Banjaluke, odnosno Laktaša i da je on vrlo zanimljiv. Ne bih rekla da je osnovna ideja tog prijedloga bila da se smanji haos na političkoj sceni, postojanje bezbroj političkih subjekata i partija koje se samo na izborima pojave kao bljesak munje kako bi ostvarili određene dilove, kalkulacije, prodaju mjesta u biračkim odborima i tome slično. Ono što se, zapravo, vrlo jasno vidi jeste to da bi podizanje cenzusa značilo čišćenje metlom dojučerašnjih i sadašnjih koalicionih partnera SNSD, jer znamo da mnogi od njih ne bi prešli novi izborni prag. To bi, takođe, išlo u prilog velikim i jakim etnonacionalnim partijama koje bi onda potpuno zagospodarile političkom scenom, a bio bi izuzet ucjenjivački kapacitet malih političkih partija koje su do sada vrlo vješto učestvovale u raspodjeli političkog kolača – ocjenjuje Topićeva.