Klub poslanika SDS jednoglasno je zauzeo stav da neće da bude dio vlasti koju predvodi SNSD, saopštio je šef Kluba poslanika Srpske demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srpske Ognjen Bodiroga povodom poziva aktuelne vlasti u Republici Srpskoj za formiranje vlade nacionalnog jedinstva.

On je poručio da Klub poslanika SDS neće učestvovati u toj inicijativi.

-Mi ne želimo da budemo paravan za prikrivanje katastrofalnih rezultata njihove dugogodišnje vladavine koja je dovela do urušavanja institucija Republike Srpske, namještenih konkursa, legalizacije kriminala i korupcije, nezapamćenog iseljavanja građana i organizovane pljačke svih javnih preduzeća, fondova i prirodnih resursa – istakao je Bodiroga.
On je dodao da se Vlada nacionalnog jedinstva može praviti samo bez SNSD-a koji je godinama vodio politiku zasnovanu na kupovini, ucjenama i podjeli srpskog naroda.

–Jedan čovjek nije, niti će kad biti Republika Srpska, a mi kao predstavnici državotvorne stranke imamo dužnost da sačuvamo Republiku Srpsku od daljeg moralnog, ekonomskog i demografskog urušavanja – naveo je on.

Ipak, vršilac dužnosti predsjednika SDS-a Jovica Radulović rekao je medijima da u ovom momentu nemaju zvaničan stav o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, s obzirom na to da se radi o ozbiljnom pitanju, te da takvu odluku donose nadležni organi stranke, ali je i dodao da je njegov lični stav, kao lidera SDS-a i načelnika opštine Modriča, “da ne postoje uslovi za formiranje takve vlade”.

Dragan Čović, predsjednik HDZ BiH u razgovori za Raport komentarisao je pravosnažnu presudu Miloradu Dodiku i poručio da je to veliki problem za sve u BiH. “Naravno da je veliki problem za sve nas u BiH. To je novi izazov s kojim ćemo se morati iznijeti. Svako od nas ima različito mišljenje o toj presudi, pa i ja. Nisam je komentarisao uopšte, niti želim. Ona se mora provesti, bez obzira ko šta mislio oko nje”, jasan je Čović.

Kako kaže, pravosudne institucije se moraju do kraja poštovati, bez obzira što kažem da nismo nekada zadovoljni odlukama, načinom rada.

“Ne želim da upadam u zamku da na bilo koji način vršim pritisak, a vidjeli ste da je bilo pritisaka, ako ne bude presuda ovakva ili onakva pozvaće se ljudi na ulice.

Sve su to omče, na isti način, samo iz drugih pozicija. Ja želim da se poštuje Ustav i da se zaštite osnovni elementi funkcioniranja BiH i to je tačka na to”, naveo je Čović.

(Raport)

Međunarodna rejting agencija “S&P Global Ratings” zadržala je kreditni rejting Bosne i Hercegovine, ‘B+’ sa stabilnim izgledima.
U izvještaju za Bosnu i Hercegovinu, analitičari S&P navode da konsolidovana fiskalna pozicija opšte vlade u BiH i dalje predstavlja snagu rejtinga, saopštila je Centralna banka BiH.

Predviđa se da će budžetski deficiti u prosjeku biti ispod 1% BDP-a godišnje u periodu 2025-2028, što će rezultirati stabilizacijom neto duga opšte vlade na 21% BDP-a do 2028. godine. Nešto manje od 60% konsolidovanog bruto duga opšte vlade otpada na službene bilateralne i multilateralne kreditore s dugim rokovima dospijeća i povoljnim kamatnim stopama. Shodno tome, analitičari predviđaju da će troškovi servisiranja duga u BiH ostati ograničeni do 2028. godine, u prosjeku 2,6% vladinih prihoda, što je nisko u globalnom poređenju.

Analitičari dalje navode da je ekonomski rast usporen usljed slabe potražnje glavnih trgovinskih partnera BiH u EU, te se očekuje skroman realni rast od 2,5% ove godine, prije blagog oporavka od sljedeće godine. Deficiti tekućeg računa, kako se očekuje, ostaće niski u naredne četiri godine, u prosjeku nešto iznad 3% BDP-a. Prema ocjeni analitičara, Bosna i Hercegovina će zadržati aranžman valutnog odbora, koji predstavlja i važno političko sidro za lokalnu ekonomiju.

Prema navodima analitičara, S&P bi mogao sniziti kreditni rejtinga ukoliko dođe do eskalacije političkih i institucionalnih rizika koji bi mogli ugroziti osnovno funkcionisanje države ili oslabiti sposobnost vlade da servisira svoje dugove. S druge strane, do povećanja kreditnog rejtinga može doći ukoliko donošenje politika zasnovano na konsenzusu ubrza strukturne reforme, uključujući i one koje se odnose na pristupanje zemlje Evropskoj uniji.