Osoblje bolnice vjerovalo je da djevojka (24), koja je imala problema sa disanjem, burno reaguje i “drami”, zbog čega su joj dali masku koja nije bila nakačena na kiseonik, a nedugo potom je preminula!

Klarisa Strit, apsolvent Univerziteta u Mančesteru, bila je više od sat vremena u čekaonici i žalila se da ne može da diše. Dok su bolničari procjenjivali da “drami”, Klarisa je imala plućnu emboliju. Umrla je 13. avgusta 2024. Na suđenju koje je juče održano u Britaniji čulo se da je ljekar Hitne pomoći smatrao da Klarisa “drami i ima napad panike”, prije nego što su je prebacili u trijažu.

Klarisa, koju su roditelji opisali kao dobru i srdačnu djevojku, je 2017. godine imala problema sa plućima i vensku trombozu. Nakon toga je Klarisa uzimala lijekove za razređivanje krvi u različitim periodima od 2017, pa sve do smrti 2024. godine.

Ali kada je stigla u bolnicu Rojal Oldham u noći 13. avgusta, Klarisi je data maska za kiseonik koja nije bila ni na šta povezana kako bi se “pokušalo da se reguliše njeno disanje”, a potom je provela oko sat vremena u hodniku prije nego što je prebačena na viši nivo nege.

Njeno zdravstveno stanje se pogoršlao i nekoliko sati kasnije preminula je od plućne embolije. Na suđenje je otkriveno i da je bolovala od masne jetre, te da se dva dana uoči smrti osjećala loše, zbog čega je njen dečko 13. avgusta pozvao Hitnu pomoć kada je izgubila svijest.

Klarisa, koja je studirala sociologiju, nije mogla da spava i borila se da zadržava hranu i vodu u danima koji su prethodili njenom prijemu u bolnicu. Kada je stigla u bolnicu, data joj je maska bez kiseonika i ostavljena je u hodniku.

Medicinska sestra Mišel Nil, koja je bila u smjeni u noći njene smrti, zatražila je da Klarisi urade EKG, analize krvi i gasne analize. Nilova je rekla da joj je ekipa Hitne pomoći rekla da Klarisa “hiperventilira” i da su je smirili razgovorom.

Medicinska sestra je rekla da “ne zna” zašto joj je dala masku koja nije bila nakačena na kiseonik i istakla da priznaje da nije trebalo to da uradi – ali je rekla da joj je to “regulisalo disanje” i da je Klarisa “govorila punim rečenicama”.

Nilova je zatim predala Klarisu drugoj medicinskoj sestri i rekla joj da će joj biti potrebna kabina. Međutim, Klarisa, koja je imala nizak nivo kiseonika u krvi i visok srčani ritam, je smeštena u hodnik na oko sat vremena.

“Starija sestra je rekla da je Klarisa mlada, pa da može da bude u hodniku i da će paziti na nju. Nakačili su je na infuziju i smjestili u hodnik”, tvrdila je Nilova na suđenju. Ona je istakla da bi protivrečila starijoj sestri ali da je “Klarisa razgovetno razgovarala sa njom”.

“Sjećam se kad je stigla na prijem. Bila je sposobna da priča sa mnom, rekla mi je da je bila na odmoru na Kanarskim ostrvima… Sjećam se da sam je obišla dok je sjedila u hodniku i pitala je da li joj je maska sa kiseonikom pomogla i ona je rekla da jeste”, rekla je Nilova. Istakla je da joj je starija medicinska sestra rekla da će joj dati infuziju i da će potom procijeniti da li treba da bude upućena dalje.

Međutim, kada je Klarisa odvedena na dalje preglede, do tad joj se zdravstveno stanje već bilo znatno pogoršalo i preminula je nešto iza ponoći.

Očekuje se da će danas suđenje biti nastavljeno, piše Telegraf.rs.

Tačno 59 ljudi umrlo je od hantavirusa u 2025. godini što sa troje putnika sa kruzera čini više od 60 žrtava.

Svijet strahuje od izbijanja pandemije hantavirusa tokom dramatične situacije na luksuznom kruzeru “MV Hondius”, a Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila da virus “nije nov” i da je tokom 2025. godine umrlo od njega više od 50 ljudi, prenosi “Skaj Njuz”. Tačan broj umrlih od ovog virusa je 59, dok je bilo zaraženo 229 osoba u 2025. godini, a danas se pojavila vijest da se vakcina uveliko razvija i da uskoro počinje testiranje i na ljudima zbog straha od pandemije, što osporavaju stručnjaci.

Riječ je o zvaničnim podacima SZO, odnosno američkog ogranka ove zdravstvene organizacije. Hantavirus je tokom 2025. godine bio potvrđen u osam država, to su:

Argentina
Brazil
Bolivija
Čile
Panama
Paragvaj
Sjedinjene Američke Države
Urugvaj

The Hantavirus has confirmed or suspected cases in several parts of the world linked to the MV Hondius cruise ship.

Here's a list of countries being monitored for Hantavirus exposure:

– Argentina
– Canada
– Cape Verde
– Denmark
– Germany
– Israel
– The Netherlands
– New Zealand… pic.twitter.com/PHtDaDBC8X

— Pubity (@pubity) May 7, 2026

Argentina je i dalje prva po broju potvrđenih zaraženih slučajeva – 66 u 2025. godini. Samo u toj zemlji je preminula 21 osoba od posljedica hantavirusa što iznosi oko 32 odsto smrtnosti na 66 zaraženih slučajeva.

Što se tiče Brazila, tamo je bilo zaraženo 20 osoba u istom vremenskom periodu, ali je preminulo 11 ljudi što čini 55 odsto smrtnosti. U Sjedinjenim Državama je bilo sedmoro zaraženih, a dvoje je preminulo.

Preminuli na kruzeru su bračni par iz Holandije – muškarac (70) koji je umro na ostrvu Sveta Jelena 11. aprila i njegova supruga (69) koja je preminula na aerodromu O. R. Tambo u Johanesburgu u Južnoj Africi – dok je treća žrtva muškarac iz Njemačke koji je preminuo 2. maja. Ubrzo je saopšteno da je hantavirusom zaražen i državljanin (69) Velike Britanije 27. aprila.

Potom se oglasila i Švajcarska koja je saopštila da je zaražen jedan njen državljanin i on se nalazi na liječenju u bolnici u Cirihu u posebnoj izolaciji. Brod bi trebalo da pristane na Kanarska ostrva u Španiji. Lokalne vlasti strahuju od širenja zaraze, dok je španska vlada naložila sve neophodne medicinske preglede, a mnoge očekuje i karantin.

Po javnost je nizak rizik od većeg širenja zaraze. Međutim, svi putnici su pod strogim nadzorom, i SZO je saopštio ranije da situacija nije za poređenje sa početkom pandemije koronavirusa.

Koji su simptomi hantavirusa?
Hantavirus se širi kada čestice urina i izmeta glodara zagade vazduh. Prema navodima stručnjaka iz SZO, virus se u vrlo retkim slučajevima širi ljudskim kontaktom.

Simptomi su slični gripu. Oni mogu da dovedu do srčane i plućne insuficijencije, a oko 40 odsto slučajeva se završava smrću.

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je danas sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, istakavši da je odredio rok do početka jula da Evropska unija ispuni svoje obaveze iz trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, inače će, u protivnom, SAD povećati carine prema EU.

“Srptljivo sam čekao da EU ispuni svoje obaveze istorijskog trgovinskog sporazuma koji smo potpisali u Škotskoj, najvećeg trgovinskog sporazuma ikad.

Obećano mi je da će EU, prema sporazumu, ukinuti sve carine prem SAD. Složio sam se da joj (Fon der Lajen) dam do 250. godišnjice osnivanja naše zemlje da isporuči svoje obaveze, inače će, nažalost, carine mnogostruko biti povećane”, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Dodao je da se sa Fon der Lajen složio da Iran nikad ne sme da dostigne nuklearno naoružanje. “Složili smo se da režim koji ubija sopstveni narod ne sme da kontroliše bombu koja ubija milione”, naveo je američki predsednik.

Fon der Lajen je u sredu odbacila Trampove pretnje o povećanju carina na evropske automobile, upozorivši Vašington da se pridržava postignutog trgovinskog sporazuma sa Briselom.

Sjedinjene Američke Države će 4. jula proslaviti 250. godišnjicu osnivanja te zemlje.