Počasni konzuli su, u normalnim zemljama, zaslužni građani koji rade na jačanju ekonomskih veza zemlje domaćina i zemlje koju predstavljaju. Funkcija počasnog konzula je volonterska, znači ne primaju naknadu za svoj rad.
Nekada dok su lektire bile sastavni dio osnovnog i srednjoškolskog obraszovanja čitali smo Branisalava Nušića i smijali se avanturama njegovih likova.

Recimo Živke ministarke koja, pored živog zeta Čede, želi ćerku Daru da uda za počasnog konzula Nikaragve Ristu Todorovića.

Danas možda ne čitamo Nušića ali njegovi likovi žive oko nas. Ko su počasni konzuli BiH i Republike Srpske?

Živka ministarka je od zubnog ljekara dobila preporuku za počasnog konzula Nikaregve Ristu Todorovića.

Kod nas je Željka Cvijanović predsjedavajuća od Staše Košarca dobila prepuruku da turskog biznismena Fatiha Kola imenuje za počasnog konzula BiH u Panami.

I ništa tu ne bi bilo toliko sporno da se počasni konzul Fatih Kol nije našao na spiski članova narko kartela koje istražuje i Tužilaštvo BiH.

“BiH je zemlja čuda i takve stvari postaju normalne”, kaže poslanik liste za pravdu i red u Parlamentarnoj skupštini BiH Nenad Grković.

“Međunarodni narko dileri dobijaju počasti i prznanja od BiH jer je u današnje vrijeme izgleda popularnije biti narko diler nego umjetnik ili pisac. To je izgleda naša budućnost”, zaključuje Grković.

Normalne zemlje za svoje počasne konzule imenuju uspješne sportiste, ugledne naučnike, pisce… Kako su Srbi od Mihajla Pupina nekada počasnog konzula u Njujorku došli do Turčina narko dilera Fatiha Kola?

,,To ne traba da čudi kada vidite koliko u SNSD-u ima sakupljenih krivičnih prijava i sudskih procesa, optužbi za korupciju protiv članstva i rukovodstva stranke. Takva osoba u stvari najbolje i poredstavlja njihovu politiku”, kaže politički analitičar Ivana Marić.

I druge zemlje imaju počasne konzule kod nas. Jedan od njih je i njegova ekselencija Nedeljko Elek počasni konzul Bjelorusije u BiH.

Elek, na sreću, nije narko diler, ali je sporno što je on građane Republike Srpske, samo u prošloj godini kroz grant Vlade Republike Srpske koštao 4 miliona maraka.

,,Nisam ja koštao ništa”, odgovara Elek i objašnjava.

,,Sa Bjelorusijom je sad specifična situacija jer su oni pod sankcijama Zapada i nimaju problem sa uplatama u inostranstvu. Sa druge strane mi imamo jednu ,,ozbiljnu poriču” oko liječenja naših građana u Bjelorusiji.

Već 35 osoba je bilo tamo na transplataciji bubrega i mi im plaćamo putne troškove i još neke troškove u samo Minsku i na to je otišao veći dio od tih 4 miliona maraka”

Elek dodaje i da je jedan dio niovca potrošen na troškove Poljoprivrdnog sajma u Gradišci, gje je Bjelorusija bila zemlja partner te za pokrivanje troškova delegacija Bjelorusije kada dolaze u Republiku Sepsku.

,,To je jedna sasvim normalna privredna i politička saradnja ali nkada neko hoće da ,,izvrne” priču od svega može da napravi navodni kriminal”, tvrdi Elek.

Naša je preporuka da u ove vrele ljetnje dane ipak ponovo pročitate “Gospođu ministarku” Branislava Nušića.

Osim što ćete pročitati kvalitetno književno djelo svakako će te prepoznati da oko vas žive razne, Živke ministarke, Pera pisar, ujka Vasa i naravno počasni konzuli.

(BN) Foto: BN

Rebalansom budžeta koji će se naredne sedmice naći pred narodnim poslanicima, vlast Republike Srpske drastično povećava sredstva koja se izdvajaju za lobiranje. Šta vlast planira sa ovim sredstvima i da li će ovo uticati na međunarodni položaj Dodika i njegovog okruženja?
Što je veća izolacija i gori međunarodni položaj Republike Srpske, vlast izdvaja sve veće iznose za popravljanje nezavidne reputacije vrha vlasti Republike Srpske.

U budžetu Ministarstva za evropske integracije i regionalnu saradnju drastično su uvećana sredstva za predstavništva i stručne usluge – ukupno za skoro 45 miliona maraka.

Rebalansom budžeta iznos za stručne usluge se sa 2,1 milion, povećava na 21,7 miliona konvertibilnih maraka. Dok Vlada transfere za predstavništva Republike Srpske u inostranstvu sa 6,5 miliona, povećava na 30 miliona maraka.

Ovo dokazuje, kažu u opoziciji, da vlast ne bira način da sačuva svoje pozicije i prevaziđe izolaciju i nikad gori položaj na međunarodnom nivou.

“Vjerovali ili ne, 40 miliona KM novih za lobiranje u svijetu. S jedne strane istjerujete funkcionere i ministre iz Evropskih zemalja, a sa druge strane obezbijedite dodatnih 40 miliona konvertibilnih maraka za lobiranje u Evropi i na taj način je jasno da se sve dijeli na to da li je u funkciji čuvanja postojeće garniture na vlasti ili je drugačije, a nezavisno od toga da li je dobro za građane, neće dobiti sredstva ako nije u funkciji opstanka na vlasti postojeće garniture”, kaže poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Bojan Kresojević.

Republika Srpska je i do sada izdvajala ogroman novac za lobiranje, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama gdje na sve načine pokušavaju da priđu administraciji Donalda Trampa.

To dokazuje i posjeta Roda Blagojevića, koji je u Republiku Srpsku stigao na Dodikov poziv. Međutim efekti i dalje izostaju.

“Izgleda da su slabe veze i da “Izrod” Blagojević nije mogao da dobije Trampa na telefon pa smo vidjeli novu akciju demokrata i republikanaca senatora i kongresmena koji traže poštivanje Dejtona, oštro kritikuju Milorada Dodika i njegovu politiku dovođenje u pitanje funkcionisanje i blokade BiH, tako da dosadašnja je bila praksa: što Vlada Republike Srpske uloži više novca to su veće sankcije, blokade”, smatra Nebojša Vukanović, poslanik Liste za pravdu i red u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Uvećanje sredstava za rad predstavništava u inostranstvu takođe je sporno. Godinama je aktuelno pitanje: da li ona rade u interesu privrede Republike Srpske, ili u interesu Dodika i njegovog okruženja?

“Ne mogu da vjerujem da Republika Srpska izdvaja tolika sredstva za svoja predstavništva po svijetu koja ne rade u korist privrede Republike Srpske.

Ta funkcija koja je u posljednje vrijeme naglašena koja se zove lobiranje ili zagovaranje je nešto što je prilično fleksibilno “može biti, a ne mora da znači”, u prevodu. Ono što je suština je da su izdvajanja po tom osnovu nepotrebna, prevelika i beskorisna”, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Republika Srpska godinama izdvaja ogromna sredstva za lobiranje, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama.

O efektima najbolje govori to što je kompletno rukovodstvo, ali i firme povezane sa vrhom vlasti Republike Srpske, pod američkim sankcijama.

(BN

Radislav Jovičić, potpredsjednik Demokratskog narodnog saveza (DNS), podnio je ostavku na sve funkcije u ovoj stranci, saznaju “Nezavisne novine”.

Kako je naveo Jovičić, ostavku je podnio iz ličnih razloga.

On je u ostavci istakao da razlozi za ovakvu odluku nisu doneseni ishitreno niti na prečac.

-Duže vrijeme se gomilaju i više ne vidim način da se nosim s tim nagomilanim razlozima za ovakvu odluku. Odluku donosim lično, razlozi su lične prirode i ne bih o njima polemisao da ne bih doveo sebe u situaciju da bilo koga bilo čime povrijedim, ali iskreno – ni da budem povrijeđen. Svim članovima DNS-a želim uspjeh u daljem radu i u provođenju njihovih ideja. Najviše što vam svima želim jeste zdravlje, sreća i uspjeh na svim poljima na kojima se nalazite – naveo je Jovičić u ostavci koju je podnio vrhu stranke.

Kako je rekao, u miru je došao u ovu stranku i u miru iz nje želi da ode.

Podsjećamo, Jovičić je 2022. godine, nakon veoma lošeg izbornog rezultata koji je ova stranka ostvarila, bio vidno razočaran i ukupnim rezultatom DNS-a, kao i svojim ličnim rezultatom na izborima za predsjednika Republike Srpske.

-Da smo bili disciplinovani i korektni prema stranci, napravili bismo mnogo bolji rezultat. Ovako, ponizili smo i urušili stranku, ponizili ste i ukaljali moj ugled, ili bar svjesno ili nesvjesno ste to pokušali. Ja sam spreman na svaku vrstu odgovornosti, ali bih zaista volio da svako od vas pogleda sebe, pogleda glasove na svojoj izbornoj jedinici i uporedi koliko su za koga radili – rekao je tada Jovičić na prvoj postizbornoj sjednici Predsjedništva DNS-a, prenose Nezavisne.