Connect with us

Svijet

Zatvara se humanitarni koridor u Crnom moru: Rusi pokreću istragu zbog napada na Sevastopolj

Rusija donijela odluku da zatvori humanitarni koridor u Crnom moru zbog napada na Sevastopolj.

Saobraćaj duž bezbjednosnog koridora u Crnom moru je obustavljen do rasvjetljavanja situacije sa terorističkim napadom u Sevastopolju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Takođe su dodali da je kretanje brodova duž bezbjednosnog koridora neprihvatljivo, pošto ga Kijev koristi za vođenje neprijateljstava.

Ministarstvo je naglasilo da se Rusija, kao glavni učesnik ovih sporazuma, ne povlači iz njih, već ih suspenduje. Moskva je skrenula pažnju na svoj stav Savjetu bezbjednosti i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu. Napominje se da ruska strana računa na pomoć organizacije u dobijanju garancija od Kijeva da neće koristiti humanitarni koridor i ukrajinske luke namijenjene za izvoz poljoprivrednih proizvoda za borbena dejstva.

Prošle subote je rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je sporazum o hrani suspendovan na neodređeno vrijeme. Departman je objasnio da su ukrajinske trupe 29. oktobra, pod okriljem humanitarnog koridora stvorenog za izvoz žitarica, izvršile masovne udare na brodove i infrastrukturu Crnomorske flote u Sevastopolju .

Uoči UN, zajedno sa Ankarom i Kijevom, dogovorile su danas kretanje 16 brodova i namjeravaju da pregledaju 40 brodova koji su usidreni kod Istanbula.

Ruski ambasador u Turskoj Aleksej Jerhov rekao je da Moskva više ne može da garantuje bezbjednost teretnih brodova uključenih u dogovor o žitu.

Paket žitarica se sastoji od dva dokumenta koja su 22. jula u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN. Prvi memorandum se bavi posvećenošću UN da se uklone ograničenja na izvoz ruskih đubriva i poljoprivrednih proizvoda na svjetska tržišta. Drugi definiše algoritam za izvoz ukrajinskog žita iz luka u Crnom moru.

Ukrajina je “grubo prekršila” Istanbulski sporazum o izvozu žitarica preko Crnog mora i primorala Moskvu da ga suspenduje na neodređeno vrijeme, rekao je u ponedjeljak u Savjetu bezbednosti ruski izaslanik pri UN Vasilij Nebenzja. Ruska mornarica će pregledati sve teretne brodove koji idu za Ukrajinu, čak i one koje je jednostrano odobrio koordinacioni centar sa sjedištem u Turskoj, dodao je on.

“Ova subverzivna akcija Kijeva grubo krši Istanbulske sporazume i, u stvari, stavlja tačku na njihovu humanitarnu dimenziju. Sada je svima očigledno da ukrajinska strana koristi Crnomorski humanitarni koridor u svrhe vojne sabotaže“, rekao je Nebenzja, misleći na subotnji napad dronom na Sevastopolj.

Rusija “ne može da garantuje bezbjednost civilnih brodova koji učestvuju u inicijativi za Crno more“, dodao je Nebenzija, jer “ne znamo koje druge terorističke napade Kijev priprema uz podršku svojih zapadnih sponzora“.

Related Topics:

Svijet

NEGATIVNI EFEKTI VIDLJIVI! Totalni haos na berzi nakon Trampovih carina

Njujorška berza otvorena je u 15.30 po našem vremenu, a već u prvim minutama trgovanja zabeleženi su značajni minusi u bankarskom sektoru.

Berzanski indeks S&P beleži pad od 2,5 odsto, dok je tehnološki indeks Nasdak u minusu 2,7 odsto.

JP Morgan Čejs pao je za 5 odsto, Bank of Amerika za 4,3 odsto, a Vels Fargo je izgubio 3,5 odsto vrednosti.

Berzanski indeksi u poslovnom svetu smatraju se vodećim pokazateljem – signalom koji investitori koriste kako bi procenili buduće izglede kompanija čijim se akcijama trguje.

A trenutna poruka s tržišta je jasna: nije dobro. Razlog su carine koje donose novi trošak – a neko taj trošak mora da plati. Ako ga kompanija sama apsorbuje, trpi profit. Ako ga prebaci na potrošače, preti joj pad prodaje. A pad prodaje usporava poslovanje – i na kraju pogađa širu ekonomiju.

Budući da su Trampove carine istovremeno visoke i odnose se na ogroman broj zemalja, investitori procenjuju da će se negativni efekti osetiti u raznim sektorima ekonomije, i to veoma brzo, prenosi Kurir.

Nastavi čitati

Svijet

STIŽE NOVA ČLANICA! Potpisan zakon o pridruživanju Jermenije EU

Predsjednik Jermenije Vahan Kačaturjan potpisao je zakon kojim se postavlja pravna osnova da ova zemlja sa južnog Kavkaza krene ka pridruživanju EU.

Jermenski mediji javili su da je Kačaturjan potpisao zakon koji je parlament usvojio prošlog mjeseca.

Premijer Nikol Pašinjan, koji je zemlju približio Zapadu nakon preuzimanja vlasti 2018. godine, više puta je naglasio da prijedlog zakona ne predstavlja prijavu za pridruživanje EU, već početak šireg procesa integracija.

On je rekao da javnost ne treba da očekuje brzi prijem nekadašnje sovjetske republike u EU i da bi to, u svakom slučaju, zahtijevalo odobrenje na referendumu.

Zakon je usvojen uoči opštih izbora naredne godine, kao i mogućeg referenduma o promjeni Ustava koju zahtijeva Azerbejdžan, dugogodišnji rival Jermenije, kao dio mirovnog sporazuma o okončanju gotovo četrdesetogodišnjeg sukoba dvije zemlje, prenosi Srna.

Jermenija je planinska zemlja bez izlaza na more, sa 2,7 miliona stanovnika, i nema granicu sa EU.

Nastavi čitati

Svijet

POTOP: U SAD u martu ukinuto više od 275.000 radnih mjesta

Američki poslodavci su u martu ukinuli 275.240 radnih mjesta, što je najveća brojka od maja 2020. godine i treća najveća u istoriji mjerenja, objavila je agencija Čelindžer, Grej i Krismas.

U poređenju sa februarom, broj najavljenih rezova je porastao za 60 odsto, a u odnosu na mart 2024. za čak 205 odsto.

“Najavama otkaza prošlog mjeseca dominirali su planovi Odjeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) da eliminiše pozicije u saveznoj vladi”, prokomenarisao je predstavnik agencije Endrju Čelindžer.

Najviše najava otpuštanja, 216.215, zabilježeno je u vladinom sektoru, konkretno u federalnim agencijama.

Od početka godine su poslodavci u SAD ukinuli 497.052 radna mjesta, što je najviše od prvog kvartala 2009. godine, dodaje se u izvještaju.

U poređenju sa prvim kvartalom 2024. je broj najavljenih ukidanja radnih mjesta porastao za 93 odsto međugodišnje, a u poređenju sa prethodnim tromjesečjem za 227 odsto, objavljeno je na veb stranici agencije Čelindžer, Grej i Krismas, prenosi Tanjug.

Nastavi čitati

Aktuelno