Connect with us

Svijet

Zatvara se humanitarni koridor u Crnom moru: Rusi pokreću istragu zbog napada na Sevastopolj

Rusija donijela odluku da zatvori humanitarni koridor u Crnom moru zbog napada na Sevastopolj.

Saobraćaj duž bezbjednosnog koridora u Crnom moru je obustavljen do rasvjetljavanja situacije sa terorističkim napadom u Sevastopolju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Takođe su dodali da je kretanje brodova duž bezbjednosnog koridora neprihvatljivo, pošto ga Kijev koristi za vođenje neprijateljstava.

Ministarstvo je naglasilo da se Rusija, kao glavni učesnik ovih sporazuma, ne povlači iz njih, već ih suspenduje. Moskva je skrenula pažnju na svoj stav Savjetu bezbjednosti i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu. Napominje se da ruska strana računa na pomoć organizacije u dobijanju garancija od Kijeva da neće koristiti humanitarni koridor i ukrajinske luke namijenjene za izvoz poljoprivrednih proizvoda za borbena dejstva.

Prošle subote je rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je sporazum o hrani suspendovan na neodređeno vrijeme. Departman je objasnio da su ukrajinske trupe 29. oktobra, pod okriljem humanitarnog koridora stvorenog za izvoz žitarica, izvršile masovne udare na brodove i infrastrukturu Crnomorske flote u Sevastopolju .

Uoči UN, zajedno sa Ankarom i Kijevom, dogovorile su danas kretanje 16 brodova i namjeravaju da pregledaju 40 brodova koji su usidreni kod Istanbula.

Ruski ambasador u Turskoj Aleksej Jerhov rekao je da Moskva više ne može da garantuje bezbjednost teretnih brodova uključenih u dogovor o žitu.

Paket žitarica se sastoji od dva dokumenta koja su 22. jula u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN. Prvi memorandum se bavi posvećenošću UN da se uklone ograničenja na izvoz ruskih đubriva i poljoprivrednih proizvoda na svjetska tržišta. Drugi definiše algoritam za izvoz ukrajinskog žita iz luka u Crnom moru.

Ukrajina je “grubo prekršila” Istanbulski sporazum o izvozu žitarica preko Crnog mora i primorala Moskvu da ga suspenduje na neodređeno vrijeme, rekao je u ponedjeljak u Savjetu bezbednosti ruski izaslanik pri UN Vasilij Nebenzja. Ruska mornarica će pregledati sve teretne brodove koji idu za Ukrajinu, čak i one koje je jednostrano odobrio koordinacioni centar sa sjedištem u Turskoj, dodao je on.

“Ova subverzivna akcija Kijeva grubo krši Istanbulske sporazume i, u stvari, stavlja tačku na njihovu humanitarnu dimenziju. Sada je svima očigledno da ukrajinska strana koristi Crnomorski humanitarni koridor u svrhe vojne sabotaže“, rekao je Nebenzja, misleći na subotnji napad dronom na Sevastopolj.

Rusija “ne može da garantuje bezbjednost civilnih brodova koji učestvuju u inicijativi za Crno more“, dodao je Nebenzija, jer “ne znamo koje druge terorističke napade Kijev priprema uz podršku svojih zapadnih sponzora“.

Related Topics:

Svijet

EVROPA IMA NOVI PLAN ZA IDUĆU GODINU! Preseljenje 21.000 azilanata i solidarni doprinosi

Evropska unija planira da 2026. reorganizuje raspodjelu hiljada azilanata, a zemlje koje su do sada primile manje ljudi trebalo bi da prihvate azilante ili da uplate finansijske doprinose, piše Špigel.

Prema odluci ministara unutrašnjih poslova EU na sastanku u Briselu, u okviru Evropske unije bi trebalo da bude preseljeno 21.000 tražilaca zaštite.

Finansijski doprinosi i manja sredstva

Pored toga, manje opterećene zemlje EU, u okviru mehanizma solidarnosti predviđenog evropskom reformom azila iz 2024. godine, trebalo bi da obezbijede 420 miliona evra.

U samoj reformi azila predviđeno je preseljenje najmanje 30.000 azilanata i izdvajanje 600 miliona evra godišnje. Pošto reforma stupa na snagu tek u julu 2026. godine, zemlje EU su se dogovorile o ukupno manjim doprinosima za taj period.

Kome treba pomoć, a ko mora da doprinese?

U analizi Evropske komisije, zemlje koje će naredne godine imati pravo na solidarnost drugih država EU zbog visokog migracionog pritiska su: Grčka, Kipar, Španija i Italija.

Zemlje koje će po novim pravilima vjerovatno morati da prime azilante iz drugih država ili daju druge doprinose solidarnosti su: Švedska, Portugal, Mađarska, Rumunija i Luksemburg.

Broj novih azilanata unutar EU, kao i u zemljama koje nijesu članice (Norveška i Švajcarska), u prvih šest mjeseci ove godine ukupno je opao.

Do kraja juna u grupi od 29 država (EU plus) registrovano je ukupno 399.000 novih zahtjeva, što je smanjenje za 114.000 ili 23 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine.

 

Nastavi čitati

Svijet

JEZIVO UPOZORENJE ORBANA! “Ovo je datum kada bi Brisel mogao ZARATITI SA RUSIJOM”

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se Brisel sprema za rat s Rusijom, kao i da već postoji ciljni datum za ulazak u rat – 2030. godina.

“Tamni oblaci se skupljaju na nebu Evrope. Brisel se priprema za rat s Rusijom, a već postoji ciljani datum za ulazak u rat: 2030. godina”, upozorio je Orban.

Članstvo Ukrajine vodi u trenutni rat

U tom smislu, dodao je da osnivački ugovor EU kaže da su u slučaju oružanog napada na teritoriju jedne od država članica, ostale države članice dužne da toj državi pruže svu pomoć koja im je na raspolaganju, zbog čega bi prijem ratom razorene Ukrajine u EU rezultirao trenutnim ulaskom u rat.

Prema njegovim riječima, to znači da bi sljedeća godina mogla da bude posljednja mađarska izborna godina kada zaista može da odluči o pitanju rata i mira.

Koristeći primjer imigracije, Orban je skrenuo pažnju na činjenicu da postoje odluke koje kasnije ne mogu da se isprave.

“Da nijesmo izgradili ogradu 2015. godine, migranti bi već bili ovdje. Ako donesemo pogrešnu odluku 2026. godine, biće prekasno da je ispravimo do sljedećih izbora 2030. godine. Utakmica se neće dobro završiti. Ko god želi mir, neka nam se pridruži”, zaključio je Orban.

Nastavi čitati

Svijet

TRGOVINA ORUŽJEM I DROGOM Više od 60 uhapšenih širom Izraela

​Više od 60 ljudi uhapšeno je širom Izraela zbog sumnje na trgovinu oružjem i drogom u nizu racija tokom noći, kao rezultat tajne operacije, saopštila je izraelska policija.

Policija navodi da je jedan tajni agent izvršio 57 transakcija trgovine oružjem, drogom i falsifikovanim dokumentima u više policijskih okruga širom zemlje, inkriminišući osumnjičene, prenosi “Times of Israel”.

Takođe su prikupljeni “značajni dokazi” povezani sa nizom teških krivičnih djela nasilja, uključujući otmicu i pucnjave, saopštila je policija.

Među privedenima su i vođe bandi iz Hadere.

Nastavi čitati

Aktuelno